ČAST JE UĆI U ZADRUGU: Mladi pesnik Kosta Kosovac o svojoj prvoj zbirci "DŽemperi za kamenje" u izdanju SKZ, ljubavi prema pesmama...

А. Вojиновић

23. 11. 2021. u 12:33

OBIČNO me pitaju otkud interesovanje prema poeziji.

ЧАСТ ЈЕ УЋИ У ЗАДРУГУ: Млади песник Коста Косовац о својој првој збирци Џемпери за камење у издању СКЗ, љубави према песмама...

Foto. D. Milovanović

Nisam ja sad neki mlad čovek koji će reći kako je kultura danas slaba, pa hajde da se interesujem za poeziju da bi se više čulo za nju, već je reč o potrebi za stvaralaštvom.

To je za mene bio najjednostavniji način da se izrazim u ovom trenutku. Uvek bih, šta god radio u životu, sebe izvorno smatrao pesnikom.

Ovako, za "Novosti", govori mladi pesnik Kosta Kosovac (24), čiju je prvu zbirku pesama pod nazivom "Džemperi za kamenje" ove godina objavila Srpska književna zadruga.

Beograđanin sa Voždovca, student Pravnog fakulteta, najmlađi pesnik kojeg objavljuje najstarija izdavačka kuća u Srbiji, kaže nam da se ljubav prema poeziji rodila pre pet godina kada je počeo da piše prve stihove. Svoje pesme je pre SKZ, uspeo da objavi u pojedinim novinama i na internet portalima, a mogućnost da bude deo kuće koju krasi tradicija duga 130 godina otvorila se kada je zakucao na vrata glavnog urednika Dragana Lakićevića sa nadom da će njegova dela biti štampana pod imenom ovog velikog izdavača.

- Pošto sam svestan da se danas mnogo štampa i da živimo u vreme hiperprodukcije knjiga, značilo mi je da moj rukopis izađe u izdavačkoj kući koja ima tradiciju i koju čitaoci prepoznaju po kvalitetu - kaže, za "Novosti", Kosovac.

- Osmelio sam se, doneo sam svoje pesme uredniku SKZ Draganu Lakićeviću i rekao mu da sam pesnik i da nudim svoj rukopis. On me je ljubazno primio uz reči da su pesnicima ovde uvek otvorena vrata i da su dobro došli. Uzeo je moje pesme, kojih je bilo oko 80, i posle dve, tri nedelje javio mi se i rekao: "Mi bismo ovo štampali". Nisam mogao da verujem.

Kosovac ističe da mu je velika čast što je deo takve ekipe, i dok razgovaramo priseća se reči Ive Andrića koji je jednom prilikom izjavio da je, kada je on bio mlad, "teže bilo ući u SKZ nego u carstvo nebesko".

Od svih pesama iz zbrike "Džemperi za kamenje" najveću pažnju čitalačke publike do sada je privukla "Kad prodajemo kuću". Iako, kako kaže, nikada nije bio u sličnoj situaciji, uspeo je u stihove da prenese ovu emociju.

- Ne može da se dođe do te emocije ako se ne staviš u te cipele, a ja sam upravo to uradio - priseća se Kosta.

- Nisam prodavao kuću, ali sam se stavio u taj položaj, odnosno kako bih se osećao u tom trenutku, šta bi mi nedostajalo, za čime bih patio... Ova pesma govori o tome da mi u prostor ugrađujemo deo sebe, pogotovo ako smo celog života tu živeli, odrastali, ako nam je tu porodica. Kada sam razmišljao da zbriku nazovem po ovoj pesmi, pomislio sam da će ljudi reći: "On se preziva Kosovac, pa da nije prodao kuću na Kosovu i Metohiji", pa sam upitao Matiju Bećkovića za savet. Rekao mi je da nije loše da je tako nazovem, i da ako ljudi pomisle to, neka ih. Međutim, ipak je nisam tako naslovio...

Odgovor na pitanje zašto su stihovi ove pesme toliko privukli pažnju, Kosta pronalazi u tome što je reč o temi u kojoj naš narod, poznat po velikim i burnim selidbama, može da se pronađe.

Da napiše pesmu "Kosovo", koja započinje rečima "Još te jedino nosim u prezimenu, slobodno i netaknuto", rešio je jer je, kako kaže, želeo da u zbirku uvrsti i ovu temu:

- Hteo sam da napišem nešto što ima prizvuk patriotskog, međutim nisam u potpunosti mogao da osvestim to osećanje. Mislim da moje prezime jeste neka vrsta dužnosti, iako, nažalost još uvek nisam bio na Kosovu.

Na naše pitanje kako to da njegova zbirka nije posvećena samo jednoj tematici, već obrađuje najrazličitije emocije i razmišljanja, odgovara:

- Ne volim tematske zbirke, nemam ništa protiv njih, ali sebe nisam nikada video kako se zatvaram u okviru jedne tematike. Rilke kaže da dušu može da dodirne skoro svaka stvar i ja se slažem. Sve što doživim volim da stavim na papir, nemam tu vrstu cenzure, zašto ne bih pisao o svemu. Sve me se tiče, sve što na mene ostavlja utisak može da započne pesmu.

A da svaku pesmu, kao i bilo koje književno delo čitalac shvata na svoj način, nekada i potpuno drugačiji od onoga "šta je pisac hteo da kaže", Kosta kaže:

- Pesma svakako treba da bude otvorena, ali i da ima svoju boju, karakter i senzibilitet.

Ne treba doslovno shvatiti da mi u potpunosti oblikujemo pesmu i razumemo kako hoćemo.

Pesma je već gotova tvorevina, ali shodno našem senzibilitetu i nekom unutrašnjem iskustvu mi učitavamo određene stvari u pesmu i dolazimo do potpune književnosti.

Omiljeni "Zapisi"

MLADI pesnik u slobodno vreme ostaje odan poeziji, koju kako nam kaže uz osmeh, ipak, više čita od proze:

- Trenutno čitam Lorku, Popu, Šantića, Rakića. Skoro sam pročitao Raičkovića, uživam da čitam Šimborskine stihove. A što se proze tiče, Dostojevski mi je ubedljivo prvi na listi omiljenih pisaca, a najdraža knjiga "Zapisi iz podzemlja". U književnosti najviše tražim psihologiju, taj unutarnji život. S tim u vezi, po mom mišljenju jedna od genijalnijih domaćih knjiga je "Proljeća Ivana Galeba", u kojoj glavni junak sve vreme leži u bolnici i priseća se, živi buran unutrašnji život.

Ukus mora da se gradi

NADE za poeziju uvek ima. Prednost poezije je kratka forma, a mi živimo u vremenu kratke pažnje. Međutim poezija ne traži mnogo, kada dođete kući možete otvoriti zbirku i brzo pročitati jednu pesmu, ako već nemate vremena za roman. Mislim da nije problem u tome da ljudi treba više da se zainteresuju za ovu formu, već kako da u doba hiperprodukcije naslova pronađu šta valja. Ukus mora da se gradi, a onaj ko redovno čita vremenom će videti šta samo deluje da je dobro, a šta je suštinski dobro. Na čitaocima je da odvoje kukolj i ostalo - kaže Kosovac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

ALEKSA AVRAMOVIĆ IZBACIO SVOG TRENERA! Neviđen haos u Rusiji