VOLEO SAM SVE SVOJE ULOGE: Predstava "Cement Beograd" Miodragu Mikiju Krstoviću donela dva glumačka priznanja
MNOGO je sjajnih uloga odigrao Miodrag Miki Krstović tokom duge i bogate karijere, uvek odabranim i vrlo rafiniranim sredstvima, ali mu se jedna od njih baš posrećila: uloga Miloša u predstavi "Cement Beograd", na sceni Beogradskog dramskog i u režiji Sebastijana Horvata.
Donela mu je, u istoj sezoni, dva priznanja sa imenom glumačkih velikana: "Rašu Plaovića" (za najbolje ostvarenje na svim beogradskim scenama) i "Milivoja Živanovića" za najboljeg glumca na Glumačkim svečanostima u Požarevcu. Odluku je žiri doneo jednoglasno, a u obrazloženju se navodi - "telesnom ekspresijom, svakim gestom, govorom koji luta od prostora trenutaka svesnog postojanja do demencijom razorene psihe, Krstović nas vodi do onog najdragocenijeg u pozorištu, do zaumnog, neizrecivog, onoga što je izvan reči a pripada metafizičkom univerzumu scenske umetnosti"...
Krstović nas je najčešće do "onog najdragocenijeg u pozorištu" vodio u predstavama Ateljea 212 (toliko često da i mnoge kolege misle da je njihov član), ipak, dvostruki laureat nikada nije bio u stalnom angažmanu. Slobodan, kao "ptica na grani", birao je naslove i glumačke zadatke, a uloga Miloša ga je na simboličan način vratila na sam početak i u teatar u kome je pre gotovo pola veka postao glumac. Trebalo je, tako, da prođu čitave decenije da se ponovo pojavi na Crvenom krstu, pa da vreme i trajanje na najlepši način "overe" davno stečenu diplomu.
- Naravno da se radujem ovoj nagradi, kao i prethodnoj "Raša Plaović". Ali, za mene je nagrada bila već to što sam deo projekta i u situaciji da igram u jednom lepom tekstu, sa sjajnim rediteljem i predivnom partnerkom Milenom Zupančič - kaže na početku razgovora, za "Novosti", Miki Krstović. - Smatram da je "Cement Beograd" veliko priznanje za sav moj, da ne zvuči neskromno, odan i čestiti rad, kao i posvećenost ovom našem glumačkom poslu. Ne mogu da vam opišem kakva je to radost bila već u samom procesu proba. Priznanja su došla kao epilog, osećam se ponosno zbog toga. Posebno je značajno kada ih dobijete od kolega, a oba žirija bila su vrlo respektabilna.
Na konstataciju da je iza njega duga niska, takođe, veoma uspešnih glumačkih ostvarenja, ali da su ga priznanja na neki volšeban način često i nepravedno zaobilazila, Krstović ima objašnjenje:
- Kao za ovu moju ulogu i predstavu, trebalo je da se sklope dobre kockice. Sebastijan Horvat je reditelj iz Ljubljane, ne zna ovdašnje glumce. Neke okolnosti i dobri Bog su me pomazili, pa je došao do mene. Kako, ne znam, mada mi je jednom rekao da su me hvalili mladi reditelji s kojima sam sarađivao i da me je zbog toga odabrao. E, to je divno. Istina, upravnik Jug Radivojević mogao je da insistira da uzme glumca iz kuće (da ne bi plaćao nekog sa strane), pa i njemu hvala što je dozvolio Horvatu da me pozove. Opet kažem, neke okolnosti treba, jednostavno, da se dese da dobijete i ulogu i nagradu. Koliko glumaca je ostalo, recimo, bez "Sterije" jer predstava u kojoj su igrali nije učestvovala na Pozorju. Ili, koliko kolega nije dobilo priznanje zato što nisu imali ulogu u ostvarenju koje se našlo u takmičarskoj konkurenciji.
U slučaju našeg sagovornika, izgleda, trebalo je da se "desi" i - ista pozornica. Prva uloga posle gotovo pet decenija, a s njom i nagrada. I to dvostruka:
- U junu će biti 45 godina kako sam diplomirao na toj sceni, u klasi velikog, božanstvenog profesora Milenka Maričića. Bilo nas je dvanaest na klasi, a naš diplomski trajao je sedam dana jer je svakom studentu dao priliku da ima glavnu ulogu, u komadu po njegovom izboru. Ja sam igrao sa Jadrankom Selec i Vesnom Čipčić "Gospođicu Juliju". Sutradan posle ispita, tadašnji upravnik Mija Ilić pozvao me je u ovo pozorište. Ali, ja sam imao neku svoju priču i nameru kako da se bavim glumačkom profesijom... Nisam ušao u BDP, niti u bilo koji drugi agažman. Čitav vek sam proveo kao slobodni umetnik i član Udruženja filmskih glumaca. Doduše, Atelje 212 doživljavam kao svoju kuću, mada nikad nisam bio u ansamblu - kaže Krstović.
U međuvremenu, odigrao je veliki broj uloga u teatru, na filmu i televiziji. Imalo bi se mnogo toga nabrojati, ipak, u širokom rasponu različitih žanrova i slojevitih zadataka, poznati glumac izdvaja tri naslova. Kad pogleda unazad, zadovoljan je što je bio u prilici, ne samo da bude biran već i sam da bira gde će, šta će i s kim raditi:
- I to je lepota slobode. Kad ste slobodni umetnik, čistog obraza možete da kažete "neću" i zahvalite se na onom što vam je ponuđeno. Sve što sam igrao u pozorištu dobro sam promislio, pre nego što sam prihvatio. Uvek sam birao komade za koje sam osetio da će mi pružiti radost u samom procesu rada, kao i tokom izvođenja predstave. Tako da, u suštini, nemam neki veliki broj uloga, ali sam ih sve voleo - ističe Krstović. - Ako baš moram da izdvojim nešto, to je Krecova "Muška stvar", u režiji Miloša Lolića. Nije otišla ni na jedan festival, ali smo Gorica Popović i ja beskrajno uživali igrajući je. Ne mogu da zaboravim ni "Proslavu" u postavci Ive Milošević, a posebno "Ljubavno pismo" koje mi je širom otvorilo vrata Ateljea 212, samim tim i drugih pozorišnih scena. Do ove predstave, radio sam samo na filmu. Zahvaljujući Branku Kičiću, dragom prijatelju, i mom junaku Voji Soldatoviću, zakoračio sam u teatar. Nedavno sam rekao i kolegama iz predstave, da se nije desilo "Ljubavno pismo", pitanje je kakva bi moja priča i biografija bila. Inače, ovog 24. aprila, najdugovečnija predstava na repertoaru Ateljea proslaviće - dvadeset osmi rođendan.
ROĐENI VOJNIK
NA televizijskoj i filmskoj sceni naš sagovornik pojavio se sredinom sedamdesetih godina, a onda su se, jedan za drugim, ređali poznati naslovi: "Vrhovi Zelengore", "Vojnikova ljubav", "Porobdžije", "Stići pre svitanja", "Dvoboj za južnu prugu"...
Tokom dosadašnje karijere odigrao je oko 70 pozorišnih uloga, a za sobom je ostavio više od 160 glumačkih zadataka na malom i velikom ekranu. Krajem prošle godine, osvojio je i nagradu za najbolju epizodnu ulogu na 46. Festivalu "Mojkovačka jesen" za ostvarenje u filmu "Vikend sa ćaletom", kao i na 15. Međunarodnom filmskom festivalu "Prvi kadar" (održanom u Zvorniku i Istočnom Sarajevu) Plaketu "Lik kneza Pavla Radenovića" - "za trajanje, nesebičan doprinos i širok spektar različitih vidova unapređivanja eks-jugoslovenske kinematografije do danas".
Markantne pojave, savršene dikcije i moćnog glasa, igrao je s izuzetnom uverljivošću, valjda, sve vojne činove: generale ("Žigosani u reketu", "Aleksandar od Jugoslavije"), pukovnike ("Kraj dinastije Obrenović"), potpukovnike ("Čizmaši"), majore ("Sveti Georgije ubiva aždahu"), zastavnike ("Moj rođak sa sela"), kapetane ("Ono malo časti"), poručnike ("Brisan prostor")...
"PROLEĆE" U ŠAPCU
PREDSTAVA "Cement Beograd" nastavlja svoja festivalska putovanja: našla se i u takmičarskoj konkurenciji šestog "Pozorišnog proleća" u Šapcu, u selekciji Zorana Karajića. Na ovoj pozorišnoj fešti učestvuju i teatri iz Novog Sada, Zrenjanina, Beograda (Atelje 212) i grada domaćina. O najboljima odlučuje tročlani žiri: Zijah Sokolović, Slađana Kilibarda i Irfan Mensur.
OŠTRA PORUKA SA ZAPADA: Zelenski je prevarant i marioneta, krvavi vazal zapadnih elita
VLADIMIR Zelenski, koji je postao vazal Zapada, počeo je kao marioneta ukrajinskog oligarha Igora Kolomojskog, naveo je irski novinar Čej Bouz.
24. 11. 2024. u 17:59
(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)
JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.
24. 11. 2024. u 18:59
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (1)