"25. MAJ" JE I SAM EKSPONAT: Neda Knežević, direktor Muzeja Jugoslavije, o 60 godina postojanja čuvenog istorijskog kompleksa

ZA SVOJ 70. rođendan, Josip Broz Tito je od Beograda dobio na dar "Muzej 25. maj". Jednu od prvih namenski građenih muzejskih zgrada kod nas, nastalu prema projektu Mihajla Mike Jankovića, na njen 60. rođendan, ako sve bude teklo prema planu, verovatno već u maju, čeka početak obnove fasade.

Foto P. Mitić

Ovaj centralni objekat kompleksa Muzeja Jugoslavije, zbog njegovih posebnih odlika, kako arhitektonskih, tako i kulturoloških, stekao je status "muzejskog predmeta". Tako je Neda Knežević, direktorka MJ, posetioce nedavno provela kroz zdanje i njegovu okolinu (uključujući i pogled sa susednog solitera), u okviru specijalnog programa nazvanog "Zgrada kao muzejski predmet". Planirane su još dve ture - 23. aprila i 24. maja, a vodiće ih Jelica Jovanović i arhitekta Dejan Todorović (uz Kneževićevu).

Na pitanje kako zgrada namenjena čuvanju muzejskih predmeta i sama postaje eksponat, i čime je to zaslužila, direktorka MJ, za naš list kaže:

- Kao muzejski predmet "Muzej 25. maj" karakteriše sve ono nematerijalno što se dešavalo u tom prostoru: od izložbi iz zemlje i inostranstva, međunarodnih i domaćih skupova, seminara, predavanja i drugih programa, do poseta državnika, poznatih ličnosti i delegacija - objašnjava sagovornica. - Ali, tu je i naša briga prema njemu, jer smo pristupili njegovoj obnovi, kao obnovi muzejskog predmeta. Muzejski predmet je prema tome što smo se potrudili da podignemo svest o značaju njegovog autora, arhitekte Mihajla Mike Jankovića.

Tokom šest decenija muzej je prošao i razne mene?

- Šezdeset godina od osnivanja navršiće se tačno 24. maja. Ovaj muzej ima svoju specifičnu istoriju i proces razvoja, koji traje od 1962, kada je otvoren sa namenom da prikazuje predmete koje je Tito dobijao na poklon. Posle Titove smrti, 1982, ta zgrada sa svojim depoima prešla je u kompleks velikog, memorijalnog centra "Josip Broz Tito". I tek 1996. spajanjem memorijalnog kompleksa i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, "25. maj" postaje deo Muzeja istorije Jugoslavije, odnosno sada Muzeja Jugoslavije.

Ali, nikada nije menjao namenu?

- Njegova prvobitna funkcija od osnivanja do danas je ista: to je javna ustanova, sa svojim izlagačkim prostorom, gde su se organizovale stalne i povremene izložbe i bioskopskom salom, gde su se prikazivali filmovi, ali i održavali različiti skupovi, seminari, predavanja. U prostoru "Muzeja 25. maj" je samo od 1978. do ove godine održano 180 izložbi. Među njima i neke od najznačajnijih u našoj sredini, poput Oktobarskog salona.

On je jedno vreme bio najatraktivniji izložbeni prostor u Beogradu, ali je kod stručnjaka izazivao oprečna mišljenja.

Foto A. Krstović

Povodom jubileja, ovaj muzej - muzejski predmet, trebalo bi da stekne i novi status?

- Kada bude završena treća faza obnove, namera je da bude proglašen spomenikom kulture. Ono što ga kvalifikuje da to postane je i njegova arhitektonska specifičnost.

Jedan je od retkih objekata koji imaju potpuno očuvane originalne funkcije namenske arhitekture iz perioda socijalističke Jugoslavije. Pored arhitektonske, ima i kulturno-istorijsku vrednost, ali i poseban društveni aspekt. Kada se sve to spoji, "25. maj" dobija svoju spomeničku autentičnost.

Muzej Jugoslavije bio je inicijator i da nekadašnja Botićeva ulica dobije ime arhitekte Jankovića?

- To smo uradili da bi u javnosti podigli svest o njegovom značaju u našoj posleratnoj arhitekturi i kulturi. Bilo je to važno ne samo zbog našeg zdanja, već i zbog blizine nekadašnjeg stadiona JNA, današnjeg Partizanovog, koji je takođe Jankovićev projekat, a vezan je za delatnost Muzeja Jugoslavije. Uz "Muzej 25. maj", Tito je imao rezidencijalni prostor, koji se sa druge strane nadovezivao na stadion, gde su se odvijale proslave 25. maja i uručivanje štafete. Dva objekta, koja su u neposrednoj blizini su vrlo karakteristična i simbolična. Pored toga Janković je završio i Palatu "Srbije", nekadašnji SIV, Zgradu CK, Tašmajdanski park. Autor je objekata koji su zaštitni znaci našeg glavnog grada, a njegvo ime do tada nije imao nijedan trg, ni ulica.

