POZORIŠNA KRITIKA: Intimno pozorište u slavu istine
UMESTO Strindbergovog "Oca", u slavu velikog, preminulog Borisa Komnenića, koji bi igrao tu naslovnu, veličanstvenu ulogu, Đurđa Tešić je, na Sceni "Raša Plaović" Narodnog pozorišta postavila "Pelikana" istog pisca, koji se retko i nerado igra.
Nije ni čudo, jer je u pitanju nerazvijena dramska struktura, sračunata na unutrašnju snagu intimnog doživljaja aktera, naročito glavne glumice, Elize, majke koja živi lažni, licemerni, podli život, grabeći sve za sebe, a bespoštedno uništavajući svoje dvoje dece i muža. Vrhunac njene patologije je ljubavna veza sa mužem svoje kćeri, koji je, sa svoje strane, iskorišćava i ponižava. Kćer, Gerda, nerazvijena, frustrirana i izluđena neljudskim uslovima u kojima je odrasla, jedina vidi svetlost na kraju tunela mržnje majke i izdaje muža, i ona će je, posle katastrofalnog požara i doživeti. Njen brat, Fredrik, oteran u alkohol majčinim beskrajnim zlostavljanjem, potpaliće kuću i odneti sa sobom greh odavanja sestri strašne tajne o majčinoj mostruoznoj prirodi, što mu je otac ostavio u skrivenom pismu...
"Intimnog pozorišta" Avgusta Strindberga u Narodnom pozorištu teško bi bilo, s obzirom na dramski samo skiciran tekst najvećeg švedskog dramatičara, da u ulozi Elize rediteljka nije videla uzbudljivu, moćnu Dušanku Stojanović Glid, koja vlada scenom, kako svojim fizičkim prisustvom, tako i metaforičnim značenjem, koje ima moć da učita u svaki svoj gest i reč. Dodavanjem video projekcija (u kojoj smo prisustvovali mučnom napuštanju dece koju je odgajila i koju duboko žali služavke Margaret, Elizinom tajnom ždranju brda kalorične hrane u kuhinji, kao i njenom i Fredrikovom kraju u požaru, pored mrtvačkog sanduka tek preminulog oca), Đurđa Tešić je otvorila simultanu scenu, koja je pomalo banalizovala duboko naturalistički, simbolični svet Strindbergovog pakla. I bez tog dodatka, magična Dušanaka Stojanović Glid, odlični (naročito u sceni obračuna sa majkom) Nedim Nezirović i Iva Milanović, kao brat i sestra, dovoljno izražajan, mada šematizovan Vučić Perović, kao zet Aksel, zabrađena bez objašnjenja, ali potresna Vanja Ejdus kao sluškinja, dočarali bi nam, uprkos skraćenom procesu i ubrzanim transformacijama likova, Strindbergovu ideju "kameršpila", po ugledu na Maksa Rajnharta, u kojoj unutrašnji emotivni tok aktera kroz radnju izbija na videlo scene.
Dramaturg je bio Đorđe Kosić, autorka klaustrofobične scene i savremenog kostima (sa akcentom na kraljevsko plavoj Elizinoj haljini) Zorana Petrov, muzikom je saspensu mnogo doprineo Vladimir Pejković, a video rad je delo Jelene Mitrović. Sa napomenom o posveti ove predstave preminulom velikanu, teško je raspravljati o njoj iz ugla njene celovitosti i nedovoljnog bogatstva motiva, na koje smo navikli u Strindbergovom delu, kao i o poruci koju Elizin svet večite laži baca na naše društvo danas... Dovoljno je diviti se interpretaciji velike glumice i ponovnoj pojavi velikog klasika na sceni Narodnog pozorišta.
MAKRON SVE IZNENADIO: Evo šta kaže o pregovorima sa Putinom
FRANCUSKI predsednik Emanuel Makron rekao je da ne isključuje mogućnost pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom „kada kontekst dozvoljava“.
17. 11. 2024. u 21:03
ŠTA JE ATACMS KOJIM ĆE UKRAJINA UDARITI NA RUSIJU? Američka raketa ima domet 300 km, koristi se za gađanje ovih ciljeva
ADMINISTRACIJA američkog predsednika Džozefa Bajdena ukinula je danas ograničenja koja su dosad Ukrajini blokirala upotrebu američkog oružja za napade duboko na rusku teritoriju.
17. 11. 2024. u 19:48
"TERALI SU ME DA RADIM JUTARNjI PROGRAM, NASILNO - PO KAZNI": Olivera Kovačević o karijeri na RTS-u
VODITELjKA Olivera Kovačević je o svojim počecima, izazovima u poslu, o tome zašto ponekad poželi da bude vikinška ratnica, kao i o svemu što joj daje snagu i inspiraciju.
17. 11. 2024. u 09:28
Komentari (0)