Kultura

USUD JEDNOG DOBA: Miloš Latinović o svojim dvema novim dramama posvećenim Živojinu Pavloviću i Grigoriju Božoviću

V. STRUGAR

18. 03. 2022. u 14:24

ZA pisca i upravnika Bitef teatra Miloša Latinovića može se reći da je "podvojena" ličnost: čelni je čovek avangardnog, eksperimentalnog pozorišta, ali i autor sjajnih realističkih priča, romana i drama.

УСУД ЈЕДНОГ ДОБА: Милош Латиновић о својим двема новим драмама посвећеним Живојину Павловићу и Григорију Божовићу

Dramom o Crnjanskom počeo je spisateljsku karijeru devedesetih godina prošlog veka, potom su usledile druge književne forme, da bi upravo ovih dana ponovo u fokusu bila dva njegova naslova koja čekaju scensko izvođenje: "Zjapina" (inspirisana delom velikog, svestranog umetnika Živojina Pavlovića) i "Usud" o životu i stradanju pisca Grigorija Božovića posle Drugog svetskog rata. Reč je, dakle, o tri autentične ličnosti, bogatog unutrašnjeg života i nesvakidašnje sudbine.

- "Zjapina" je drama koju sam uradio po narudžbini Narodnog pozorišta Timočke Krajine "Zoran Radmilović". Nastala je kao plod istraživanja, pre svega, onih deset knjiga koje je Živojin Pavlović objavio pod nazivom "Divlji vetar" - objašnjava Latinović.

- Teško je od njegovih dela napraviti dramatizaciju. Živojin je omnibus pisac, izuzetan erudita.

Tako sam ja napisao originalno delo, koristeći njegove knjige koje se bave ljudima sa prostora istočne Srbije, Zaječara i Negotina.

Kako ističe naš sagovornik, doba posle Drugog svetskog rata tim ljudima je potpuno izmenilo stvarnost. Živeli su u zakutku sveta po nekim svojim uzusima, a onda su došla vremena za koja nisu bili spremni, s puno ideoloških i ličnih lomova. Nisu se snašli u prvim godinama komunizma i izgradnje nove države.

Vreme oko Drugog svetskog rata je i okvir drame "Usud", koji će premijerno biti izveden na sceni Narodnog pozorišta Priština sa sedištem u Gračanici. Premijera se najavljuje za kraj maja, kada se u ovom mestu održavaju i "Dani Grigorija Božovića":

- Za razliku od Pavlovića, njega sam zapravo "otkrio". Znao sam neke osnovne stvari o Božovićevom stradanju, ali mi nije bilo poznato literarno delo - pogotovo putopisi koji verno slikaju Srbiju tog doba i korespondiraju sa današnjim vremenom - ističe Latinović.

- Stradao je krajem Drugog svetskog rata, osuđen na prekom sudu zbog svoje, kako je procenjeno, "antikomunističke" delatnosti. A u celoj svojoj političkoj, književnoj i javnoj aktivnosti bio je izrazito nacionalno orijentisan i socijalno hrabar - podržavao je seljake, radnike, posebno se baveći pitanjima ljudi na KiM i u južnoj Srbiji.

Latinović naglašava da njegovi putopisi i danas predstavljaju izuzetan sadržaj: oslikavaju ono za čim i danas tragamo, a to je suživot koji je uvek bio neuralgična tačka na našim prostorima.
- U tekstovima Grigorija Božovića mi vidimo da je vrlina nadvladavala sve verske, nacionalne i druge različitosti koje su ljudima onda, kao i sada, zagorčavale život. Ali, tada je, ipak, bilo više čojstva i junaštva, ljudskosti i reda nego danas...

Nažalost, sudbina je htela da upravo takav čovek doživi nepravedan i tragičan kraj:

- Uhapšen je u Valjevu. Posle isleđivanja izveden je pred preki sud i streljan, na osnovu odluke na koju nije imao pravo žalbe. Spočitavano mu je da je podržavao četnički pokret i okupacionu vojsku, a on je veći deo rata proveo u Pljevljima. I to zato što su ga u Srbiji Nemci stavili na poternicu jer je onemogućio okupatorima početak rada Radio Beograda. U tom gestu i celom sudskom procesu, njegov patriotizam niko nije vrednovao. Bilo je primarno što je "radio" za italijansku okupacionu vojsku - pisao je u pljevaljskom "Glasniku" tekstove čijom sadržinom se, zapravo, niko nije ni bavio.

MOJA POETIKA NIJE ZA BITEF

NA pitanje da li će ove dve drame, jednog dana, moći da vidi beogradska publika na nekom gostovanju u Bitef teatru, Latinović odgovara:

- U Bitefu smo isprofilisali repertoar: plesni teatar, nezavisna scena, postdramsko pozorište... Moja poetika se u to ne uklapa, ti komadi pripadaju tradicionalnom, a ne eksperimentalnom teatru. Tako da će se, možda, naći na nekoj drugoj beogradskoj sceni.

17. 01. 2022. u 15:45

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

PRVE FOTOGRAFIJE OREŠNIKA: Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

Svet

0 0

PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)

UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.

24. 11. 2024. u 15:26