BORBA PROTIV NEPISMENOSTI: Zakon o srpskom jeziku i ćirilici i Tršićke deklaracije
DA dati Zakon ne bi bio samo "paradni", kako se nadaju i javno priželjkuju njegovi protivnici, neophodno je da se njegovo dejstvo oseti baš u domenu sistema zaštite srpskog jezika i književnosti
Nedavno doneseni Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma (15. 9. 2021) i tri deklaracije donesene na dvema Interkatedarskim srbističkim konferencijama, održanim u Tršiću u junu 2020. i 2021. godine: 1) Deklaracija o neophodnosti povećanja broja časova nastave srpskog jezika i književnosti u osnovnoj i srednjoj školi, 2) Deklaracija o statusu srpskog jezika na nenastavničkim katedrama i fakultetima, i 3) Deklaracija o kanonu srpske književnosti - u direktnoj su i neposrednoj vezi, što će reći da se direktno dopunjavaju i kao da se međusobno prizivaju.
Samo usvajanje Zakona, bez obzira na njegove nedostatke, predstavlja veliki iskorak u otvorenoj podršci države Srbije srpskom jeziku i ćirilici kao temeljnim srpskim nacionalnim kriterijumima. Usvojeni Zakon došao je u vreme gotovo potpuno urušenog statusa srpskog jezika u svim vidovima njegove upotrebe u javnom životu. A ćirilica upotrebno samo što nije izumrla. Kulturu srpskog jezika nadvladala je nekultura. Zar je onda čudno što je i status srpskog jezika i književnosti u obrazovnom sistemu vrlo težak, da ne kažemo katastrofalan! Tome je najbolji pokazatelj, eufemistički rečeno, smanjeno interesovanje za studiranje srpskog jezika i književnosti kao osnovnih nacionalnih disciplina. Ono nikada nije bilo manje. A kako i ne bi kad je država dugo vremena gotovo ignorisala probleme vezane za srpski jezik i književnost i, umesto da poboljšava njihov položaj, ona ga je sve više urušavala. Da je neophodno, ne časeći časa, zaustaviti proces urušavanja statusa srpskog jezika i književnosti - potcrtano je i u vidu apela odgovornim srpskim prosvetnim institucijama predočeno u Tršićkim deklaracijama.
U deklaracijama je istaknuto da su srpski jezik i književnost najvrednija duhovna dobra srpskoga naroda, čuvari njegovog pamćenja i kulture, i da se jedino kroz kontinuitet srpskog jezika i srpske književnosti može pratiti kontinuitet kulturnog razvoja srpskoga naroda - od Svetoga Save do današnjih dana. Zato su srpski jezik i književnost naša kulturna i duhovna vertikala. U srpskom obrazovnom sistemu srpski jezik i književnost moraju zbog toga imati najznačajniji status. Jer, nastava srpskog jezika i književnosti predstavlja jedino sistematsko i kontinuirano uvođenje mladih u znanja i prostore maternjeg jezika i književnosti, sa presudnim uticajem na izgrađivanje ne samo njihove jezičke i književne kulture nego, još bitnije, njihovog odnosa prema kulturi uopšte. Taj cilj se ne može postići sa sadašnjim nedeljnim brojem časova srpskoga jezika i književnosti, koji je primetno manji u poređenju sa svim evropskim, pa i mnogim vanevropskim zemljama. Zbog toga bi najlogičnije, i verovatno jedino spasonosno, rešenje bilo da srpski jezik i književnost dobiju NATPREDMETNI status (kakav zvanično npr. ima ruski jezik u Rusiji, a nezvanično, po broju časova, maternji jezici u mnogim evropskim zemljama). To tim pre što se unapređivanje u znanjima i učeničkim sposobnostima u srpskom jeziku i književnosti nužno širi na učenje svih predmeta. Srpski jezik i književnost nije, naime, samo nastavni predmet od izuzetnog značaja, već je i nastavni jezik, osnova za učenje svih drugih predmeta.
