INTERVJU Nikolina Friganović: Sreća uvek nekako dođe kada treba

VIŠE od dve decenije Nikolina Friganović, rodom iz Banjaluke, marljivo i filigranski vešto niže zapažene uloge u teatru, na filmu i televiziji. Život u gradu na Vrbasu, naizgled dalekom od reflektora Beograda, pružio joj je mnoge darove. Čak šest puta proglašena je za najbolju glumicu u matičnom Narodnom pozorištu Republike Srpske. Poslednje takvo priznanje pripalo joj je za sezonu 2020/21.

Foto Goran Šurlan

Odavno je dokazala da je njena ljubav sa teatrom obostrana, a uzvraćene su joj i simpatije prema kameri. Od zapažene uloge Jasmine u filmu "Motel Nana", gde je igrala uz Dragana Mićanovića, nastavila je da privlači pažnju rolama Nine u filmu i seriji "Meso", te Sonje u seriji "Senke nad Balkanom". Pravi uspon na ekranu počela je nedavno, filmom "Dara iz Jasenovca" i serijama "Kosti", "Branilac" i "Pevačica".

Ta ostvarenja su je dovela do bleštavih svetala velegrada i novih odličja. U Domu omladine Beograda, početkom oktobra, Nikolini je na Festivalu drama i serija (FEDIS) uručeno priznanje "Radmila Savićević" za najbolju žensku epizodnu ulogu. Nagrađena je za rolu Ljilje u "Kostima". O svojoj junakinji kaže da je svetlo u mraku te serije i da na život gleda kao na dar, a ne kao na teret.

- Svako od nas u ulogu unese nešto svoje. Imam neke karakteristike lika koji igram, sa njim se prepletem, i tako uđemo u simbiozu. Ljilja je mnogo vedrija osoba nego što sam ja, ali trudim se, i kroz posao, i kroz decu i porodicu, i kroz prijatelje, da život vodim u vedrom duhu. Svakoj ulozi pristupam istom energijom, voljom i ljubavlju, bez obzira na to da li je velika ili mala, bez obzira na to o kom je žanru reč. Kada vam taj posao priznaju, to je uvek ugodan osećaj i stimulacija za dalji rad. Onda znate da niste tu bez razloga, već da biste podelili svoju kreaciju, ono što vam je od boga dato. S druge strane, priznanja i obavezuju. Trudim se da svakom novom ulogom opravdam poverenje koje sam dobila. I taj blagi teret takođe prija - priča za "TV novosti" Nikolina Friganović.

* Ove godine ste nagrađeni i za pozorišnu i za televizijsku glumu. U čemu se te dve umetnosti razlikuju? Koja je bliža vašem senzibilitetu?

- Meni je pozorište bliže, i moje pozorišno iskustvo je veće. Tamo intenzivno učestvujete u kreiranju. Tu ste dok se rade probe, sve vreme ste u tom procesu, imate više vremena da se nešto vidi u vama. Kada se završi premijera, kada reditelj i autorski tim odu, glumci su ti koji ostaju na sceni. Imate živ materijal. I dalje se igrate u okviru pravila koje ste uspostavili sa rediteljem, još imate priliku da nadogradite lik, da dobije neku novu notu, neku svežinu. Vladate time dok ste na sceni. Na filmu i televiziji naprosto nije tako. Čitate scenario, dogovarate se, radite na ulozi, ali put od scenarija do finalnog proizvoda je drugačiji. Kada snimite, više niste vlasnici onoga što ste uradili. Uradili ste najbolje što ste umeli u određenom trenutku, a sve dalje je na drugom delu ekipe. Nikada ne znate kako će na kraju da izgleda ono što ste snimili. Ali vreme posvećeno pripremi za glumački razvoj nekada je dragocenije od samog rezultata.

Foto Promo

* Da li sva ta silna priprema kvari čar igre?

- Moj posao mi je i hobi, i u njega sam zaljubljena. Igra nam je osnova posla, i tu čaroliju je teško objasniti. Trenuci na sceni, a nekada i tokom snimanja, u kojima se potpuno predate i prepustite sadržaju, kada uđete u igru, to je neprocenjivo. Ti trenuci me drže u mom poslu.

* Serije "Meso" i "Kosti" odvijaju se u vašoj rodnoj Banjaluci. Koliko vam je to pomoglo da izgradite likove koje ste tumačili?

- Nije me ta povezanost vodila ni u jednom ni u drugom serijalu. Vezujem se za lik i priču, nebitno je gde se to odigrava. Vodim se sadržajem koji bi trebalo da predstavim publici. Bitna je tema, ideja, ono o čemu pričamo. Važno mi je, zatim, da se u prvom kontaktu pojavi magnet između mene i lika koji treba da tumačim. Ako mi se priča i lik dopadaju, nebitno je gde se radnja dešava. Ako vidim da likom mogu da doprinesem priči, ako vidim potencijal da nešto naučim o sebi, da osnažim svoje glumačko biće, moj odgovor je uvek "da". Drago mi je, međutim, što se Banjaluka upisala i na filmsku i na televizijsku mapu, i to na kvalitetan način. Ljudi koji rade ovde godinama uspeli su da u tih nekoliko projekata sublimiraju dugogodišnji trud, i ponosna sam na svoje sugrađane i kolege.

Foto Promo

* Izneli ste veoma tešku i važnu priču u "Dari iz Jasenovca". Kako sada gledate na to iskustvo?

- Radila sam nekoliko filmova, i nijedan nije bio tih razmera. Priča je iz prošlosti, ali kada smo ušli u nju, videli smo da je suviše blizu nas. Skoro svi smo odrasli uz te priče. Tu golgotu su prolazile naše bake, prabake... I majčina i očeva strana porodice u mom slučaju. Bila nam je obaveza da se takav film snimi. Nije bilo nimalo lako, verujte mi. Dani su bili teški, radili smo dugo, ljudi su imali veliku odgovornost, snimanja su bila monumentalna. Ne znam kako da vam dočaram osećaj na snimanju. Cela ekipa se zbližila, ne samo autorski tim i glumci, već i statisti i tehničari. Radili smo posvećeno, u skoro grobnoj tišini, u vrlo specifičnoj emociji iz pijeteta prema žrtvama. Obožavam lik Mileve. Divim se ženama koje su toliko bile hrabre. Njena ljubav se ogleda u tome što odbacuje decu, gura ih od sebe da bi ih spasla. Žene su zaista ostavljale decu pored puta u nadi da će ih neko pronaći. Bila je veća verovatnoća da prežive tako nego u koncentracionom logoru. To su strašne teme. Nije mi svejedno ni dok pričam sa vama. Surova je pomisao da se to zaista dešavalo, nama bliskim ljudima u bliskoj prošlosti. I da se to dešavalo deci. To je monstruozno.

Foto Promo

* Da li ste zbog svesti da je reč o istinitom događaju osećali veće opterećenje i u "Braniocu"? Koliko ste mogli da sami domaštate?

- To je bio veoma intrigantan slučaj, i veoma zanimljiv zadatak za glumca. Njihova istina je bila toliko dramska da nije bila opterećujuća. Život je pisao tako vešto da je na nama bilo samo da ga odigramo verodostojno. Imali smo prostora da ga malo obojimo, ali nismo izlazili iz okvira koji su nam zadati samim slučajem Kordunaša Radeta. Zaljubila sam se u lik Mirjane Đanković čim sam pročitala scenario, i verujem da bi većina glumica automatski pristala da igra tu ulogu. Ona je slojevit, jedar, potentan lik, a moj zadatak bio je da sve što je u njoj postojalo iznijansiram i svedem na meru prijemčivu za gledanje.

* Kako ste razumeli i branili lik Mirjane Đanković? Šta ste u njoj pronašli?

- I kada igrate najvećeg negativca, morate da stojite iza njega. Mirjana se udala veoma mlada, nije proživela život, rano je postala majka. Rade nije bio prisutan, nije bio kod kuće, često se kockao, nekada i pio. Bila je prilično usamljena, a onda je počela da radi u kafani. Bila je žena puna života, želela je da izađe iz te učmale ruralne sredine. Nije ni bila svesna u šta je ušla. Bila je potpuno opsednuta Vujisićem, i do jednog trenutka nije ni videla štetu koju je nanosila. A to je bio trenutak u kome je shvatila da i Vujisić ima porodicu, i da je ona samo nešto ili neko ko je tu usput.

* Jeste li očekivali iznenađujuć rasplet?

- Ne, mislila sam da Mirjana neće preživeti, da će Rade ubiti i nju i Vujisića. Novi šok je usledio kada sam videla da je Mirjana uspela da se osveti Radetu. Navela ga je da ponovo dođe na suđenje, i bila jedan od organizatora njegovog ubistva. Evo sad pratim i ostale epizode, i čovek prosto ne može da veruje šta se sve dešava u ljudima. Uglavnom se polazi iz niskih strasti i pobuda. Te emocije su toliko jake da su van kontrole.

Foto Promo

* Gledali smo vas i u "Pevačici", za vas novoj i žanrovski i karakterno. Jeste li zadovoljni time kako ste se snašli?

- Nabrojali smo četiri uloge, i potpuno su različite. Imala sam sreću da me zovu za četiri tako različita projekta. Uvek je bitan faktor sreće. Koliko god bili daroviti, koliko god bili uporni i ambiciozni, ako izostane sreća, bićete uskraćeni. Volim da kažem da me sreća nekako uvek pogleda, i dođe kad treba. "Pevačica" je opet bila neki novi svet, nov društveni milje. U prvoj verziji scenarija koju sam dobila, imala sam baš mnogo informacija o liku, a pored toga sam pričala sa ljudima iz muzičkog, kafanskog sveta. Sigurno ne bih glumila neki lik koji ne bi zaintrigirao moje glumačko biće. Volim da menjam žanrove, volim da se bavim i psihološkom i fizičkom transformacijom. I time se igram.

* Koliko vam je bilo zanimljivo da se pozabavite elementom magijskog, pošto je ta tema nova u našim serijama?

- Magija u meni stvara tihu jezu. Nisam se sa njom susretala, ali neki ljudi u mom okruženju jesu odlazili kod belih i crnih magova. Meni je to strano. Zato mi je glumački zadatak, moram da priznam, bio pomalo čudan. Nisam znala koliko će se priča zapetljavati i da će se "Pevačica" toliko baviti crnom magijom. Kada sam snimala scene u kući crnog maga, kada sam ušla u taj prostor, ambijent mi je bio neprirodan. Ne mogu reći da mi je to prijalo.

DECA SU MOJA RADOST ŽIVOTA

OSIM rola koje tumači na sceni i pred kamerom, posebno mesto u životnom repertoaru Nikoline Friganović zauzima uloga majke.

- Imam dve devojčice, Olgu i Anu, koje imaju pet i po i tri i po godine. One su moja radost života, moje sunce i moj mesec. Mnogo smo vezane i sve svoje slobodno vreme provodim u krugu porodice. Žao mi je svakog trenutka koji nisam provela sa njima. Kada sam na drugim mestima i radim ono što mi je izuzetno važno u profesionalnom životu, to vreme se ne može nadoknaditi, vratiti, kupiti, zaustaviti, popraviti... Jednostavno je prošlo. Zato se trudim, ma koliko bila umorna i ma koliko me obaveze odvlačile na drugu stanu, da budem sa njima, pritom dovoljno i kvalitetno prisutna. Trudim se da budem najbolja moguća verzija sebe.

RAD SA STUDENTIMA GLUME

* ŠTA vam život čini lepšim u vremenu kada nas okružuju loše vesti?

- Ukoliko želite da vam život bude lep, morate da učinite da bude takav, da budete otvoreni i iskreni sami sa sobom i da prigrlite i zavolite svoj život, jer onda će on da voli vas. Ne verujem u slučajnost i mislim da svako od nas ima neki svoj put koji mu je zacrtan i predodređen. Sve dolazi u onom trenutku kada treba i zato neke stvari postižete u određenoj fazi života. Nadam se da postoji plan za mene i da će u njemu biti i ono što sam zacrtala. Od ove godine biću stručni saradnik na Akademiji umetnosti Univerziteta u Banjaluci, na dramskom odseku, smer gluma, sa klasom koju je ove godine primio profesor Rale Milenković. Za mene je to veliki izazov. Mnogo sam uzbuđena i srećna zbog toga jer znam koliko je to odgovorno i koliko energije, ljubavi, strpljenja i posvećenosti iziskuje. Spremna sam da sve to podelim sa tim mladim ljudima na klasi. Volim rad sa mladima, već sam pet godina sarađivala sa decom tinejdžerskog uzrasta u gradskom pozorištu "Jazavac", a ovo će biti mnogo ozbiljniji i odgovorniji korak.

ZAPRATITE NPORTAL NA FEJSBUKU

Preporučujemo

Kultura

1 5

UMETNOST JE MOJA VODILjA: Lea Sekulić o glumačkom putu od rodne Rijeke, preko Banjaluke i Londona, do mastera u Talinu i serije "Kosti"

14. 02. 2021. u 14:46

Kultura

1 1

INTERVJU Saša Hajduković: "Kostima" smo ljude dirnuli u emocije

03. 01. 2021. u 13:00

Poznati

4 9

(INTERVJU) NIKOLA KOLjA PEJAKOVIĆ: Ljudi su poludeli, jedu, piju, fejsbuče, ogovaraju, ubijaju, orgijaju... i na Boga ne misle (FOTO)

01. 01. 2021. u 20:00

Kultura

2 6

TV KRITIKA: Kako nastaje zločin; serija "Kosti", autor Nikola Pejaković, "Bosonoga", RTS 1, 2020.

13. 12. 2020. u 10:39

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije