Kultura

POGLED ISKOSA - Slikarstvo kao tihovanje

Дејан Ђорић

21. 12. 2021. u 17:35

Google Dodaj Novosti kao svoj Google izvor

U JEDNOM dokumentarnom filmu iz sedamdesetih godina srpski konceptualisti i kritičari izjavili su da stvaraju umetnost lišenu svake figuracije, ali i religije, mitologije i ezoterije.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликарство као тиховање

Foto Privatna arhiva

To samoukinuće svih umetničkih sokova, samog erosa u stvaranju, sakralnosti likovnog čina, vodi ka delima nalik na šifonjere, kofere i radijatore, lišenih bilo kakve duhovnosti. U tom smislu nema razlike između Zuzane Halupove i Raše Todosijevića, oboje stvaraju bez ičeg duhovnog. Slikar Dragoslav Živković (Knjaževac, 1955) otišao je u drugu krajnost, toliko isceljujuću i začuđujuću u ovo vreme duhovnih invalida. Njegova ulja, pasteli, akvareli i crteži natopljeni su spiritualnošću, koju je kao najvredniju mogućnost ne samo u umetnosti porekla i Milica Stevanović u svojoj teorijskoj knjizi. Dela slikara iz Knjaževca na drugoj su strani od njenih "budževina", pseudoslika i raznoraznih avangardističkih iživljavanja. Treba primetiti da likovni svet Živkovića kao nadmoćni tradicionalizam i konzervativizam više, otmene vrste, ne počiva na nekoj dogmatskoj hrišćanskoj teoriji već na pomnom proučavanju klasika okultizma. Njega ne zanima da deluje protiv (post)modernizma, on ga i ne primećuje, kao što ga ne interesuje da deluje protiv bilo čega. On je za, a ne protiv, a iz ezoterije uzima samo duhovnu vrednost, koja očito i tu postoji. Iz takvog intelektualnog miljea potiču njegove duboko spiritualne senzacije, realizam kao vid metafizike. Tim pre začuđuje da takvu originalnu pojavu mnogi nisu prepoznali i odgovorili na nju, pa se i Milan Tucović, isto tako veliki slikar, čudio zašto se uopšte pridaje pažnja Živkoviću.

Osim kod Leonida Šejke, nikada u srpskoj umetnosti nije tako duboko zazvučalo tajanstvo u likovnoj umetnosti. Dragoslav često zna da naslika samo jednu zdelu, ali je u toj posudi sažeta cela istina o svetu. Njegova ostvarenja prožeta su neviđenom melanholijom, osećajnošću, splinom i gađenjem prema glupostima ovog sveta, ali ta usamljenost nije patološka već isceljujuća u sadašnjoj buci i besu. Umetnik je izgradio samo svoj lični likovni svet, univerzum lične mitologije, koji počiva na majci, drvetu, rodnoj kući, detinjstvu i Knjaževcu kao malom centru njegovog sveta. On ume da naslika samo jedno drvce naspram neba, ali da prizor bude prožet takvim i tolikim smislom, da postaje jasna iluzornost hrlenja u megalopolise, velika umetnost može nastati bilo gde. Lično preskroman, Živković je uzor slikara-Robinzona, usamljenog isposnika u monaškoj ćeliji svog ateljea. Teme su takve, tihovanje i samoća kao (samo)ispitivanje, koja po psihijatrima ne mora uopšte da bude negativno stanje, samoća koja u svoj punoći postojanja natapa bivanje predmet i ljudi na ovim slikama. Jedan znalac je najbolje definisao Živkovićev kosmos, rekavši da smo do sada mogli da slušamo tišinu, a od sada možemo i da je vidimo.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
Besplatno svakodnevno bankarstvo za milion i po građana Srbije

Besplatno svakodnevno bankarstvo za milion i po građana Srbije