Kultura

MLEKO OD PATNJE I LJUBAVI: Ko je Leonora Karington, od koje je pozajmljeno ime 59. Bijenala u Veneciji

M. Kralj

01. 03. 2022. u 14:34

ZA naslov ovogodišnje izložbe 59. Bijenala u Veneciji (svečano će biti otvoreno 23. aprila), umetnička direktorka, italijanska istoričarka umetnosti, sa prebivalištem u Njujorku, Ćećilija Alemani, odabrala je ime jedne knjige britansko-meksičke slikarke i književnice, muze i velike ljubavi Maksa Ernsta, nadrealistkinje Leonore Karington (1917-2011) - "Mleko od snova".

МЛЕКО ОД ПАТЊЕ И ЉУБАВИ: Ко је Леонора Карингтон, од које je позајмљено име 59. Бијенала у Венецији

Reč je o delu nastalom prema seriji ilustracija jedne od najneobičnijih umetnica 20. veka, prvobitno započetih na zidovima njene kuće u Meksiku, a potom objavljenih u knjizi priča. Kroz prizmu autorkine imaginacije, crteži i priče se prožimaju i zajednički opisuju magičan svet u neprekidnim transormacijama. Za knjigu, namenjenu pre svega deci, ali i odraslima koji se nisu odrekli mašte, kažu da je snolika koliko to samo snovi mogu biti.

Rođena u porodici britanskog tekstilnog magnata Harolda Karingtona i njegove supruge irskog porekla Mori Morhed, kao jedina devojčica od njihovo četvoro dece, Leonora je četiri puta bila izbacivana iz škole. Jedino ju je interesovalo da uči o umetnosti, sa čim se njen otac se nije slagao, pa je, uz podršku majke, ipak otišla u Firencu i izučavala stare majstore. Po povratku u Englesku, otac je za nju imao druge planove: da je uvede u visoko društvo, kako bi pronašla odgovarajućeg muža, pa je organizovao u "Ricu" debitantski bal na kome je bila predstavljena kralju Džordžu Petom. Ali, njene fascinacije su bile druge vrste, potpuno je opčinila prva izložba nadrealista u Londonu, 1936.

- Zaljubila sam se u slike Maksa Ernsta, pre nego što sam se zaljubila u njega - ispričala je jednoj rođaci slikarka, koja je nemačkog umetnika upoznala na jednoj večeri.

- Zahvaljujući Maksu stekla sam svoje celokupno obrazovanje, o umetnosti i književnosti.

On me je naučio svemu.

Za njim je krenula u Pariz, ali je Ernst bio oženjen (ženu je naspustio 1938. kada su se on i Leonora preselili u Provansu). U francuskoj prestonici, koja je tada bila umetnička prestonica sveta drugovali su sa Pikasom ("Tipičan Španac, mislio je da su sve žene zaljubljene u njega. Ja sigurno nisam bila ali mi se dopadala njegova umetnost"), Dalijem, koji ju je smatrao "najznačajnijom ženom koja se bavi umetnošću", Bretonom...

Uoči nemačke okupacije Francuske, Ernst je interniran, a Leonora uplašena i u dugovima, beži za Španiju ne bi li mu tamo izdejstvovala vizu. Emocinalno slomljena završava u duševnoj bolnici u Santanderu. Njen otac šalje poslovnog prijatelja da je premesti u sanatorijum u Južnoj Africi, ali ona uspeva da mu gotovo filmski pobegne kroz toalet restorana na pristaništvu u Lisabonu. Taksisti traži da je vodi u ambasadu Meksika, gde je radio njen poznanik iz Pariza, Pikasov prijatelj Renato Leduk, za koga se odmah udaje, ne bi li pobegla u Ameriku. U njenim memoarima "Dole ispod", ostalo je zabeleženo i da je čekajući brod za Njujork, saznala da je u Lisabonu i Ernst, koga su u međuvremenu hapsili i nacisti. I krenuo u emigriciju u SAD, sa svojom bivšom, ali i budućom suprugom, slavnom kolekcionarkom Pegi Gugenhajm.

U Njujorku je okončala posle samo nekoliko meseci brak sa Ledukom i zaputila se sama za Meksiko, zemulju koja će joj doneti potpunu ličnu i umetničku slobodu, i šest i po decenija u svakom smislu plodnog života. Tu se udala za mađarskog fotografa Čikija Vajsa, sa kojim je dobila dvojicu sinova - Gabrijela i Pabla - i doživea duboku starost.

Spoj ljudskog i mehaničkog

PREMA rečima umetničke direktorke Bijenala "Mleko od snova" je i alegorija za jedan vek koji je izvršio veliki pritisak na svaku pojedinačnu sudbinu, pa i Karingtonove, koja se našla u dvostrukom izbeglištvu - sklanjajući se od nacista, a potom i u duševnoj bolnici.

- Bila je objekat fascinacije i požude, ali i zapanjujuće moćna i mistična figura, koja neprestano beži od ograničenja fiksiranog identiteta. Kada bi je pitali o njenom poreklu, Karingtonova je govorila da je ona proizvod majčinog susreta sa mašinom, iz koga je nastao bizaran spoj ljudskog, životinjskog i mehaničkog, što je većim delom obeležilo njeno pisanje i slikanje - objašnjava Ćećilija Alemani.

13. 06. 2021. u 11:49

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Svet

0 2

TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)

MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.

14. 11. 2024. u 17:17