NACIONALNA TRAUMA: Novi broj časopisa "Kultura"
BROJ 172. "Kulture", časopisa za teoriju i sociologiju kulture i kulturnu politiku, sadrži temat "Kultura i nacionalna trauma".
Kulturna trauma je pojam koji označava kulturalnu refleksiju nekog tragičnog događaja ili stanja iz prošlosti, a koja je postala deo kolektivnog identiteta.
Teorija kulturne traume od posebnog je značaja za razumevanje naše kulture. Od pet sastavnica srpskog kulturnog identiteta, koje navodi Milo Lompar u tekstu "O srpskom kulturnom obrascu", objavljenom u "Kateni mundi" broj 4, 2020. godne, čak tri su kolektivne traume: Kosovski boj, seobe i pretrpljeni genocid.
Novo uredništvo časopisa "Kultura" svoje temate želelo je da započne baš ovim pitanjem, za koje smatra da je daleko od toga da je u našoj sredini adekvatno teorijski reflektovano. Zbog toga su pozvani ugledni autori iz različitih oblasti - kulturologije, nauke o književnosti, antropologije, filozofije, psihologije, sociologije, mediologije - da iz svog ugla osvetle ovaj fenomen. Tako je dobijen temat od devet inspirativnih i vrednih radova koji delimično predstavljaju odgovor, ali i izazov za dalja istraživanja o kulturalnoj refleksiji naših kolektivnih trauma.
Tri rada, čiji su autori Bojan Jovanović, Slavica Garonja i Slobodan Antonić, posvećena su traumi genocida u NDH, tačnije osvešćivanju traume i njenom prevazilaženju kroz književnost i društvenu teoriju.
O ratovima devedesetih govore takođe tri rada: Jovana Mirića, koji komparativno istražuje psihologiju ratnih trauma; Saše Radojčića, koji razmatra odgovore srpskog pesništva na ratove devedesetih i Jelene Arsenijević Mitrić, koja piše o kulturocidu nad Srbima u Hrvatskoj, a posebno u Krajini.
Još jedan rad tiče se ratne traume - Predraga Petrovića, o traumi Velikog rata u srpskom avangardnom romanu.
Dva rada posvećena su savremenim traumama:
Slobodan Reljić piše o našoj raspetosti između geopolitičkog i kulturnog Istoka i Zapada, a Vesna Trijić o samoponištavajućoj kulturnoj politici u bibliotekarstvu.
Novo uredništvo "Kulture" uvereno je da je ovim tematom otvoreno veoma važno pitanje za srpsku kulturu, ali i za našu kulturnu politiku. Nema prevazilaženja traume - a iza nje uvek stoji neko pretrpljeno zlo - bez suočavajuće refleksije, slobodne rasprave i umetničke prerade i sublimacije.
Otuda očekuje da će ovo biti prvi korak ka aktivnijem odnosu čitave naše kulture, ali i države, prema osvešćivanju naših kolektivnih trauma, te stvaralački lekovitom suočavanju s njima.
Pored pomenutih, u "Kulturi" broj 172, u okviru rubrike "Osvrti i prikazi" objavljeni su sledeći tekstovi:
Svetlane Šeatović "Čeka ih nesagorela korablja", o naučnoj monografiji Dragane Ratković, "Pesnik i emigracija". Konceptosfera doma i domovine u poeziji Aleksandra Petrova, Mihaela Antolovića "XX vek iz intelektualnoistorijske perspektive", o knjizi Enca Traversa, "Istorija kao bojno polje". Interpretiranje nasilja 20. veka i Jovane Milovančević "Kako ostati ono što jesi, a mijenjati se", prikaz zbornika radova "Savremeno stanje identiteta krajiških Srba", objavljenog u Matici srpskoj, 2020. godine.
Preporučujemo
DELA NAJPOZNATIJIH UMETNIKA: Otvorena izložba „Mića Popović i njegovi savremenici“.
20. 03. 2022. u 15:55
BEZ KOSOVA MI NE POSTOJIMO: Promocija knjiga pesama i aforizama Vidosave Arsenijević
11. 03. 2022. u 22:38
DEO POSTAVKE I CRTEŽ OD 15 METARA: Izložba Ive Prilinčević u beogradskom "Štafelaju"
02. 03. 2022. u 21:44
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (0)