KNJIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNJIGU GODINE (9): Stranice između srca i razuma
Sa današnjim brojem objavili smo izbore 36 od 61 člana Velikog žirija
DUŠICA POTIĆ (BEOGRAD)
1. "MALE BOGINjE", Sanja Domazet i Slavko Krunić ("Službeni glasnik")
2. "SEDMO NEBO", Biljana Dojčinović (NB "Stefan Prvovenčani")
3. "I ŽIV I MRTAV", Ivan Zlatković ("Laguna")
4. "NEBO TAKO DUBOKO", Vesna Kapor (SKZ)
5. "U DVA KORAKA", Kaja Pančić Milenković ("Gradac")
Raskošni jezik i imaginacije S. Domazet ispisuju zbirku priča o devojčicama neobičnih sklonosti i navika te o njihovim ništa običnijim zaštitnicama vilama. Ilustracije Slavka Krunića je dopunjuju sklapajući i knjigu kao jedan umetnički predmet. Zbirka pesama B. Dojčinović traga za naizgled uobičajenim stvaralačkim i egzistencijalnim pitanjima - prolaznost i cilj života, sukobi sa njim, snaga identiteta i porodice na putevima trajanja. Osobenost pesnikinje jeste u načinu na koji se unutrašnje i spoljašnje, racionalno i iracionalno, dopunjuju i dekonstruišu. Roman I. Zlatkovića bira ne tako čestu temu srpske književnosti, hajdučiju. Kompilujući fikciju i dokumenta, autor modeluje likove sa socijalne i životne margine, ljude koji su se odmentuli od zakona zato da bi činili zlo, ali i zato što su trpele zlo. Roman V. Kapor je narativno tkivo prožeto lirskim postupcima. Pripovedajući o smrti mlade devojke, udvojeni postupak uslovljava i udvojeni odnos prema smrti - od poricanja do prihvatanja i njenog ponovnog ovladavanja životom. Prepoznatljivo srezani stihovi pesnikinje K. P. Milenković uvešće čitaoca u hermetični svet, koji ga provodi kroz drevnu simboliku ljudske egzistencije napipavajući kako njene ponorne tačke, tako i bila malih ozarenja.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
ZORAN M. MANDIĆ (APATIN)
1. "ZVEZDE REČI SA DNA BIĆA", Dušan Stojković ("Šumadijske metafore")
2. "LOŠE STRANE STVARI", Đorđe D. Sibinović (Corona smart), Dosije studio.
3. "GROZNICA", Stojan Bogdanović (Niški kulturni centar)
4. "IZ BRODSKOG DNEVNIKA", Milan Orlić ("Mali Nemo", GB Vršac)
5. "DUŠA DIMA", Radomir Stojanović ("Panorama", "Megraf")
Konačno sam dočekao da svoje i obrazlažući iste predloge za nagradu "Meša Selimović", koju dodeljuju "Večernje novosti", započnem pisanje ISTORIJE ČEKANjA onog za čim traga i pred njim izmiče svaka nagrada. I, evo me na tom tragu. Među pet naslova mojih predloga njihovi autori osmelili su se da nešto važno, nesuvišno, ali nedostajuće kažu u svojim prikazima pesničkih knjiga (mr Dušan Stojković), sjajnim esejima (prof. dr Stojan Bogdanović), mudrosti o "lošim stranama stvari" koje u svojim promišljanjima ističe dr Đorđe D. Sibinović, "gde cveta jedna seta" kojoj se u svojim "mornarskim" pesmama posvećuje dr Milan Orlić, li o čemu ipak na svoj drugi način pripoveda Radomir Stojanović. U ovom predlogu grozničavo sam navijao za "zvezde reči sa dna bića". S kojima bih, u izvesnom smislu napisao moju ISTORIJU ČEKANjA.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
ĐORĐE PISAREV (NOVI SAD)
1. "NA KRAJU SVETA, KSANDER", Ilija Bakić ("Agora")
2. "POGOVOR", David Albahari ("Čarobna knjiga")
3. "PORTRET PESNIKA KAO UMIRUĆEG LAVA", Zoran Đerić ("Agora")
4. "DUBOKA TIŠINA", Simon Grabovac (KCNS)
5. "PISAC U OGLEDALU MARSELA PRUSTA", Milutin Ž. Pavlov ("Prometej")
U vremenu pseudoistorije, kreću se Bakićevi junaci razgrćući slojeve uzbudljivih avantura, uvek u pokretu, uvek u traganju za smislom života. Kada bi, opet, sam Albahari pokušao da objasni sopstveni roman, možda bi rekao: pa toliko ukrštenih rečenica "pod naponom", koje podsećaju na neke od najboljih "debelih" romana iz doba herojstva hispanoameričke književnosti, na primer, već postoji u mojoj produženoj noveli! A mi bismo rekli - zaista, majstor čudesnog ritma i kontrolisane eksplozivne konciznosti. Od istorije presedana do gramatike smrti vode nas slučajevi Z. Đerića kome su sudbine odabranih pisaca poslužile kao potke povesti oneobičenog proznog horizonta. Čitalac mora da bude prijatno iznenađen kada otvori knjigu sjajnog pesnika iz senke, S. Grabovca i u njenoj dubokoj tišini otkrije stihove o životnim istinama, lekcije o lepoti i smislu koji su mu nedostajali. Hoćemo li iščitavajući Prusta, zahvaljujući M. Ž. Pavlovu, u odrazu pronaći sopstveni lik? U pitanju je teorijsko-esejistička knjiga, za kakve vreme u kome živimo, uglavnom, "nema više vremena" ali, budimo realni, književnosti i interpretaciji dela se može prići samo tako, i globalno i metodično, ali i pesnički.
* * * * * * * * * * * * * * * * * * * *
NEBOJŠA LAZIĆ (BEOGRAD)
1. "RAZGOVORI SA STRICEM", Vlajko Čukić (PSP)
2. "NEBO, TAKO DUBOKO", Vesna Kapor (SKZ)
3. "MIT(O)POETIKA PETRA SARIĆA", Marija Jeftimijević Mihajlović (Institut za srpsku kulturu Priština - Leposavić)
4. "KAD SE VRATIM", Mladen Jakovljević ("Akademska knjiga")
5. "KAKO SAM POSTALA FLAMENKO PLESAČICA", Jelena Žugić ("Enklava")
Kroz devet pripovesti i jednim kratkim uvodom, V. Čukić progovara o dobu kada je reč imala ne samo zvuk nego i smisao. Arhetipski razgovori strica i sinovca podsećaju čitaoca na to da je moguć i drugačiji obrazac življenja od onog koji se uporno nameće. U poslednjem proznom ostvarenju V. Kapor uspela je da dovede u ravnotežu bolnu temu i poetički okvir za nju. Autorka je morala da tka teksturu romana balansirajući između "srca i razuma". U knjizi M. J. Mihajlović otkrivamo celovit naučni i kritički pogled na opus srpskog romanopisca s Kosova i Metohije Petra Sarića. Metodološki precizno, autorka određuje prostor i značaj koji ovaj pisac ima u korpusu književnosti srpskog govornog područja. Talentovani pisac M. Jakovljević je veoma brzo nakon zapaženog romana "Izbledele duše" (2019) napisao novi u kome beleži časove bola koji obuzimaju književne junake u sudaru s besmislenom maskom smrti. J. Žugić je napisala jedan od najubedljivijih pesničkih prvenaca u srpskoj litaraturi. Nit koja spaja tri ciklusa je lajtmotiv flamenka, andaluzijskog narodnog plesa.
Preporučujemo
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (8): Ispovesti o ljudskoj ukletosti
17. 02. 2022. u 16:19
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (6): Velike teme našeg vremena
14. 02. 2022. u 16:19
KNjIŽEVNI KRITIČARI BIRAJU KNjIGU GODINE (7): Duboko melanholični doživljaji sveta
15. 02. 2022. u 16:38
TAČNO NA OVOM MESTU BI MOGAO POČETI TREĆI SVETSKI RAT: Putin ga smatra svojom teritorijom, NATO trupe već raspoređene
OVAJ snegom prekriveni granični most između dve srednjovekovne tvrđave u delu Estonije gde se govori ruski, mogao bi biti mesto gde će započeti treći svetski rat, piše Politiko.
26. 12. 2024. u 08:55
POJAVILA SE ŠOK TVRDNjA: "Rusi su oborili avion u Kazahstanu, pogledajte tragove eksplozije na repu letelice"
AVION Azerbejdžan erlajnsa, koji se 25. decembra srušio na putu za Rusiju, možda je oboren ruskom raketom zemlja-vazduh, prema izveštajima ruskih medija koji nisu naklonjeni Kremlju i ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.
26. 12. 2024. u 07:44
A POSLEDICE? Kina gradi najveću hidroelektranu na svetu - iseliće milione ljudi, "keširaće" neverovatne 35 milijarde dolara
PROIZVODIĆE trostruko više od 88.2 milijarde kWh, koliki je projektovani kapacitet trenutno najveće hidroelektrane na svetu - "Tri klanca" u centralnoj Kini.
26. 12. 2024. u 14:37
Komentari (1)