TV KRITIKA - DUH SRPSKE ZEMLJE: "Beležnica profesora Miškovića", TV serija, režija Miroslav Lekić, RTS 1, 2021.

DA "duh mesta", drevni demon-čuvar određenog tla, još živi i na našim prostorima, podsetio nas je roman Radomira Ratka Dmitrovića, "Beležnica profesora Miškovića", koji su "Telekom" i RTS pretočili u dvanaestodelnu televizijsku seriju.

Momčilo Otašević / Foto RTS

Razlog je jednostavan: ovo zanimljivo štivo prosto se nudi televizijskom oku. Pokušaj "istraživačkog trilera" sa primesama misterije i fantastike, iako smešten u današnje vreme, stalno nas vraća u bližu i daleku prošlost našeg tla.

Engleski pisac Lorens Darel, u svom znamenitom delu "Duh mesta", istražuje korene verovanja da je mesto starije od vremena i da "čuvari" ili duhovi velikih ljudskih staništa ne umiru, već ostaju zauvek vezani za svoj davni, često i mitski zavičaj.

Takvih pojava je zaista mnogo na teritoriji Balkana i Srednjeg Podunavlja, a sećanja na njih još žive u našem narodu, o čemu svedoči obimna etnološka i još veća paraetnološka literatura (napr. nekad veoma rado čitane "Tajanstvene pojave u našem narodu" Radovana Kazimirovića).

Sve je to Dmitrović povezao sa živim i i te kako prisutnim verovanjem, da u domaćem "arhetipskom obrascu drema ogromno civilizacijsko nasleđe u raznim oblicima i slikama" i da su "ovde koreni jedne stare, veličanstvene civilizacije kojoj pripadamo". "Ovde je rođena Evropa i ovde su njeni najdublji koreni" piše dalje Dmitrović, navodeći praistorijske kulture (Lepenski vir, Vinču i uopšte širok areal "Starčeva"), osvit istorijskog doba vezanog za Grke i Rimljane (naročito "Trajanov most" i područje Đerdapa), ali i celu mitologiju Rtnja, kao i narodna verovanja povezana sa zdanjima srednjovekovne srpske države.

Jedno od njih, tvrđava Maglič na Ibru i neka bitka koja se tu dogodila, a može oživeti u vizijama uoči Petrovdana, postaje čvor Dmitrovićeve prozne fantastike, a svaki iole iskusni televizijski producent bi u tome našao vodilju vrlo privlačne televizijske sage sa elementima paranormalnog i vanzemaljskog, pa su brzopleti novinari već i napisali grdne ode o srpskom "Dosijeu Iks" i "Tvin piksu". Dmitrovićev roman zbilja je nudio (i dalje nudi) ovakav potencijal.

Ali, jao! Kao i većinu drugog čega se dohvatio, dramski i serijski program RTS uspeo je da taj predtekst pogrešno usmeri, razvodni i učini beskrajno dosadnim. Sve se ovde nepodnošljivo razvlači u tipološkim i govornim stereotipima, mešaju se sasvim nepotrebne porodične intrige bivših i sadašnjih udbaša (koji, naravno, stoje iza svih ovdašnjih zagonetki), pa onda i "duboke države" sa ove i one strane okeana (na slučajnom engleskom, kakav je, uostalom i piščev srpski), tanušni ljubavni jadi junaka, nedavna ratna prošlost, dodatne senilne uspomene ...

Čega sve tu nema... Sve čega je uopšte mogao da se seti scenarist ove serije (Kosta Peševski) udrobljeno je u vremensku provaliju od strašnih 600 minuta koju je trebalo nečim ispuniti pri odsustvu prave dramaturgije, tj. života pretočenog u radnju pokretne slike. Ko se iole razume u ovaj posao zna da je u pitanju teška muka. Kad upustiš osnovnu dramaturšku nit, kadru da neprestano privlači gledaoca, džaba ti svi "obrti" i "preokreti". A ovde je gotovo sve primer mučnog gomilanja slika da se "odrade minuti".

Jedan od mnogih primera: glavni lik serije, novinar Boško, koji istražuje inventar tajanstenih pojava koji je ostavio pokojni etnolog Mišković, vozi iz Beograda u Valjevo da tamo traži lice, koje u rečenoj beležnici igra neku ulogu. Sa svojim vernim drugom (tu je samo da bi Boško mogao da gledaocu saopšti svoja mišljenja i namere) intervjuiše druge osobe, ispija kafe ili tako šta, šeta kroz Tešnjar i na kraju slučajno saznaje da je traženo lice još odavno u Beogradu!

Pa se onda vraća istim putem da bi lice pronašao; radnja, naravno, tapka u mestu i sve vreme testira već istrošeno strpljenje gledalaca. I tako u beskrajon. Kroz haos sastavljen od sličnih notornih stereotipa, pažnja se brzo troši i počinje da radi "daljinski".

Pri svemu tome, filmski nemušto mešanje vremena proizvodi nesnosnu konfuziju. Naravno da pri tako postavljenom, beživotnom i loše napisanom tekstu nema šta da čini reditelj, a pogotovu glumci, koji su svi isti kao u bilo kojoj drugoj serijalnoj produkciji. I gledaoci i tvorci serije uistinu se osećaju kao "Mali Đokica u Tvin Piksu". Daleko više znanja i umeća tražiće se u sledećoj sezoni, koju producenti pompezno najavljuju u poslednjoj epizodi ove serije.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Poznati

0 4

MISTERIJA CRNOG NOTESA: Serija "Beležnica profesora Miškovića", od 22. maja, na Superstar TV

21. 05. 2021. u 20:00

Kultura

0 1

INTERVJU Aleksandar Radojičić: U svetu bogataša morate da zaboravite na ponos

03. 10. 2021. u 15:46

Poznati

0 3

TV KRITIKA: "Godunov" u ravni svetskih standarda

14. 07. 2021. u 10:38

Kultura

0 2

TV KRITIKA - GLAD ZA DOBROM SERIJOM: "Suđenje Kristini Kiler", autori Amanda Kou - Andrea Harkin, Epik drama, 2021.

09. 05. 2021. u 18:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije