Kultura

INTERVJU Vesna Čipčić: Malo malo, pa mi "Vruć vetar" donese radost

JELENA BANjANIN

31. 10. 2021. u 15:46

PRIČA o čoveku koji se ne snalazi u životu i ne pronalazi u poslu, o nerešenom stambenom pitanju, o porodičnim nesuglasicama, o provinciji i odlasku u inostranstvo, i danas je aktuelna. Milioni ljudi koji oduševljeno iznova gledaju seriju pokazuju da i posle više od četrdeset godina "Vruć vetar" još nije oduvalo vreme.

ИНТЕРВЈУ Весна Чипчић: Мало мало, па ми Врућ ветар донесе радост

Foto Nikola Skenderija

Toliko je prošlo otkako su se Šurda, Vesna, Firga i Soća uselili u domove Jugoslovena, ali i Mađara, Rumuna i Poljaka. Scenarista Siniša Pavić je deset epizoda pisao čak dve i po godine, a snimanje pod rediteljskom palicom Aleksandra Đorđevića trajalo je osam meseci. Uporedo sa serijom snimljen je i film "Avanture Borivoja Šurdilovića". U ekipi na čelu sa Ljubišom Samardžićem, i tada najvećom zvezdom Miodragom Petrovićem Čkaljom, bili su i Bora Todorović, Radmila Savićević, Žika Milenković, Dragomir Bojanić Gidra, Nikola Simić...

Najmlađa u postavi bila je Vesna Čipčić, koja se seća da joj je kasting za ovu seriju bio prvi. Uloga Vesne u "Vrućem vetru" dala joj je vetar u leđa. Njena Elza u filmskom serijalu "Žikina dinastija" postala je nezaboravna, a nedavno smo je gledali u filmu "Ajvar" i serijama "Kamiondžije d.o.o.", "Kralj" i "Kalkanski krugovi".

- Mislim da je sve bilo na zavidnom nivou. Aleksandr Đorđević i starije kolege prema meni su se ponašali kao prema svom detetu. Svesrdno su mi pomagali jer su znali da gotovo nemam iskustva. Snimala sam do tada i pojavljivala se pomalo, ali "Vruć vetar" me je izbacio u orbitu. Sve što sam doživela od publike, što doživljavam i danas, samo je lepo - kaže za "TV novosti" Vesna Čipčić.

* Kako pamtite tadašnja, neko kaže, lepša vremena?

- To je bilo nešto posve različito od ovoga što danas živimo. Kada sam počela da snimam nove serije, mislila sam da to niti hoću niti mogu. Sve mi je u početku bilo veoma strano, shvatila sam da se sve radi vratolomno brzo... Možete misliti na šta liči našminkano lice kada se snima dvanaest sati. Iskreno mi je žao što je sve to poput prisile. Ranije je bilo daleko ozbiljnije, nije bilo toliko serija, ali dobijali smo kvalitet na račun kvantiteta. Sećam se da se tada nije snimalo neprekidno nego smo morali da imamo odmor. Skoro dva meseca smo pauzirali. Kada smo pred leto završili, Aca Đorđević mi je rekao "Znaš šta, mala. Pazi sad, ide leto, nemoj da mi se ugojiš". Rekla sam "Aco, taman posla. Imam svoj režim i držim se tog kursa" i otišla sam na letovanje. I stvarno sam vodila računa, ali jedan dan smo iz Portoroža svi otišli u Trst. Bila je nedelja, porodični ručak u divnom restoranu. Kako smo seli, lepo se raskomotili i naručili pun sto hrane, eto na vratima Ljubiše i Mire. Kad sam ih videla, nastala je vriska. Kažem im "Pa, gde ste me ovde našli?", a Ljubiša mi odgovara "Došao sam u izvidnicu. Poslao me Aca da vidim šta radiš dok se odmaraš". (smeh) Divno je bilo sve. Ima i danas, čast izuzecima, serija koje se rade ozbiljno, temeljno i do kraja posvećeno. Ali mislim da kvantitet utiče na kvalitet, koji nije baš zadivljujuć.

Foto Arhiva

* Rekli ste jednom prilikom da se "Vrućeg vetra" sećate kao bajke.

- Jeste, ne zato što se zaboravi ružno, nego zaista ne mogu da se setim neke neprijatnosti, nečega što me je zabolelo, a pokušavam već godinama, svaki put kada se reprizira ta serija. Nema ničega, ne zato što sam zaboravila, nego je snimanje bilo takvo. Nije ni čudo što "Vruć vetar" toliko traje, što je publika tu seriju toliko zavolela. I danas kada je pogledate, nemate utisak da je vreme mnogo drugačije. Tema se lako može preneti u današnjicu. Ipak, ima i nečega o čemu retko govorim. Vazda pričamo o lepome, ali bilo je i nepravde. Da sam u to vreme nastavila da snimam, da se nisam okrenula pozorištu, pojeo bi me mrak. Ne znam da li bih dobila neku nagradu u pozorištu jer vas odmah etiketiraju - to je televizijska glumica. Kada se serija završila, trebalo je, sećam se, da snimamo reklamu za paraćinsku fabriku stakla. Uslov je bio da snimamo svi mi glavni glumci. I ja sam se izvinila kolegama i Aci Đorđeviću i rekla da kao mlada glumica ne smem sebi da dozvolim da snimam reklamu. Poješće me mrak. Da sam iza sebe već imala 20 ili 30 godina staža, ni po jada. Ali kao mladoj glumici u to vreme mi je maltene smetalo što sam muzikalna i što pevam. Odmah je bilo "neka se opredeli hoće li u glumce ili muzičare". Takvo je vreme bilo, i mi smo se u njemu snalazili kako smo umeli, ali izgurasmo nekako.

 

Foto Arhiva

* Tokom snimanja serije sarađivali ste sa značajnim imenima domaćeg glumišta, kao što su Čkalja, Radmila Savićević, Ljubiša Samardžić... Kakav je bio vaš odnos? Da li ste iz poštovanja držali distancu?

- O poštovanju i lepom vaspitanju da ne pričam. Kada jedan glumac zrelih godina uđe u pozorišni bife, ustajali su svi mladi da bi on izabrao jednu od pet stolica na kojoj želi da sedi. Više nije to vreme, danas nema te vrste poštovanja. Ima nečeg drugog, ali bože moj, svako vreme nosi svoje. Tokom samog snimanja sa predivnim glumcima i maestralnim Acom Đorđevićem sve je išlo kao po loju. Sa Čkaljom sam sklopila tako divan odnos da smo se lepo družili i van tog snimanja. On je bio beskrajno zabavan, duhovit, sladak i pun životne radosti. Pričale su starije kolege da ume da bude strog i namćorast, ali jedino što mi je zamerao jeste što pušim. Umeo je da kaže "Sve mi se sviđa kod tebe, sem što pušiš. Kada ti vidim cigaru u rukama, ja bih ti je bacio". Počela sam već, kao od mame i tate, da se plašim i krijem od njega. Kad Čkalja naiđe, ja - cigaru iza leđa. Jednom je otišao na trodnevno gostovanje u Švedsku. Kada se vratio, kao malo dete je došao i uz reči "Evo ti ovo" bacio mi mali zamotuljak. Unutra je bio kompletan pribor za pušača - tabakera, kutije inostranih cigareta, upaljač i mala damska putna pepeljara. To je značilo da je popustio. Bila sam veoma srećna što mi više ništa nije zamerao.

* Koja scena iz "Vrućeg vetra" vam je ostala urezana u pamćenje?

- Sećam se kada je Čkalja otišao da mi kupi "Slow motion"... (smeh) Zapravo, išao je da mi kupi neke kreme i gelove.

* Završna tema serije, pesma "A sad, adio", koju je komponovao Vojkan Borisavljevć, a otpevao Oliver Dragojević, postala je evergrin. Baš kao i sama serija.

- Interesantno je da je letos, dok sam bila u Rovinju, ponovo neka privatna hrvatska televizija emitovala "Vruć vetar". Ove godine je u Sisku bio organizovan omaž Damiru Kukuruzoviću, mom velikom prijatelju, vanrednom džipsi džez gitaristi, koga nažalost više nema. Završili smo veče uz pesmu "A sad, adio" u džez maniru, a pevali smo Zoran Predin, Miro Ungar i ja. Kako je publika zajedno sa nama pevala tada u Sisku... Isto smo ponovili i u Rovinju. Malo malo, pa mi ta serija donese radost.

Foto Arhiva

BOŽANSTVENA NOĆ U NIŠU

ZAJEDNO sa Ljubišom Samardžićem dobili ste 1980. nagradu za Glumački par godine "Ona i on", a izabrala vas je publika kuponima u "TV novostima".

- Sećam se toga, kako da ne. Cele noći je u Nišu na Filmskom festivalu bilo slavlje kakvo ne pamtim. Sve je bilo organizovano u velikom stilu, bogami. Božanstvena noć. Bili smo lepi i veoma srećni.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!