Nova fasada će biti finale obnove "Muzeja 25. maj" koja je otpočela pre nekoliko godina...

- Prve radove započeli smo 2018, kada smo sanirali termo- tehničke instalacije. Kasnije smo imali posao na tekućem održavanju, sanaciji i adaptaciji enterijera. Obnovili smo izložbene prostorije, stavili savremenu rasvetu, popravili teretni lift, koji nije bio u funkciji dugi niz godina, sredili depoe, koji su dobili protivpožarnu zaštitu, savremenu tehnologiju. Pre pandemije smo završili tu drugu fazu radova i udahnuli novi život "Muzeju 25. maj", ali nismo sve završili. Ostala je restauracija i konzervacija fasade i pristupnih platoa, koja će malo duže trajati, jer zahteva da fasada ostane u izvornom obliku i nameni arhitekte Jankovića.

I dok su tekli unutrašnji radovi, upravo je čuvanje izvornog oblika bilo veliki izazov?

- Bili smo veoma odgovorni, pažljivi i brižni, baš zato što je zgrada naš važan predmet. Prilikom sprovođenja svih radova, naročito smo vodili računa da svuda, koliko je to moguće, sačuvamo originalno rešenje. Ali, kada pogledamo istorijat te kuće, shvatili smo da su, prvobitnu ideju i koncepciju muzeja, prevazišli zadaci koji su mu se nametali. Obim zgrade je postao premali. Mi smo danas veliki muzejski kompleks sa mnogo zaposlenih i mnogo većim brojem eksponata koji se čuvaju po depoima, nego što je to arhitektonski zamišljeno 1962. Zgrada je ostajala ista, a očekivanja od nje su rasla. U jednom trenutku smo osetili, kao da nam govori: "Ovo nije moj kapacitet. Nisam bila projektovana za veliki memorijalni centar i muzejski kompleks". U toj zgradi postoji tek nekoliko kancelarija, a naš tim danas broji 35 ljudi. Ni fizički ne možemo da svi sedimo u njoj, ako želimo da zadrži svoj originalni izgled.

Kako ste to rešili?

- Kada je ovaj objekat u pitanju, naš pristup je bio da ga očistimo od svih intervencija sa kojima se susreo od osnivanja, kao i svega što ga je zadesilo u periodu kada nije bio uopšte održavan. Ko god da je prošao kroz ovaj muzej, nešto mu je ostavio. Trudili smo se da sve to otklonimo, i vratimo mu originalnu autentičnost.

Nekad i sad, Foto R. Ivanić/Privatna arhiva

PREMIJERNO "PARTIZANKA I FRAGONAR"

SA Galerijom Matice srpske pripremamo izložbu koja će biti otvorena 18. maja, u okbiru Evropske prestonice kulture, tačnije tematske celine "Heroine". Nosi naziv "Partizanka i Fragonar", a reč je o kolekciji slika Jovanke Broz. Tačnije, postavku čine obnovljeni umetnički predmeti i slike koji su se nalazili u kući u kojoj je živela više od tri decenija, koje do sada javnost nije videla, uz malo arhivskih fotografija.

ZOGRAF I ORA ALMANAH

TOKOM ovog meseca u Muzeju Jugoslavije biće održane dve atraktivne promocije: knjige "Priče iz Drugog rata", našeg čuvenog strip autora Aleksandra Zografa (16. april) i prvog broja "ORA almanaha", zbornika sa sećanjima na radne akcije (20. april). Pored Zografa, na promociji izdanja koje sadrži 13 stripova, učestvovaće muzičari iz Italije Federiko Galvani, Luka Zulijan i Alan Leberale. Biće to svojevrstan performans, jer će Zograf na sceni direktno kreirati crteže, koje će pratiti namenski osmišljene kompozicije za harmoniku, čelo i bubnjeve.

Preporučujemo

Kultura

0 0

NEDELjA, PORODIČNI DAN U MUZEJU JUGOSLAVIJE: Radionica za decu „Kad skulpture ožive“

31. 03. 2022. u 15:28

Beograd

0 0

KAD SKULPTURE OŽIVE: Besplatna radionica za decu u Muzeju Jugoslavije

31. 03. 2022. u 14:40

Beograd

0 2

NEOBJAVLjENI DNEVNIK VELjKA VLAHOVIćA: Promocija u Muzeju Jugoslavije

21. 12. 2021. u 15:35

Kultura

0 5

FENOMEN ZEMLjE KOJE VIŠE NEMA: Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, o obeležavanju četvrt veka ove institucije

30. 11. 2021. u 09:36

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije