PROTIV DUHA EVROCENTRIZMA: Reč prilikom primanja Ordena Zlatnog stepena kojim je Danila Kiša odlikovala Mađarska 1978. godine
Pojam Weltliteratur, onako kako ga je formulisao još Gete, ostaje do dana današnjeg vizijom jednog genijalnog pesnika koji je uspeo u vreme velikih (evropskih) nacionalnih zanosa da se uzdigne iznad uskogrudosti i da proglasi literaturu nekom vrstom bescarinske zone duha.
Weltliteratur, shvaćena geteovski, može se, dakle, u prvom redu smatrati, na praktičnom planu, nekom vrstom korekcije sopstvenih vrednosti, a po principu poređenja. U tom smislu, kako to zapaža Etijamble, "Geteova egzaltacija svetskom literaturom u prvom je redu implicitna osuda nemačkog nacionalizma i, o istom trošku, svakog nacionalizma".
A to što je taj pojam Weltliteratur podrazumevao i podrazumeva još i danas samo literature velikih naroda ili velikih jezika i što je taj pojam "Svetske literature" ostao do dana današnjeg nekom vrstom duhovnog kolonijalizma i strogog evrocentrizma, za to Gete nije nimalo kriv, a nije ovde trenutak da istražujemo sve uzroke tog i takvog stanja koje traje evo do danas. Već pomenuti Etijambl, koga ovde parafraziram (i koji je, mada Francuz, jedan od najvatrenijih protivnika evrocentrizma), pita se, svestan širine, vrednosti i drevnosti drugih literatura: a šta je, gospodo, sa sanskritskom, kineskom, japanskom, bengalskom, iranskom, arapskom literaturom? I šta je sa grčkom i još nekim literaturama koje ovde preskačem? I pre nego što donesem neke zaključke u vezi sa svim ovim, dozvolite mi da navedem još jedan podatak. U anketi koju je izvršio Rejmon Keno godine 1956, a pod naslovom "Za jednu idealnu biblioteku", gde je figuriralo nekih 3.500 naslova, dobili smo jednu listu od sto naslova na čijem čelu stoje Šekspir i Biblija, a zatim odmah Prust. Sve u svemu, 60 francuskih i 39 inostranih pisaca, od čega 9 engleskih i američkih, 8 grčkih, po 6 nemačkih i ruskih, 4 latinska i 3 pisca španskog jezika, dok je po jedan naslov pripao arapskim, danskim, hebrejskim i italijanskim piscima.
Završavam ovo malo statističko izlaganje zaključcima koji se nužno nameću: prvo, evrocentrizam je još uvek, uprkos izvesnim pomeranjima u vavilonskoj pometnji jezika, još jednako vladajući oblik duhovnog stava i mišljenja; pod dva: taj evrocentrizam je ograničen uglavnom na literature velikih jezika i naroda, i pod tri: taj i takav stav i odnos moramo prihvatiti kao jednu empirijsku činjenicu protiv koje se ne možemo boriti samo frazama o pravu malih naroda na ravnopravno učešće u porodici velikih, nego samo, i u prvom redu, sopstvenim proveravanjem, hoću da kažem: proveravanjem sopstvenih vrednosti, jer u protivnom, ako tražimo svoje mesto pod suncem samo na osnovu takozvanog legitimnog prava, ostaćemo tamo gde smo i dosad bili: u zapećku.
Obaveza je nas pisaca i prevodilaca malih naroda i malih jezika da se borimo za svoj prestiž, za svoje mesto pod suncem, stalnim nastojanjem da pružimo svetu ono što je kod nas najbolje i to damo u najboljoj mogućnoj formi, i da ne očekujemo od belog sveta da se prema nama odnosi drugačije nego što se mi sami odnosimo jedni prema drugima. Želim da budem dobro shvaćen: ja se ovde ne zalažem da se uvrstimo među velike, među istorijom i sudbinom, i slučajem, srećnije literature po svaku cenu, nego upravo odabirom, nego upravo geteovskim korrigieren, i sa samosvešću da smo i mi, i to s punim pravom, deo evropske kulture, dakle i Weltliteratur. Tako će se u nekoj budućoj "idealnoj biblioteci" možda naći i imena nekih naših, jugoslovenskih pisaca, Krleže, Andrića ili Crnjanskog, a umesto Apolinerovih Alkohola, ili uz njih, da ne kažem iznad njih, stajaće možda Nove pesme Endrea Adija, tog sjajnog pesnika ovih naših strana, tog pesnika Podunavlja.
A sve dotle, mi pisci i prevodioci malih jezika trebalo bi da svojatamo bašlarovsku formulu: "Moja idealna biblioteka u prvom redu je otvorena biblioteka". Što će reći bez predrasuda u odnosu na nacije, države i jezike.
(Iz knjige Danila Kiša "Iz prepiske", priredila Mirjana Miočinović, "Arhipelag")
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
BILjANA O RAZVODU: Bolje bolan kraj, nego bol bez kraja
BILjANA je nedavno prokomentarisala epidemiju razvoda na domaćoj estradi.
27. 12. 2024. u 22:26
Komentari (0)