VIŠE OD POLA VEKA KANTAKUZINA JE U MOM ŽIVOTU: Drago Kekanović, srpski pisac iz Zagreba, dobitnik "Beogradskog pobednika"
ISPUNjAVAJUĆI "koliko lepu toliko i časnu zadaću prvonagrađenika prve, novoustanovljene nagrade `Beogradski pobednik`", u sredu uručene njegovom izdavaču, srpski je pisac Drago Kekanović u svojoj poruci čitaocima u Srbiji otkrio zanimljivu činjenicu o samom smislu nagrada, spoznatu kroz reakcije srpskih čitalaca u Zagrebu:
- Bilo ih je, nije da nije, ali se sada dogodilo ono što dosad nije: ono malo preostalih naših duša koje srećem na zagrebačkim ulicama, počelo me je nazivati pobednikom već kad se "Privrženost" našla na popisu izabranih naslova; za njih već tada nije bilo nikakve sumnje da smo svi pobednici!
Kekanović je, za "Novosti", objasnio da nije mogao da dođe u Beograd jer iz zdravstvenih razloga nije smeo da bude vakcinisan, te je izdavač Čedomir Višnjić iz "Prosvjete" u njegovo ime primio priznanje. Laureat je u video - obraćanju prilikom proglašenja dobitnika nagrade u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda istakao da mu to što je prvi dobitnik "Beogradskog pobednika", za roman "Privrženost" - znači upravo iskazivanje privrženosti.
Očekivao je Kekanović, kako veli, da će biti u užem krugu za nagradu, a obradovalo ga je i što su odreda jaka imena i vrhunski kritičari iz žirija u romanu "našli" i ono što on kao autor i ne zna - njega je, kaže, vodila priča, srednjovekovna, barokna.
* Odakle zanimanje baš za taj deo istorije i za ličnosti poput kćerke despota Brankovića Katarine Kantakuzine?
- Moja junakinja bila mi je suseda, ušla je u moj život pre više od pola veka - onoga časa kad sam spoznao da sa svog balkona na kaptolskom bregu gledam u prozore banske i grofovske palače na gričkom brdu, gde je živela Katarina. Tu, na Tuškancu u Zagrebu, igrala su se i umirala njena deca, a u ceo roman ubacio sam i jednu lepu ljubavnu priču. Priča je to i o starom Zagrebu, Ilici u kojoj je tekao potok, Manduševcu i naprosto nisam mogao da odolim da ne napišem taj roman. Iako tolike godine kasnim, Kantakuzina je sada ovde među nama.
* Radnja vodi od Smedereva do Celja, gde je Katarina bila grofica Celjska nakon udaje za Ulriha II, koji je poginuo u opsadi Beograda 1456. Kasnije je krenula na dug put, a sahranjena je u današnjoj Severnoj Makedoniji. Koliko uopšte znamo o tom periodu?
- Mnogo čemu od onoga o čemu pišem istorija nije posvetila pažnju. Puno je tu bilo stvari koje mi nisu bile poznate pre nego što sam počeo da pišem roman koji je komponovan u 33 poglavlja. Sva neophodna istraživanja išla su u talasima, a imao sam pomoć sina koji mi je donosio materijale, prevodio sa slovenačkog, nemačkog, latinskog.
* Koliko današnje generacije mogu komunicirati s romanom koji nas vodi u srednji vek?
- Mislim da mogu. Pa i u žiriju su bili mladi ljudi i pokazalo se da oni znaju da čitaju. A istorijske romane možete pisati samo na dva načina, jedan je da se bavite politikom, a to me nije interesovalo. Drugi je način da napravite neku vrstu zabavnog štiva za narod. Svako ko je pročitao moj roman kaže: "Pa zašto nisi napisao malo više".
* To zanimanje za istoriju u svojim delima ima i Umberto Eko, vidite li tu neku vezu?
- Eko se bavio otprilike istim periodom, ali me je zanimao i pristup Dobrila Nenadića u "Doroteju". Krenuo sam nekim putem između njih dvojice. Nekim svojim putem.
* Prvo izdanje u Zagrebu je na ćirilici. Znaju li uopšte današnji građani Hrvatske ćirilicu?
- Sledeće izdanje trebalo bi da bude u Srbiji i to na latinici. Tako bi se latinica iz Srbije "uvezla" u Hrvatsku, da ljudi ovde mogu da pročitaju. Eto, to je moj zaobilazni put do čitaoca. Tragično, ali je naprosto tako. Stvari naprosto stoje tako i tu se ništa ne može. Meni je moj najbolji prijatelj u Zagrebu rekao da čita ćirilicu, ali da si mora nakon što nešto pročita "prevoditi". Zaboravili su ljudi, trideset godina nema u Hrvatskoj ćirilice.
* Šta sada radite i pripremate?
- Spremam jednu priču, nakon ovog posla koji je bio predugačak i podrazumevao povratak u svet i vreme u kome je sve bilo drugačije, od mera nadalje. A ne smete da grešite, jer će vas dočekati istoričari. Bio je ovo veliki izlet, a sada radim na kraćim stvarima, ništa veliko. Naprosto sam u takvoj životnoj situaciji, ali sam i zadovoljan što sam "Privrženost" doterao do kraja.
POVEZUJE VREMENA I PROSTORE
ZA PRVOG "Beogradskog pobednika" konkurisala su 162 naslova, a žiri u sastavu Predrag Petrović, Slađana Ilić, Nataša Anđelković, Petar Pijanović i Vesna Trijić, između romana iz najužeg izbora "Deca" Milene Marković, "Noćna projekcija" Ota Horvata i "Privrženost", odabrao je potonji Kekanovićev. Oni ističu da, gradeći raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu, "Privrženost" povezuje prostore smederevske i beogradske tvrđave, starog Dubrovnika i Žiče, Celja i zagrebačkog Griča, uspevajući da evociranjem daleke prošlosti progovori o savremenim i univerzalnim iskustvima lutanja, opstajanja i pamćenja.
Primajući nagradu, direktor "Prosvjete" Čedomir Višnjić je istakao da je "Beogradskog pobednika" poneo "Srbin iz Zagreba, što naravno u odlučivanju nije bilo važno", te da veruje da će u budućnosti "nagrada biti sretno i uspešno utemeljena u privrženosti vrednostima nacionalne i evropske kulture i književnosti".
POBEDA KULTURE I KNjIŽEVNOSTI
"BEOGRADSKI pobednik" je pobeda svih nas, pobeda Beograda jer se svrstao u red gradova u svetu koji nagrađuju književnost i dodeljuju književne nagrade - rekao je u sredu Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, ističući da je nova književna nagrada pobeda svih koji su učestvovali u njenom stvaranju, odbornika Skupštine grada, direktorke BGB Jasmine Ninkov i njenih saradnika, Sekretarijata za kulturu i gradskog sekretara Ivana Karla i zamenice predsednika Skupštine grada Andree Radulović, članova žirija, te svih nominovanih pisaca i izdavača, ali pre svega pobeda kulture i književnosti.
Vesić je naveo da će se Grad starati da nagrada, koja se sastoji od statuete vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, bude redovno isplaćivana, a u sredu ju je zvanično "predao na staranje" partnerskoj Biblioteci grada Beograda, čija ju je direktorka Ninkov i uručila (.M. N. M.)
Preporučujemo
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)