STOPAMA STARIH EGIPĆANA, GRKA, RIMLJANA, PERSIJANACA: Nagrađivana istoričarka Betani Hjuz o novom dokumentarnom serijalu "Traganje za blagom"
KADA je pre dve decenije započela svoje televizijsko putovanje dokumentarnim žanrom, i to kao prva žena na svetu koja se odvažila da se upusti u ove "vode", britanska istoričarka i TV voditeljka Betani Hjuz, posle više od 40 nagrađivanih dokumentaraca, ovog aprila na kanal Vijasat Histori donosi nam najveću svetsku "Potragu za blagom".
Betani, legendarni istraživač drevnog Egipta, ovog puta otisnula se na plovudbu Mediteranom, tragajući u morskim dubinama, ali i na obalama Sredozemlja za tragovima antičke prošlosti čiji se kraj nikada ne može sagledati. U ekskluzivnom intervjuu za TV novosti Betani otkriva u čemu je našla inspiraciju za ovu nesvakidašnju ekspediciju i koje su joj destinacije ostale u pamćenju.
- Ekskluzivitet ovog serijala je da je u potpunosti snimljen tokom pandemije koronavirusa. Iskreno, kao i ostatak sveta, sedela sam među svoja četiri zida i čekala da se ovo ludilo završi. Kako se situacija prilično otegla, a ja nisam neko ko je poznat po tome da ga "drži mesto", pomislila sam: "O.K., šta može da se uradi sada kada je sve zatvoreno, a za nesmetano kretanje svetom ti je potreban dobar razlog?". I došla sam do najjednostavnijeg mogućeg zaključka - hajde da snimimo emisiju - iskrena je na početku razgovora Betani Hjuz, koja nam objašnjava da se ubrzo nakon toga organizovala sa svojim timom i otisnula na putovanje kroz 25 zemalja, prešavši više od 11 međunarodnih granica. Naravno, kako i sama priznaje - sve u skladu sa zakonom i merama koje su predviđali zakoni zemalja koje je posetila.
Koji utisak će vam ostati kao najupečatljiviji iz ovog šestodelnog serijala?
- Bilo bi logično da to budu istorijska otkrića do kojih smo došli, a njih je bilo mnogo i sva su bila veličanstvena, ali ono po čemu ću pamtiti ovaj dokumentarac jeste svež vazduh. Posle izolacije i rigoroznih mera koje nam je nametnula pandemija bilo je tako divno otisnuti se na put Sredozemnim morem i usred leta, dok su svi bili "zaključani", iskusiti netaknutu, gotovo božansku prirodu sveta. Baš onakvu kakva je bila u doba antike, kada nije bilo savremene civilizacije i svih njenih tekovina. Bilo je to nezaboravnih devet nedelja koje bih uvek ponovila.
Koja su to najzanimljivija mesta koja ste obišli?
- Istanbul me je oduševio. Iako je on usledio tek na kraju našeg putovanja, taj predivan grad, antička metropola na Bosforu, za mene je sinonim celog Mediterana. Naravno, pre toga smo posetili Gibraltar, Maltu, Španija je bila nezaobilzna na ovom proputovanju. U stvari, bilo je veoma zanimljivo posmatrati na koji način je drevni Rim uticao na budućnost svih ovih zemalja. Tragajući za blagom Mediterana, zapravo smo išli stopama starih Egipćana, Grka, Rimljana, Persijanaca. Šta god mi mislili o našoj civilizaciji danas, oni su ti koji su nam podarili budućnost.
Da li je bilo nekih rizičnih trenutaka? Svaka istraživačka misija podrazumeva opasnost...
- Nisam imala situacije kao pre nekoliko godina u Egiptu, kada sam usled gubitka kiseonika umalo ostala živa sahranjena u faraonskoj grobnici, ali klaustrofobija je moj zakleti neprijatelj. Plašim se uskih i malih prostorija, niskih tavanica, a sastavni deo mog posla je upravo danonoćno bauljanje po nekim vlažnim hodnicima i mračnim tunelima. Obično te na kraju sustigne ono od čega najviše bežiš (smeh).
Ali bilo je sigurno i lepih stvari?
- Kako da ne. Možda je jedna od najlpših bila uzrokovana baš pandemijom. Zbog toga što su se ljudi povukli u svoje domove i prirodi vratili njen prostor tokom prethodne dve godine, biljke i životinje su napokon povratile vlast nad planetom. Tako sam tokom snimanja cele emisije, dok smo plovili Mediteranom, bila praćena velikim jatima delfina. To je zaista bio neverovatan osećaj. Uz to, imali smo priliku da uživamo u neverovatnim izlascima i zalascima Sunca kakve do sada nikada nismo videli. Svakog jutra u zoru bili smo na plaži iščekujući trenutak kada će se Sunce ukazati na horizontu. Tu sliku pamtiću do kraja života.
Postoje li neka mesta koja su vam u ovoj sezoni ostala neostvarena želja?
- Opčinjena sam zemljama Bliskog istoka. Turska je predivna, ali bih u sledećoj sezoni volela da vidim Azerbejdžan i Gruziju. Deluju mi kao čista egzotika.
A postoje li u vašoj rodnoj Britaniji mesta vredna pažnje?
- Apsolutno. Rimljani su ostavili neizbrisiv trag na Ostrvu. Često kažem prijateljima, kada me pitaju šta vredi videti u Velikoj Britaniji: "Samo se spakujte u auto i kuda god da krenete, sačekaće vas neki deo fantastične istorije". Moj izbor je, naravno, Škotska, sa svojim veličanstvenim zamkovima, ali u Britaniji za svakoga postoji jedan deo istorije u kom će pronaći deo sebe.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (1)