RASPAD SRPSKE GRAĐANSKE PORODICE KONSTANTINOVIĆ: U pripremi novi domaći istorijsko-politički triler "Žig"

J. BANjANIN

20. 11. 2021. u 17:51

GREŠKE predaka često opterećuju junake domaće literature i kinematografije, a posebno Luku Konstantinovića, beogradskog pesnika i bluz muzičara, protagonistu romana "Žig", iz pera Dragana Gage Popovića.

РАСПАД СРПСКЕ  ГРАЂАНСКЕ ПОРОДИЦЕ  КОНСТАНТИНОВИЋ: У припреми нови домаћи историјско-политички трилер Жиг

Igor Benčina, Foto Promo

Zaplet tog političkog trilera podstakao je našeg poznatog pisca Dejana Stojiljkovića, jednog od scenarista "Senki nad Balkanom", da sa rediteljem Đorđem Stanimirovićem adaptira knjigu.

- Režiraću "Žig" naredne godine, ali još ne znam precizno kada. Sarađujem sa Dejanom, koji je scenarista, i mogu da vam kažem da smo stigli blizu polovine serije. U planu je deset ili dvanaest epizoda i veoma su moćne jer je Dejan, kao pasionirani poznavalac istorije, tajnih službi i svega što je godinama snalazilo naš narod, razradio i nadgradio priču - otkriva za "TV novosti" Đorđe Stanimirović.

Pred mladim rediteljem biće veliki izazov jer serija "Žig", za čiju produkciju je zadužen "Vižn tim", obuhvata nekoliko decenija.

- Serija "Senke nad Balkanom" je drugačija, u njoj ima i misterije, a Dejan i ja se ovde bavimo realizmom. Ispričaćemo toplu priču o porodici koja je preživela sve izazove vremena od kraja 19. stoleća do sedamdesetih godina prošlog veka. Najveći izazov nam je epoha sedamdesetih, jer ogroman broj gledalaca zna kako je to izgledalo i precizno se seća tog perioda - objašnjava Stanimirović.

Dragan Popović, Foto Promo

Glavna tema "Žiga" je postanak i raspad srpske građanske porodice Konstantinović usled sudara sa ideologijom. Glavna radnja dešava se 1974, ali priča počinje vek ranije, kada posle Bitke kod Nevesinja, koja se odigrala sredinom 1875, u Zemun stiže siroče.

- Ostaje u Zemunu, osniva trgovačku radnju, ženi se i stvara veliko bogatstvo. Pratimo četiri naredna pokolenja Konstantinovića, koja se sudaraju sa raznim državnim uređenjima - od monarhističke do socijalističke Jugoslavije. Svaka glava ove porodice ostaje privržena ukućanima i poslu, bez uplitanja u ideologije, sve do pojave unuka osnivača Konstantinovića, koji se vezuje za ljotićevce. On u strasti za ideologijom upropasti sve, i porodicu i bogatstvo i sve što je postojalo. Za vreme oslobođenja Beograda beži sa Nemcima, i porodica kasnije saznaje da je u Nemačkoj preminuo - priča reditelj.

Luka Konstantinović, obuzet tminom nadvijenom nad njegovom porodicom, nakon trideset godina kreće u potragu za istinom o ocu, koji je krajem 1944. godine prepustio ženu, četvoro dece i roditelje na milost i nemilost novim komunističkim vlastima.

- Glavni lik romana odlučuje da otkrije šta se desilo sa njegovim ocem. Žig nosi upravo Luka, kao sin državnog neprijatelja i izdajnika naroda, što sedamdesetih godina nije bilo jednostavno. Nema pravo da putuje, zapravo nema pravo ni na kakav normalan, dostojanstven život. Iako je vrstan muzičar, radi na groblju u pogrebnom orkestru - kaže Stanimirović.

Boris Pingović, Foto Promo

Kada Luka, četrdesetogodišnji beogradski pesnik, gitarista, bluzer i roker u srcu, prelomi da uprkos svemu krene put Nemačke, susreće se sa mnoštvom peripetija i teškoća.

- Prva prepreka je dolazak do pasoša. Mogućnost da izađe iz zemlje dobija preko čoveka iz Udbe, koji ga je voleo oduvek, ali koji je bio zadužen za kontrolu njegove porodice. U Nemačkoj Luka upada u nevolje sa našom emigracijom, koja je bila problematična, a zatim i sa državnim službama koje su tamo uplele prste. Na kraju nalazi trag i nove informacije o svom ocu. Ne smem više detalja da vam kažem, ali mogu da obećam srećan kraj i uspostavljanje nove porodice u novim mirnodopskim uslovima, ponovo od nule - ističe reditelj.

Foto Promo

Serija "Žig" nas vodi i na Svetsko prvenstvo u fudbalu 1974. Tri nedelje u Minhenu i Gestahtu začinjene nepoznanicama, smrtnom opasnošću i novootkrivenom strasnom ljubavlju, dovešće do obrta koji Luka Konstantinović nije mogao ni da nasluti.

- Očekujemo najveća imena naše glumačke scene u podeli, a glavni glumci, u ulogama oca i sina, trebalo bi da budu Boris Pingović i Igor Benčina. Retko smo Borisa viđali u velikim rolama, pogotovo u serijama, a u najboljim je godinama da iznese neku od glavnih uloga, tako da se u njega veoma uzdam. Igor je pravi buntovnik koji je potreban za lik sina.

Nestvarno je koliko njih dvojica liče - zaključuje reditelj Đorđe Stanimirović.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

DNEVNIK STEPINCA ZAGREB KRIJE DECENIJAMA: Intervju - Prof. dr Predrag Ilić, autor trotomne studije o zločinima u NDH

O NEKADAŠNjEM zagrebačkom nadbiskupu Alojziju Stepincu (Brezarić, 1898 - Krašić, 1960) i njegovoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, objavljen je u Republici Hrvatskoj ogroman broj istoriografskih i hagiografskih knjiga, zbornika radova, feljtona, članaka, ali ne i njegov dnevnik u pet knjiga, koji je vodio od 30. maja 1934. do 13. februara 1945. godine.

15. 12. 2024. u 13:55

Komentari (1)

Šta treba da uradite kada antibiotici prestanu da deluju? Sprečite širenje bakterija, gljivica i virusa koji su otporni na lekove