USTAŠE RADOMIRU POKLALE SVIH 49 ČLANOVA PORODICE: Knjiga ratnog siročeta od 1942, posle 30 godina dospela u javnost
MILI i rođeni moji, koji ste živi i vi koji to već odavno niste. Posvećujem vam ovu knjigu svedočanstava i dokumenata o ustaškim genocidnim zločinima nad mojim i vašim precima, s jedinom i poslednjom molbom da čuvate i sačuvate uspomene na ove naše mučenike i da sećanja na njih zadržite dugo, dugo, u neprekidnom pamćenju.
Dok je 1991. godine ispisivao ovu posvetu na rukopisu svoje tek završene knjige "Jauk i eho jauka srpskog naroda u NDH 1941-1945" Radomir Glamočanin (1925), ratno siroče iz sela Drakulića kod Banjaluke, a docnije uspešan i po dobru upamćen dugogodišnji direktor FADIP-a iz Bečeja, osetio je neopisivo olakšanje - nije to obična knjiga već spomenik, sazdan od sećanja i dokumenata na mučeničku smrt 49 članova njegove porodice, ali i ostalih meštana banjalučkih sela Drakulić, Šargovac i Motike, koje su ustaše zverski poubijale 7. i 8. februara 1942. godine.
Knjigu dokumentovanih svedočenja o pokolju srpskog stanovništva na tom malom prostoru, kada je pobijeno i poklano 2.276 muškaraca, žena i dece, Radomir je u svojoj režiji uspeo da odštampa svega u nekoliko primeraka i da ih podeli prijateljima. Sa osećanjem da senima svojih milih i rođenih ostavlja nedovršen "spomenik" jer istinu o njihovom stradanju nije uspeo da pošalje u sve najvažnije institucije uključujući i Ujedinjene nacije, upokojio se u Novom Sadu 2019. godine.
Istina, međutim, ima svoje puteve, te je ovih dana Arhiv Vojvodine u Novom Sadu objavio rukopis Radomira Glamočanina pod naslovom "Jauk i eho jauka", pridodavši autorovom tekstu i deo dokumenata iz autentičnog nemačkog dosijea Slavka Odića koji sadrži originalne dokumente nemačkih službi o ustaškim zverstvima nad Srbima, Jevrejima i Romima 1941. i 1942. godine u Jasenovcu, Staroj Gradiški i na dugim područjima NDH. Dosije je, podsetimo, objavljen pre dve godine zahvaljujući saradnji Arhiva Vojvodine i "Večernjih novosti".
Za potresnu priču o Radomiru Glamočaninu, 20-godišnjaku koji se 1945. vratio u svoje selo iz Valjeva ne znajući da već tri godine nema porodicu, i kada je u rodnoj kući umesto svoje majke i sestrice ugledao krvavi pod i zidove, dr Nebojša Kuzmanović, direktor Arhiva Vojvodine, čuo je od svog prijatelja Zorana Subotičkog.
- Pomenuo je Radomirov rukopis, počeli smo da tragamo za njim i zahvaljujući prof. Dušanu Beriću našli smo ga u Banjaluci. Rukopis je bio pripremljen za štampu i na tome se, izgleda, stalo, neznano iz kojih razloga. A ovo je više od knjige jer u njoj su navedena porodična imena svih srpskih porodica koje su ustaše pobile maljevima i sekirama, kao i imena poklane dece, ukupno 551, starosti od jednog meseca do 13 godina. Knjiga sadrži i imena svedoka i zločinaca. Nastavićemo tamo gde je Radomir stao, knjigu ćemo prevesti na engleski jezik i poslati na mnoge adrese, uključujući Ujedinjene nacije i Vatikan - najavljuje Kuzmanović.
U poglavlju o stradanju svoje porodice Radomir otkriva da je po uspostavljanju NDH 1941. poslat u izbeglištvo u Valjevo, a da se po oslobađanju tog grada priključio partizanima. Ranjen je dva puta - tokom oslobođenja Beograda i na Sremskom frontu u selu Vašice kod Šida. Punu istinu o porodici saznao je jula 1945. godine. Komandant mu je dao desetodnevni dopust da poseti porodicu.
Ali, kada je stigao pred kuću u kojoj je proveo najlepše dane svog detinjstva, zapazio je da su prozori bez stakala, a da su vrata otvorena kao kad domaćini očekuju svog najmilijeg gosta. Srce mu je zaigralo od radosti, a zatim se sledio ugledavši s praga krvave tragove. Onesvestio se. Preživeli meštani ostalih sela kasnije su mu ispričale celu crnu priču.
Ustaše, predvođene satnikom Josipom Moškovim i fratrom Miroslavom Filipovićem Majstorovićem iz samostana Petrićevac kod Banjaluke došli su u selo Drakulić i otpočeli da sakupljaju srpsko stanovništvo. Radomirova majka je sa sedmogodišnjom kćerkicom Milenom pokušala da se iskrade iz kuće, ali oni su je zaustavili. Majku su odmah udarili sekirom u glavu. Pala je u sneg oblivena krvlju, a uplašeno dete kroz plač je pokušavala da podigne.
- Nisu imale milosti ni prema njoj. Udarili su je sekirom po vratu i glavi. Ostavili su ih tako u nanosima snega na 20 ispod nule. Pošto su žitelji sela tog istog dana poklani i pobijani njih dve nije imao ko da sahrani četiri dana, dok tadašnja vlast nije poslala zatvorenike srpske, jevrejske i romske nacionalnosti iz zatvora Crna kuća da to učine. Do njihovog dolaska tela naših mučenika, rastrgana i unakažena, raznosili su psi po brežuljcima i poljanama - jedan je od mnoštva potresnih zapisa u Radomirovoj knjizi.
- Meni i sestri tek kada smo poodrasli ispričao je celu istinu o tome zašto nemamo baku i dedu i ostalu familiju s njegove strane, već samo sa mamine - kaže za "Novosti", njegov sin Vladimir.
DECU PROGLASILI ZA NEPRIJATELjE
POSEBNU vrednost knjige predstavljaju autorova lična sećanja. U uvodnom delu on kaže da će njegovoj generaciji u trajnom sećanju ostati "mučenje naših roditelja, braće i sestara, njihov jauk i patnje".
- Pobijeni su kao neprijatelji Pavelićeve NDH, a ja se pitam, a pitam i sve druge ljude, kakvi su neprijatelji mogli biti deca? - zapisao je autor.
Samo u porodici Glamočanin ustaše su, prema Radomirovim podacima, pobile dvadesetčetvoro dece, od jednog meseca do 13 godina života, a u njegovom rodnom selu pobijeno je njih 294. U Šargovcu je stradalo pedesetoro, u Motikama 207, u selima Ivanjska 27, jedno u Dragočaju, u Piskavicama 50, a u Radovskoj njih troje.
PRVE FOTOGRAFIJE "OREŠNIKA": Ukrajinski istražitelji ispituju ostatke ruske rakete (FOTO)
UKRAJINSKI istražitelji počeli su da ispituju ostatke Orešnika, nove ruske balističke rakete srednjeg dometa, koja je nedavno upotrebljena u napadu na Dnjepar, i predstavlja najmoćnije oružje upotrebljeno u ratu do sada.
24. 11. 2024. u 15:26
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
"I ZEMUNCI SU GA SE PLAŠILI": Kako je Beli postao Zver - priča o Sretku Kaliniću
"KALINIĆ je bio zver od čoveka. Zapravo, zver je blaga reč" - rekao je tada Bagzi, nakon čega je Kalinić kojeg su članovi klana do tada oslovljavali sa "Beli" dobio nadimak "Zver".
24. 11. 2024. u 11:09
Komentari (3)