PREŽIVEO ZAHVALJUJUĆI MAŠTI: Sećanje na Borivoja Dovnikovića Borda (1930-2022), osnivača zagrebačke škole crtanog filma

Osnivač Zagrebačke škole animiranog filma, poslednji iz generacije Dušana Vukotića i drugova koji su preokrenuli tokove svetske pokretne slike, živa legenda i enciklopedija jednog herojskog doba i jedan veliki znak srpske i svetske kulture preminuo je pre neki dan u Zagrebu u 92. godini.

Foto V. Danilov

Među njegovim sada već klasičnim filmovima, ostvarenje pod naslovom "Putnik drugog razreda" (1973) pridaje osnovno značenje ovom jedinstvenom, otkačenom liku: Bordo, kako su ga svi zvali, bio je i sam simbol velikog čoveka i umetnika, sačinjenog od malog i svakodnevnog, bliskog i čovečanskog, a herojskog i nepokornog, možda i svetog u isti mah, kako se i može pročitati u dirljivom oproštaju koji je nedavno napisao Njegova svetost, gospodin Porfirije:

"Sve što je Bordo radio prožeto je onim vedrim genijem njegovog dobrodušnog profesora Baltazara, glavnog lika omiljene crtane serije iz detinjstva mnogih od nas, koju je on sa Grgićem, Vukotićem i drugim velikanima animiranog filma stvarao tokom šezdesetih i sedamdesetih godina u Zagrebu", napisao je patrijarh srpski. "Neka mu je večni mir i neka mu duša počine u naručju Avramovom čijom je toplinom celoga života odisala".

Poreklom iz malog mesta Čepina, gde su mu se preci nastanili u velikoj seobi Srba pod Čarnojevićem, Dovniković je rođen u Osijeku 12. decembra 1930. i smatrao se celoga života autentičnim Slavoncem, iako je već kao jedanaestogodišnji dečak proteran sa porodicom iz NDH u Nedićevu Srbiju.

Tačnije jedva je uspeo da spasi živu glavu od ustaša i ostatak rata provede u relativnom miru, zatekavši u Beogradu i Požarevcu poslednje predratne primerke stripova "Mike Miša" i "Politikinog zabavnika", koji su obeležili njegovo neveselo detinjstvo. Naime, od najranijih dana, od kad je znao za sebe, bio je Bordo opsednut crtanim svetovima stripa, koji su bili potpuno zaokupili njegovu maštu. Jednom, sećajući se životnih opasnosti kojima je bio izložen do samog kraja života, Bordo je rekao: "Bez svog sveta paralelnog sa grubom stvarnošću možda ne bih lako preživeo. U svetu svoje mašte, svojih umetničkih sigurnosti, pretrpio sam sve nedaće i oskudice rata, tiranije i okupacijske stvarnosti".

Posle rata započinje u rodnom gradu karijeru crtača stripa ("Udarnik Ratko", 1945) a zatim se upisuje na Akademiju likovnih umetnosti u Zagrebu (1949) i radi kao karikaturist u listu "Kerempuh", gde pokreće produkciju animiranog filma sa kolegama V. Nojgebauerom i V. Delačom ("Veliki miting" 1951) sa kojima osniva "Duga-film" (1951-1952), prvi studio crtanog filma u Zagrebu i preteču Zagrebačke škole animiranog filma, u kojoj započinju svoje karijere V. Kristl, D. Vukotić, Z. Grgić i drugi. Od 1957. u studiju "Zagreb filma", gde sa Z. Bourekom, V. Mimicom, D. Vunakom i drugima učestvuje u stvaranju međunarodno priznate i nagrađivane zagrebačke škole u kojoj se ističe nizom značajnih ostvarenja, počev od "Lutkice" (1961), "Ole, torero" (1963) i "Bez naslova" (1964, nagrade u Beogradu i Oberhauzenu).

Autor je brojnih reklamnih i popularnih televizijskih filmova ("Mendo Mendović" 1963-1965) i stripova u listovima ("Plavi vjesnik", "Miki strip" i dr). Punu stvaralačku zrelost i afirmaciju dostiže Dovniković animiranim filmovima "Znatiželja" (1966), "Krek" (1967), "Putnik drugog razreda" (1973) "N.N". (1977) i "Škola hodanja" (1978) kojima do majstorstva razvija tzv. "psihološku karikaturu" u traganju za mentalitetom "malog čoveka", zbunjenog i zapitanog nad izazovima "velikog sveta", u najboljim tradicijama poetike gega.

Vremenom stilski redukuje figuralnu animaciju i klasičnu dramaturgiju crtanog filma na neobične parametre kretanja figure na beloj, "veoma moćnoj i prilagodljivoj pozadini" izgrađujući prepoznatljiv autorski rukopis, što ga uskoro dovodi među najistaknutije filmske animatore u svetu. Brojne autorske retrospektive priređene su mu u pariskoj kinoteci, Muzeju moderne umetnosti u Njujorku, u Pekingu, Hirošimi, Anesiju, Otavi, Espinju, Moskvi i drugde.

Na glavnim međunarodim festivalima njegovi filmovi osvojili su preko šezdeset pojedinačnih nagrada i preko dvadeset nagrada za životno delo, među kojima su Premio alla Carriera 1995. u Trevizu (povodom stogodišnjice filmske umetnosti), Sidewalk Moving Festival, Birmingham, Alabama, SAD 2000, Nagrada za životno delo ASIFA (Međunarodna federacija za animirani film), Espinjo 2001, Nagrada za životno delo "Vladimir Nazor", Zagreb 2003, Plaketa Jugoslovenske kinoteke za doprinos filmskoj umetnosti 2004, Nagrada "Andrija Maurović" za životno delo u umetnosti stripa 2011, Nagrada za životno delo Međunarodnog festivala animacije ANIMAFEST u Zagrebu 2017. godine.

Od 1976. godine u časopisu "Filmska kultura" crtao je i pisao jedinstvenu "Školu animacije", koja je objavljena kao knjiga 1983, zatim prevedena na više svetskih jezika i uvedena kao udžbenik za filmsku animaciju na FAMU u Pragu. Bordo je bio član Izvršnog odbora ASIFA od 1976, a generalni sekretar ove međunarodne organizacije za animirani film od 1994. do 2000. godine. Gostujući je profesor i savetnik za animacijsko obrazovanje u Čangčunu, Kina, 2006.

Jedan je od osnivača ANIMAFEST u Zagrebu 1972. i njegov direktor od 1985. do 1990. kada, posle dolaska Tuđmana na vlast, emigrira u Beč. Vratio se i umro u Zagrebu kao običan penzioner, "pripadnik nacionalne manjine" i redovni karikaturist srpskog lista "Novosti" u današnjoj Hrvatskoj. U svetu, Bordo je ostao jedno od najvećih imena animacije, poznat, priznat i cenjen na svim kontinentima. "Ne, ne i ne" bolno je uzviknuo predsednik ASIFA Kine Džončil Li na vest o Bordovoj smrti. "Bordo je uveo i mene i Kinu u svetsku animaciju i to mu nikada nećemo zaboraviti"!

Preporučujemo

Društvo

0 0

PATRIJARH PORFIRIJE SE OPROSTIO OD LEGENDARNOG UMETNIKA: Čovek od koga smo naučili mnogo toga

09. 02. 2022. u 17:59

Kultura

0 0

OPROŠTAJ OD LEGENDE JUGOSLOVENSKE ANIMACIJE: Vranjanci večno zahvalni Bordu na bezuslovnoj podršci

09. 02. 2022. u 17:57

Srbija

0 0

"ROĐEN ZA CRTANjE": Izložba strip tabli i ilustracija Stevana Subića

04. 01. 2022. u 10:26

Kultura

0 0

CRNI HUMOR I SVET FANTASTIKE: Gejmanov "Sendmen" i Arkasovi "Vršnjaci" u izdanju "Čarobne knjige"

04. 01. 2022. u 11:29

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije