VIŠE OD POLA VEKA KANTAKUZINA JE U MOM ŽIVOTU: Drago Kekanović, srpski pisac iz Zagreba, dobitnik "Beogradskog pobednika"

ISPUNjAVAJUĆI "koliko lepu toliko i časnu zadaću prvonagrađenika prve, novoustanovljene nagrade `Beogradski pobednik`", u sredu uručene njegovom izdavaču, srpski je pisac Drago Kekanović u svojoj poruci čitaocima u Srbiji otkrio zanimljivu činjenicu o samom smislu nagrada, spoznatu kroz reakcije srpskih čitalaca u Zagrebu:

ВИШЕ ОД ПОЛА ВЕКА КАНТАКУЗИНА ЈЕ У МОМ ЖИВОТУ: Драго Кекановић, српски писац из Загреба, добитник Београдског победника

Foto: I. Marinković

- Bilo ih je, nije da nije, ali se sada dogodilo ono što dosad nije: ono malo preostalih naših duša koje srećem na zagrebačkim ulicama, počelo me je nazivati pobednikom već kad se "Privrženost" našla na popisu izabranih naslova; za njih već tada nije bilo nikakve sumnje da smo svi pobednici!

Kekanović je, za "Novosti", objasnio da nije mogao da dođe u Beograd jer iz zdravstvenih razloga nije smeo da bude vakcinisan, te je izdavač Čedomir Višnjić iz "Prosvjete" u njegovo ime primio priznanje. Laureat je u video - obraćanju prilikom proglašenja dobitnika nagrade u Svečanoj sali Skupštine grada Beograda istakao da mu to što je prvi dobitnik "Beogradskog pobednika", za roman "Privrženost" - znači upravo iskazivanje privrženosti.

Očekivao je Kekanović, kako veli, da će biti u užem krugu za nagradu, a obradovalo ga je i što su odreda jaka imena i vrhunski kritičari iz žirija u romanu "našli" i ono što on kao autor i ne zna - njega je, kaže, vodila priča, srednjovekovna, barokna.

* Odakle zanimanje baš za taj deo istorije i za ličnosti poput kćerke despota Brankovića Katarine Kantakuzine?

- Moja junakinja bila mi je suseda, ušla je u moj život pre više od pola veka - onoga časa kad sam spoznao da sa svog balkona na kaptolskom bregu gledam u prozore banske i grofovske palače na gričkom brdu, gde je živela Katarina. Tu, na Tuškancu u Zagrebu, igrala su se i umirala njena deca, a u ceo roman ubacio sam i jednu lepu ljubavnu priču. Priča je to i o starom Zagrebu, Ilici u kojoj je tekao potok, Manduševcu i naprosto nisam mogao da odolim da ne napišem taj roman. Iako tolike godine kasnim, Kantakuzina je sada ovde među nama.

* Radnja vodi od Smedereva do Celja, gde je Katarina bila grofica Celjska nakon udaje za Ulriha II, koji je poginuo u opsadi Beograda 1456. Kasnije je krenula na dug put, a sahranjena je u današnjoj Severnoj Makedoniji. Koliko uopšte znamo o tom periodu?

- Mnogo čemu od onoga o čemu pišem istorija nije posvetila pažnju. Puno je tu bilo stvari koje mi nisu bile poznate pre nego što sam počeo da pišem roman koji je komponovan u 33 poglavlja. Sva neophodna istraživanja išla su u talasima, a imao sam pomoć sina koji mi je donosio materijale, prevodio sa slovenačkog, nemačkog, latinskog.

* Koliko današnje generacije mogu komunicirati s romanom koji nas vodi u srednji vek?

- Mislim da mogu. Pa i u žiriju su bili mladi ljudi i pokazalo se da oni znaju da čitaju. A istorijske romane možete pisati samo na dva načina, jedan je da se bavite politikom, a to me nije interesovalo. Drugi je način da napravite neku vrstu zabavnog štiva za narod. Svako ko je pročitao moj roman kaže: "Pa zašto nisi napisao malo više".

* To zanimanje za istoriju u svojim delima ima i Umberto Eko, vidite li tu neku vezu?

- Eko se bavio otprilike istim periodom, ali me je zanimao i pristup Dobrila Nenadića u "Doroteju". Krenuo sam nekim putem između njih dvojice. Nekim svojim putem.

* Prvo izdanje u Zagrebu je na ćirilici. Znaju li uopšte današnji građani Hrvatske ćirilicu?

- Sledeće izdanje trebalo bi da bude u Srbiji i to na latinici. Tako bi se latinica iz Srbije "uvezla" u Hrvatsku, da ljudi ovde mogu da pročitaju. Eto, to je moj zaobilazni put do čitaoca. Tragično, ali je naprosto tako. Stvari naprosto stoje tako i tu se ništa ne može. Meni je moj najbolji prijatelj u Zagrebu rekao da čita ćirilicu, ali da si mora nakon što nešto pročita "prevoditi". Zaboravili su ljudi, trideset godina nema u Hrvatskoj ćirilice.

* Šta sada radite i pripremate?

- Spremam jednu priču, nakon ovog posla koji je bio predugačak i podrazumevao povratak u svet i vreme u kome je sve bilo drugačije, od mera nadalje. A ne smete da grešite, jer će vas dočekati istoričari. Bio je ovo veliki izlet, a sada radim na kraćim stvarima, ništa veliko. Naprosto sam u takvoj životnoj situaciji, ali sam i zadovoljan što sam "Privrženost" doterao do kraja.

POVEZUJE VREMENA I PROSTORE

ZA PRVOG "Beogradskog pobednika" konkurisala su 162 naslova, a žiri u sastavu Predrag Petrović, Slađana Ilić, Nataša Anđelković, Petar Pijanović i Vesna Trijić, između romana iz najužeg izbora "Deca" Milene Marković, "Noćna projekcija" Ota Horvata i "Privrženost", odabrao je potonji Kekanovićev. Oni ističu da, gradeći raskošnu sliku poznog srednjeg veka na prelazu u renesansu, "Privrženost" povezuje prostore smederevske i beogradske tvrđave, starog Dubrovnika i Žiče, Celja i zagrebačkog Griča, uspevajući da evociranjem daleke prošlosti progovori o savremenim i univerzalnim iskustvima lutanja, opstajanja i pamćenja.

Primajući nagradu, direktor "Prosvjete" Čedomir Višnjić je istakao da je "Beogradskog pobednika" poneo "Srbin iz Zagreba, što naravno u odlučivanju nije bilo važno", te da veruje da će u budućnosti "nagrada biti sretno i uspešno utemeljena u privrženosti vrednostima nacionalne i evropske kulture i književnosti".

POBEDA KULTURE I KNjIŽEVNOSTI

"BEOGRADSKI pobednik" je pobeda svih nas, pobeda Beograda jer se svrstao u red gradova u svetu koji nagrađuju književnost i dodeljuju književne nagrade - rekao je u sredu Goran Vesić, zamenik gradonačelnika, ističući da je nova književna nagrada pobeda svih koji su učestvovali u njenom stvaranju, odbornika Skupštine grada, direktorke BGB Jasmine Ninkov i njenih saradnika, Sekretarijata za kulturu i gradskog sekretara Ivana Karla i zamenice predsednika Skupštine grada Andree Radulović, članova žirija, te svih nominovanih pisaca i izdavača, ali pre svega pobeda kulture i književnosti.

Vesić je naveo da će se Grad starati da nagrada, koja se sastoji od statuete vajara Zorana Kuzmanovića, diplome i 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, bude redovno isplaćivana, a u sredu ju je zvanično "predao na staranje" partnerskoj Biblioteci grada Beograda, čija ju je direktorka Ninkov i uručila (.M. N. M.)

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

UKRAJINA JE ZGROŽENA: Ne može da veruje koje sankcije su upravo ukinute Rusiji