NA SRCU OČUVANJE BAŠTINE, JEZIKA I PISMA: Srpska književna zadruga obeležava 130 godina rada i brige o književnosti i duhovnosti

SRPSKA književna zadruga je neobična samonikla biljka našeg duhovnog podneblja.

Foto M. Anđela

Nastala u trenutku postizanja punog nacionalnog osamostaljivanja, preživela je nekoliko ratova i prevrata, dve kraljevine, tri republike, tri bombardovanja i oporavljanja od rata, dosledna u izvršavanju amaneta svojih utemeljivača: da ostvaruje pouzdanu meru u praćenju domaće književnosti, i preuzima sve što se iz svetske kulturne baštine može primiti na našem tlu, što nas obogaćuje i uključuje u veliki svet. U prvi mah, valjalo je sabrati ono što je u bližoj prošlosti ostvareno, uz istovremeno oživljavanje prekinutog kulturnog kontinuiteta kako sa našim Srednjim vekom, tako i sa evropskom klasikom.

Stoleće započeto Karađorđevim ustankom bližilo se kraju, proces obnove državnosti beše uznapredovao; valjalo je i na kulturnom planu utvrditi temelje samosvesti. Svi pregaoci epohe, od Dositeja i Vuka, do Njegoša i Branka Radičevića, težili su susretu pod jednim krovom. Za ostvarenje te zamisli bila je potrebna inicijativa slobodnih pojedinaca, izvan službenih ustanova.

I oni su se, u aprilu 1892, okupili nadahnuti načelom zadrugarstva na najvišoj, svenarodnoj osnovi. Ideal sabornosti imao je istog časa odjeka širom srpstva, da ne rečem Srpskog sveta, kako se danas govori. Oko 40% članova i poverenika Zadruge nalazilo se izvan granica ondašnje Kraljevine Srbije. Prosvetni radnici, privrednici, sveštenici, knjižničari, trgovci, ugledni građani kao i bezimeni prijatelji, pisci i lekari, shvatili su pokretanje Zadruge kao prvorazredan patriotski čin. Sa sličnim je elanom na svet došla i starija Zadrugina sestra, Matica srpska: kultura je otvarala granice nasleđene od nemile prošlosti.

Među osnivačima, univerzitetskim profesorima, književnicima, učenjacima i umetnicima, srećemo imena Stojana Novakovića, Živana Živanovića, Jovana Jovanovića Zmaja, Milana Jovanovića Batuta, Milana Đ. Milićevića, Ljubomira Stojanovića. Za njima će se tokom sledećih stotinu trideset godina, kao autori, saradnici i članovi uprave smenjivati nezaobilazni nosioci književnog rada i duhovnog samoizgrađivanja. U Zadruzi su, duže ili kraće vreme, delovali Tihomir R. Đorđević, Jovan Skerlić, Simo Matavulj, Milovan Glišić, Janko Veselinović, Slobodan Jovanović, Bogdan Popović, Milan Rakić, Jovan Dučić, Pavle Popović, Veljko Petrović, Ivo Andrić, Miloš N. Đurić, Isidora Sekulić, Desanka Maksimović, sve do Dobrice Ćosića, Vaska Pope, Riste Tošovića i Slobodana Rakitića. Svako je davao ono što je mogao i imao, a nagradu je video u postizanju zajedničkog javnog dobra. Tako su svoju ulogu osećali i priložnici, oni od imena i ugleda, kao i pripadnici širih narodnih slojeva. U Izveštaju o radu za godinu 1903. stoji da je, na svojoj samrtnoj postelji, u bolnici, noćni stražar Vojislav Pavlović, rodom iz Dragačeva, zaveštao Zadruzi svu svoju imovinu, i gotovinu od 150 dinara... I socijalistički vođa Živko Topalović se, u testamentu, iako izgnanik iz otadžbine, setio Zadruge. Deo njegove ostavštine, meni poveren na čuvanje, omogućio je štampanje trećeg izdanja Istorije srpskog naroda. Među dobrotvorima se pojavljuju državne ustanove, banke, privatni preduzetnici, diplomate... Član današnjeg Upravnog odbora, Branislav Baćović, vlasnik transportnog preduzeća, redovni je darodavalac Plavog kola.

Foto: Драган Лакићевић са првим издањима СКЗ, Фото М. Анђела

POGLEDAJ GALERIJU

Kao neprofitabilna ustanova, Zadruga je gotovo uvek kuburila sa materijalnim sredstvima, i uvek je, nekako, isplivavala na suvo. Možda je još ponajbolje stajala u socijalističkom razdoblju državne uprave: autoritarni režimi, nadziruću celinu društvenog kretanja, imaju i odgovornost za različite društvene potrebe, od snabdevanja električnom strujom do potpomaganja umetničkih dela sa slabom prođom na tržištu. A potom, ondašnji vlastodršci su strahovali da ih ne proglase za grobare kulture. Od toga straha neolibaralni upravljači ne pate.

Milovan Danojlić, Foto P. Mitić

Čast je, i srećna obaveza, učestvovati u poduhvatima ovakve vrste. Srpska književna zadruga je otvorena svakome ko nema otpora prema njenom imenu, kome su na srcu očuvanje baštine, uključujući brigu o jeziku i pismu. Ako nam se ponekad čini da je ugrožen opstanak Zadruge, ne treba smetati s uma da je ugrožen i sam književni rad, i da svakim novim delom savlađujemo nevericu, pobeđujemo krizu, podstičemo da život krene ispočetka. Zadruga, danas, stoji i na margini, i u središtu kulturnog napredovanja zajednice, otvorena za svakog čoveka dobre volje, a ničija prćija. Iza upečatljive fasade u ulici Srpskih vladara radi ekipa od desetak stalno zaposlenih, čuvara jednog dragocenog imena i dela. Njeni autori bez roptanja primaju skromne naknade za višegodišnji istraživački rad, ili se, ponekad, odriču honorara. Glavno je da Kuća živi i da se, pri svođenju godišnjih računa, može pohvaliti pozitivnom nulom. Ono, za šta vredi živeti, ne iskazuje se brojkama.

Preporučujemo

Kultura

0 0

PORUKE MUDROG DUHOVNIKA: Knjiga "plamen božestveni u ništavom hramu" mitropolita Amfilohija predstavljena u SKZ

07. 04. 2022. u 22:58

Kultura

1 1

ZVONO ZA POVRATAK: Zašto danas u Beogradu ne postoji nijedan književni časopis i nijedan književni list

05. 04. 2022. u 14:25

Kultura

0 0

"ZEVS" ZA KATEDROM: U SKZ upriličen omaž akademiku, profesoru i književnom tumaču Vojislavu Đuriću (1912-2006)

11. 03. 2022. u 10:22

Kultura

0 4

DRAGOCENI RUKOPIS I BURNA PROŠLOST: "Knjiga o Miroslavljevom jevanđelju" nedavno objavljena u izdanju Srpske književne zadruge

06. 03. 2022. u 12:19

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije