ŽIVOT MU JE BIO UMETNIČKO DELO: Posthumna izložba Slobodana Ere Milivojevića projekat Galerija "B2" i "NJu moment"

SREDINOM marta, prošle godine, tiho i nenametljivo, kako je živeo, ovaj svet je zauvek napustio Slobodan Era Milivojević (1944-2021), jedan od naših najznačajnijih avangardnih, vizuelnih umetnika druge polovine 20. veka.

Foto S. Vuković

U slavu stvaralaštva autentičnog i često neshvaćenog stvaraoca domaće scene, beogradska Galerija "B2", u saradnji sa galerijom "Nju moment", juče je premijerno predstavila izložbu "Život kao umetničko delo. Era Milivojević".

Prvom posthumnom Erinom izložbom, umetnički prostor u Balkanskoj ulici otvara svoju četvrtu sezonu, koja se bavi temom proširenog polja umetničkog predmeta. Kako je "Novostima" rekao Bojan Muždeka iz "B2", reč je u prvom u nizu zajedničkih projekata, kojima će ove dve prestoničke galerije čuvati sećanje na ovog autora značajnog i neobičnog opusa.

Postavka koja je sada pred publikom, između ostalog, obuhvata dela iz kolekcije Lazara Sakana - "Šahovska polja", frotaže malih formata, snimak akcije "Oblepljivanje ogledala", sliku "Konj" vlasništvo Ljube Gligorijevića, foto-dokumentaciju Milana Jozića, ali i sada već istorijske kataloge Erinih likovnih akcija iz Doma omladine i SKC. Autor teksta u katalogu izložbe, istoričar Saša Janjić, napominje da je upravo jedan od Erinih najznačajnijih i najkompleksnijih radova iz ranog perioda, čuveni performans "Ogledalo (lepljenje ogledala)":

- Rad se sastojao iz tri segmenta: lepljenje ogledala selotejp trakom pri čemu ovaj predmet postepeno gubi svoju primarnu funkciju i postaje ready-made; intervencija selotejpom na kopiji Mikelanđelovog roba u kome tokom umetničkog rada skulptura postaje kopija - kopije; i na kraju, oblepljivanje Marine Abramović, njeno "mumificiranje" trakom i pravljenje "žive skulpture".

Slobodan Era Milivojević, Foto Milan Jozić

Bio je to i prvi performans u kome je učestvovala danas svetski slavna kraljica performansa, koja je Milivojevića svojevremeno prozvala i našim Marselom Dišanom. A sa rodonačelnikom konceptualne umetnosti vezuje ga i specifični način na koji je koristio humor i imaginaciju.

Ovaj rođeni Užičanin je diplomirao 1965. na Školi za primenjenu umetnost u Novom Sadu, a posle i na Akademiji likovnih umetnosti u Beogradu 1971, na odseku za slikarstvo, u klasi Stojana Ćelića (iako je, prema vlastitom priznanju, tokom studija naslikao samo dve slike).

- Ono što je tada ali i kasnije karakterisalo njegov rad je ogromna energija i tvrdoglava doslednost kojom je pristupao izvođenju svojih dela - ističe Janjić, uz napomenu da se upravo to najbolje može videti na aktuelnoj postavci.

Zbog specifičnog karaktera i načina života, umetnički opus ali i biografija Milivojevića, još su na neki način obavijeni velom misterije, smatra ovaj istoričar umetnosti, uz konstataciju da je jedan od rodonačelnika nove umetničke prakse u srpskoj umetnosti i jedan od najznačajnijih umetnika sa ovih prostora, uvek bio skroman, povučen, u senci ekstrovertnijih kolega:

- Era Milivojević je umetničko delo po sebi, bilo da se radi o njegovim performansima, oblepljivanju, odnosno iscrtavanju šahovskih poteza ili nekom sličnom postupku.

Jednostavno, ne postoje fizičke niti mentalne granice koje je moguće uspostaviti kada govorimo o njegovoj umetnosti i radu. Nema privatnog i javnog, sve je u funkciji "umetničkog života". Celokupno njegovo delovanje i opsesivno ponašanje bilo je na neki način beg iz sveta u kome se nije snašao, koji nije shvatao, iz sveta koji njega samog nije razumeo.

Nju kreativiti, Zagreb 1973. Foto Iz kataloga izložbe

Milivojevićeva logika stvaranja je i logika života, tvrdi Janjić, podsećajući da je Ljubomir Gligorijević to smatrao nekom vrstom "tendencije oslobađanja". A postojala je u svemu što je radio: na otvaranjima izložbi, u slučajnim susretima i razgovorima na ulici, tokom fotografisanja... Sve je predstavljalo materijal za performans, za rad koji se dešava u njegovoj svesti ali i pred očima njegovih sagovornika.

- Dobronameran, strastven, maksimalno posvećen, umetnik koji beskompromisno brani svoju umetnost, stavove i načela od kojih nije odustajao, Era će ostati upamćen kao veliki inovator, umetnik koji je manje ili više svesno, odabrao poziciju društvene samoizolacije neshvaćenog genija. Umetnik kojim će se domaća istorija umetnosti i te kako baviti - zaključuje Janjić.

PASIJE ŠAH I FUDBAL

ERA je pored umetnosti kojoj se u potpunosti posvetio, imao još nekoliko velikih pasija - fudbal i šah, i upravo je u šahu otkrio polje koje je istraživao tako reći do kraja. Šah je za njega bio otvoren "fantastičan teren", polje u kome je mogao da eksperimentiše, da kombinuje i da na kraju krajeva stvara. Šahovske partije odnosno potezi koje je grafički, linearno predstavljao, postaju osnov čitavog spektra radova koji se u odnosu na to gde se predstavljaju, bilo da se radi o staklenim površinama izloga, zidovima javnih objekata ili slikarskom platnu, malo u suštini menjaju - podseća autor teksta u katalogu.

SAM I SAMO SVOJ

- ČESTO je u neformalnim razgovorima ponavljao da nije bio deo nikakvog pokreta ili grupe i da je delovao sam, reagujući impulsivno i momentalno na određene fenomene i pojave koji su mu bili zanimljivi. Upravo ta "posebnost" i "jedinstvenost" još uvek zbunjuju teoretičare i kritičare umetnosti, ta lična autonomija dovedena do krajnjih granica - primećuje Saša Janjić.

Preporučujemo

Kultura

0 0

POSTAVKA "PROSTOR DELA. GODINA IZA NAS": Susret umetnika, galerije i publike

01. 02. 2022. u 18:17

Kultura

0 0

ŽIVIMO U NEVIDLjIVIM KAVEZIMA: Vajar Rajko Popivoda o izložbi u Galeriji "B2", svetu koji luta opasnim lavirintima

11. 01. 2022. u 09:24

Kultura

0 0

VAJARSKA DELA RAJKA POPIVODE U GALERIJI "B2": U kavezu savremenog čoveka

09. 12. 2021. u 17:55

Kultura

0 1

IZLOŽBA SLOVENAČKOG VAJARA U BEOGRADSKOJ GALERIJI "B2": Skulpture i crteži Matjaža Počivavšeka

17. 11. 2021. u 18:03

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije