POGLED ISKOSA - Slikar nostalgije

Dejan Đorić

02. 11. 2021. u 16:37

MORIS Nado u čuvenoj "Istoriji nadrealizma" piše da su nadrealisti uprkos svih svojih destrukcija i eksperimenata koji nasleđuju dadaističko poricanje jezika i umetnosti, očekivali zlatno doba, obnovu u budućnosti.

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликар носталгије

Momo Kapor "Metamorfoze", Foto Privatna arhiva

Mediala je žudela za novom renesansom i u svoju estetiku i praksu ugradila to htenje.

Slikar, esejista i romanopisac Momo Kapor (Sarajevo, 1937 - Beograd, 2010), generacijski i umetnički vezan je za predstavnike vanredne beogradske ideje obnove slike, usred pustoši njenih eksperimentalnih negacija. Od svojih profesora (posebno je cenio Nedeljka Gvozdenovića) do Njujorka, u kome je živeo, Kapor je tragao za Njenim veličanstvom slikom, obilazio svetske muzeje, ne bi li prodro u srž i svojstva umetnosti koja se piše sa velikim početnim slovom.

Svojim slikarstvom, sjajnim crtežima, tekstovima u dnevnim listovima, kolumnama, romanima i knjigama intervjua preduzeo je tako zamašno neviđeni eksperiment, koji može da se sažme u jednoj reči - nostalgija. Kapor je slikar nostalgije koja u praksi uznosi htenje ka boljim vremenima, Leonardu, Vermeru, Ticijanu, Rembrantu, estetici Notr Dama... U taj veliki obrat od dosadne i sive moderne svakodnevice prema boljem svetu, dostojanstvenom življenju i lepoti, umeo je da nas odmah uvuče svojim šarmom.

Ništa manje od velikih tema kao što su Beograd i Beograđanke, Trebinje, neveste i anđeli, bavio se i malim, poput Ade Ciganlije, džeza, kafana, boemije, ringišpila i zaboravljene dečje igre školice. Većina njih je obrađena u njegovim magičnim, toplim, ljudskim pričama, delom i u katalogu ove izložbe i na slikama.

Izložba ulja na platnu, velikim delom neprikazanih u javnosti, iz privatnih kolekcija, četvrta je po redu koju Zadužbina "Momo Kapor" organizuje u Galeriji Medija centra "Odbrana", simboličnog naziva za tu vrstu pogleda na svet. Kapor bi se radovao da se tu priređuju njegove likovne smotre, jer ne samo da je sarađivao sa Vojskom Srbije, već je reč o jednoj od poslednjih institucija u Srbiji u koju nisu prodrle pogubne aktivnosti antiumetnosti. On ih je podrobno predstavio u jednoj od obimnijih i najmudrijih naših knjiga o umetnosti - u "Uspomenama jednog crtača" (tri izdanja).

Tako smo se zahvaljujući Ljiljani Kapor, osnivaču Zadužbine "Momo Kapor", drugoj supruzi ovog redovnog člana Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske ponovo susreli sa slikarstvom velikog nostalgičara i kontrarevolucionara u umetničkoj i književnoj sferi. Sve što je radio shvatao je poetski a ne vulgarno, njegovo stvaralaštvo ne pripada ni realizmu ni fantastici, koje su u srpskoj figuraciji preovlađujuće stilske formacije. Istovremeno je bio veliki nacionalni borac, u prvim redovima odbrane otadžbine. Ulivao je nadu i kada je nije bilo. U osnovi je žudeo da u malim, intimnim stvarima otkrije čudo, bavio se tajnom starog kredenca, pogleda i devojačke kose.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

OPET BEZ GREŠKE - Meridianbet pogodio sve rezultate američkih izbora