FENOMEN ZEMLJE KOJE VIŠE NEMA: Neda Knežević, direktorka Muzeja Jugoslavije, o obeležavanju četvrt veka ove institucije

IZLOŽBOM industrijskog nasleđa "O fabrikama i radnicima", u ovom našem vremenu kada su i proizvodni pogoni i nosioci socijalističkog razvoja samo sećanje na društvo koja više ne postoji, Muzej Jugoslavije obeležiće 25 godina postojanja.

Foto Muzej Jugoslavije

Slavljenička postavka, realizovana u saradnji sa Muzejom nauke i tehnike, biće otvorena, sutra, na dan kada je 1918. proglašena Kraljevina SHS, a koji je odabran za zvanični dan ove kulturne institucije.

Nastala spajanjem fondova Memorijalnog centra "Josip Broz Tito" i Muzeja revolucije naroda i narodnosti Jugoslavije, prvobitno kao Muzej istorije Jugoslavije, a pre pet godina dobila je sadašnje ime, ova ustanova baštini više od 75.000 predmeta. Muzej Jugoslavije jedan je od najposećenijih u zemlji, posebno popularan među strancima koji posećuju Beograd (pre pandemije obarali su rekorde, premašujući 120.000 posetilaca, više godina u nizu).

Na pitanje kako objašnjava taj fenomen, obzirom na to da su Jugoslaviju narodi koji su je činili pre 30 godina bacili u ropotarnicu istorije, direktorka Neda Knežević, za "Novosti", odgovara:

- S obzirom na to da je MJ usmeren isključivo na istraživanje, čuvanje i interpretaciju jugoslovenskog nasleđa i iskustva, to ga čini jednim od globalno najznačajnijih mesta za upoznavanje i proučavanje ove oblasti. Muzej je jedinstvena ustanova koja je istovremeno memorijal i mesto sećanja, ali je i javna institucija koja kontinuirano promišlja svoje pozicije, funkcije i istoriju. Sa svakom novom izložbom trudili smo se da aktuelizujemo istoriju ili temu kojom se bavimo i učinimo je privlačnom za posetioce. Najbolji dokaz da smo u tome uspeli pokazuje ne samo ogroman broj posetilaca već i veliko interesovanje, naročito mladih ljudi, za naše fondove i delatnost.

Foto Muzej Jugoslavije

Uz to, nastavlja sagovornica, MJ je postao matična ustanova za jugoslovensko nasleđe i društvenu istoriju, što zakonski potvrđuje njegovu već ustanovljenu programsku orijentaciju:

- Danas je fokus pomeren sa normativnog okvira - države i njenih razvojnih faza - na društvene i kulturne fenomene, procese i transformacije koje je taj okvir generisao.

Naši programi i aktivnosti sada su usmereni ka aktuelizovanju neposredne istorijske prošlosti, na privlačan i prihvatljiv način, kako bi se ostvarila neposredna komunikacija sa sve zahtevnijom publikom.

Uoči pandemije, u okviru kompleksa građevina koje čine ovu instituciju, izgrađena je prijemna zgrada - suvenirnica, i delimično obnovljen Muzej "25. maj", a o budućim planovima višegodišnja direktorka MJ kaže:

- Obnova i vrednovanje zgrade Muzeja "25. maj", jednog od prvih namenski građenih muzeja u Beogradu, veoma su važni za tim Muzeja, ali i za mene lično. Sledeće godine planirani su radovi na rekonstruciji fasade i pristupnih platoa, posle čega će ovaj objekat biti proglašen za spomenik kulture. Obnova Kuće cveća u narednim godinama biće predmet konkursa, kojem će prethoditi radionice i razgovori sa stručnjacima iz različitih disciplina, što treba da rezultira projektnim zadatkom.

Foto Muzej Jugoslavije

Prema rečima Nede Knežević, stalna postavka, zamišljena kao "Muzejska laboratorija" konstantno se menja i nadgrađuje:

- Proces stvaranja pretvorili smo u svojevrsno polje istraživanja, eksperimenta i kreacije, u čemu učestvuju kustosi, istraživači i umetnici, a sve sa ciljem da se izloženi predmeti sagledaju kroz prizmu višestrukih interpretacija i da se kroz zajednički rad razmenjuju ideje o jugoslovenskom nasleđu.

Pored muzejskih aktivnosti, u kompleksu se neprestano dobijaju i tribinski programi, koncerti, gostovanja drugih kulturnih institucija i programa.

- Približavanje muzejskog kompleksa najširoj mogućoj publici, kroz programe koji nisu tipično "muzejski", stvara jedinstven doživljaj i čini da se svako u tom prostoru oseća dobrodošao. Mladu publiku u najvećoj meri privlačimo letnjim programom, kada smeštamo binu za koncerte na plato ispred Muzeja "25. maj" ili di-džej pult u Park skulptura - objašnjava direktorka, dodajući da im je značajan i rad sa osetljivim grupama koji je specifičan i čije predstavike uključuju u svoj tim.

Foto Muzej Jugoslavije

Programi MJ su i izvan regiona, postali prepoznatljivi u međunarodnim okvirima.

- Osvojili smo Ameriku 2019. izložbom "Tito u Africi - slike solidarnosti", koja je gostovala u Vende muzeju u Los Anđelesu, specijalizovanom za teme Hladnog rata i socijalizam - otkriva Kneževićeva.

- Više međunarodnih projekata ostvarili smo u saradnji sa partnerima koje je podržala Evropska komisija kroz program "Kreativna Evropa". Interesovanje je veliko kada je reč o našim bogatim fondovima, naročito za korišćenje najveće muzejske foto-kolekcije u Srbiji, koja je nezaobilazan izvor za proučavanje 20. veka. Veliki deo muzejskih aktivnosti u poslednjim godinama usmeren je ka digitalizaciji fotografskog fonda kako bi se naša bogata kolekcija približila stručnoj i široj javnosti i tako oživela baština.

Foto Muzej Jugoslavije

Program slavljeničke nedelje

SLAVLjENIČKA nedelja otpočela na Dan republike, nastupom hora "Naša pjesma" (sa repertoarom revolucionarnih melodija), kao i autorskim vođenjem kroz izložbu "Umro je drug Tito" u Kući cveća.

Prvo autorsko vođenje kroz postavku "O fabrikama i radnicima", u MJ biće organizovano u subotu, u 13 časova, a njen drugi deo, u Muzeju nauke i tehnike, posetioci će moći da vide od 7. decembra. U petak, 3. decembra će u tri termina (13, 14 ili 15 časova), u prostoru "Muzejske laboratorije", kustosi otvoreno razgovarati sa publikom o budućim izmenama izložbe zamišljene kao stalna postavka u nastajanju. Tokom "Porodičnog dana", u nedelju, 5. decembra, pripremljena je igra za najmlađe posetioci, koji će pomoću mape, na stalnoj postavci, pronalaziti poklone koje je Tito dobijao iz celog sveta. Povodom rođendana ulaz će biti slobodan, a muzej otvoren od 10 do 18 časova.

Foto Muzej Jugoslavije

Od rudnika do elektronike

RUDNICI u Boru i Majdanpeku, tekstilna industrija u Leskovcu, Elektronska industrija Niš, Kombinat Servo Mihalj u Zrenjaninu i Vojnotehnički zavod u Kragujevcu, mesta su koja su poslužila za istraživanje izložbe "O fabrikama i radnicima".

Kustosi postavke koja se bavi industrijalizacijom na teritoriji današnje Srbije, od njenih ranih pojava, sredinom 19. veka, do danas, je su Ada Vlajić i Rifat Kulenović iz Muzeja nauke i tehnike i Jovana Nedeljković i Radovan Cukić iz Muzeja Jugoslavije. Oni su tema izložbe sagledali iz različitih perspektiva - od društveno-političke, kulturne i istorijske, do tehničko-tehnološke.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije