Kultura

ODLAZAK PISCA I PESNIKA: Stevan Tontić je bio čovek dramatične sudbine, ali i izuzetnog stvaralačkog opusa

D. Bogutović

12. 02. 2022. u 19:48

U BOLNICI u Sremskoj Kamenici juče je, u sedamdeset šestoj godini, preminuo istaknuti pisac Stevan Tontić, čovek dramatične sudbine i izuzetnog stvaralačkog opusa.

ОДЛАЗАК ПИСЦА И ПЕСНИКА: Стеван Тонтић је био човек драматичне судбине, али и изузетног стваралачког опуса

Foto A. Stevanović

Rođen 1946, osnovnu školu završio je u Lušti Palanci, srednju u Sanskom Mostu i Prijedoru, a studije filozofije sa sociologijom u Sarajevu. Početkom 1969. postao je glavni urednik časopisa "Naši dani", čiji je treći broj bio sudski zabranjen, a redakcija raspuštena. Sledeće godine objavio je prvu zbirku pesama "Nauka o duši i druge vesele priče" koja je ovenčana tadašnjom nagradom "Mladost" za najbolju debitantsku knjigu. Radio je u kulturnoj redakciji Televizije Sarajevo, bio sekretar Udruženja književnika BiH, a potom kao urednik u izdavačkoj kući "Svetlost", u kojoj je kasnije uređivao i časopis "Život". Zbog neslaganja sa tretmanom nekih srpskih pisaca u "Velikoj ediciji književnosti naroda BiH", 1984. daje ostavku na urednički posao da bi se posle tri godine vratio u istu kuću, ali sa novim rukovodstvom.

Bio je među prvima koji su se otvoreno krajem osamdesetih i početkom devedesetih suprotstavljao događajima koji su najavljivali građanski rat. U zbirci "Sarajevski rukopis" (1993) objavio je pesme o ratnim strahotama koje su prevedene na više jezika. U biografiji mu je ostalo zabeleženo da je odbio da služi u bosansko-muslimanskoj armiji zbog čega je nateran da kopa rovove na prvoj liniji fronta. Isključen je iz članstva Udruženja književnika BiH, u koje se nikad nije vratio. Iz Sarajeva je sredinom januara 1993. uspeo ilegalno da izađe i dođe u Beograd, odakle je krajem aprila 1993, na poziv nemačkih pisaca i prevodilaca, otišao u Berlin. U tom gradu će kao izbeglica bez zaposlenja ostati gotovo devet godina. Prvu podršku dobio je od Fondacije nobelovca Hajnriha Bela, u čijoj kući je proveo devet meseci.

Na nemačkom jeziku objavljeno mu je nekoliko dela, a imao je i književne večeri i susrete u mnogobrojnim gradovima. O njemu je snimljeno i više radio i TV emisija. Učestvovao je 1995. na čuvenom pesničkom festivalu u Jerusalimu, a pet godina kasnije na šestonedeljnoj turneji pisaca po Evropi. Na Univerzitetu u Inzbruku držao je predavanja studentima slavistike, učestvovao na književnim susretima u desetak zemalja. U berlinskom nedeljniku "Slobodan dan" protivno većini medija podržao je delo "Pravda za Srbiju" Petera Handkea.

U vreme egzila u Nemačkoj, njegova supruga je bila u izbeglištvu u Beogradu. Bračni par se 2001. posle povraćaja okupiranog stana u Sarajevu iz kojeg su nestali svi rukopisi i biblioteka, vratio u taj grad. Kako je kasnije objašnjavao, u tome je video neku vrstu "obrnutog egzila". Od 2014. živeo je u Novom Sadu. Stevan Tontić je objavio knjige pesama "Naše gore vuk", "Crna je mati nedjelja", "Prag", "Ring" kao i nekoliko antologija. Dobio je veliki broj najuglednijih nagrada kao što su Šantićeva, Zmajeva, Kočićeva, "Horst Bineka" Bavarske akademije lepih umetnosti, nagradu "Miloš N. Đurić" za prevodilaštvo.

Datum i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.

MOĆNO PESNIČKO DELO

UKUPNO književno, pre svega pesničko, delo nesumnjivo učvršćuje Stevana Tontića u red najostvarenijih i najsamosvesnijih autora srpskog jezika sa duhom otvorenosti drugih kultura. Tontić je ostvario neka od najautentičnijih mesta novije srpske poezije o ratu, ali i religiozne poezije ovovremenog, protiv rečima obuzetog lirskog senzibiliteta - kaže dr Bojan Jović, direktor Instituta za književnost i umetnost.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
ALBANSKA HISTERIJA! Videli koliko stranci vole Srbiju i hvata ih tolika panika - da više ne znaju gde udaraju

ALBANSKA HISTERIJA! Videli koliko stranci vole Srbiju i hvata ih tolika panika - da više ne znaju "gde udaraju"