U deklaracijama je posebno istaknuto da je nedopustivo da su nosioci jezičke nekulture oni koji su formalno pismeni, tj. oni sa završenim fakultetskim obrazovanjem, pa čak i oni sa doktoratima, a iz toga nisu izuzeti čak ni univerzitetski profesori. Ne može se jezička kultura i borba za čistotu srpskoga jezika svoditi samo na nastavnike i profesore srpskoga jezika i književnosti. Nužno je da se nastavnici i profesori i drugih školskih i univerzitetskih predmeta priključe toj borbi - da budu nosioci jezičke kulture, a ne kao sada, po pravilu, nosioci jezičke nekulture. Zbog toga je neophodno da NA SVIM FAKULTETIMA BUDE UVEDEN SRPSKI JEZIK. To je jedini način da formalno pismeni postanu i stvarno bar elementarno pismeni i prestanu širiti jezičku nekulturu.
Učesnici interkatedarske srbističke konferencije smatraju da je - u cilju podizanja nivoa pismenosti, u cilju zaustavljanja procesa širenja jezičke nekulture, u cilju obezbeđenja stvarnog statusa pismenih onima koji taj status formalno imaju jer su fakultetski obrazovani a jezički neobrazovani - neophodno da nadležne obrazovne institucije, pre svega Ministarstvo prosvete i nauke, Nacionalni prosvetni savet, Nacionalni savet za visoko obrazovanje i univerziteti, pre svega Konferencija univerziteta Srbije (KONUS), preduzmu sve neophodne mere kako bi se stvorili uslovi za sistemsko iskorenjivanje nepismenosti i jezičke nekulture kako kod studenata tako i kod profesora.
Upravo Zakon o upotrebi srpskog jezika u javnom životu i zaštiti i očuvanju ćiriličkog pisma otvara put za provođenje u život navedenih stavova iz deklaracija o položaju i statusu srpskog jezika i književnosti u srpskom obrazovnom sistemu. Naime, u poglavlju naslovljenom "Sistem zaštite i očuvanja srpskog jezika i ćiriličkog pisma", i to u čl. 7, navodi se da "sistem zaštite srpskog jezika i ćiriličkog pisma podrazumeva: 1) jedinstven pristup svih nadležnih organa i organizacija očuvanju srpskog jezika i ćiriličkog pisma kao matičnog pisma; 2) zaštita srpskog jezika i ćiriličkog pisma i prenošenje budućim generacijama u izvornom obliku; 3) stvaranje neophodnih uslova za očuvanje srpskog jezika i ćiriličkog pisma i preduzimanje potrebnih mera za jačanje svesti o značaju njihovog korišćenja; 4) širenje saznanja o vrednostima srpskog jezika i ćiriličkog pisma; 5) podsticanje pravilnog izražavanja, poznavanja i pravilne upotrebe srpskog jezika i ćiriličkog pisma".
Da dati Zakon ne bi bio samo "paradni", kako se nadaju i javno priželjkuju njegovi protivnici, neophodno je da se njegovo dejstvo oseti baš u domenu sistema zaštite srpskog jezika i književnosti. Jasno je da se teško može očekivati da se bez "jedinstvenog pristupa svih nadležnih organa i organizacija" i bez "preduzimanja potrebnih mera" mogu zaštititi srpski jezik i književnost. Da zaštita ne ostane samo deklarativna, tj. samo zakonom predviđena a u praksi nepotvrđena - neophodno je da neophodnije biti ne može da odgovorne institucije srpskom jeziku u osnovnoj i srednjoj školi utvrde natpredmetni status, a na svim fakultetima uvedu srpski jezik - bar kao izborni predmet. U sadašnjem trenutku to se pokazuje uslovom svih uslova za poboljšanje statusa srpskoga jezika i književnosti u srpskom obrazovnom sistemu, a samim tim i u javnom životu uopšte.
Srbisti su spremni da učine i više nego što je u njihovoj moći, ali im u tom delovanju moraju pomoći nadležne institucije.
TURSKA DRHTI PRED PRETNjOM IZRAELA: Izbija treći svetski rat? (VIDEO)
MINISTAR odbrane Turske, Jašar Guler, izjavio je da Izrael može da napadne Tursku, čime je podržao ranije izjave predsednika Erdogana, koji je Izrael opisao kao direktnu pretnju za zemlju.
14. 11. 2024. u 17:17
"GLAVNA TEMA JE DA LI ĆE MOSKVA BITI GAĐANA" Veliko upozorenje Vučića: Svet se kreće po ivici ambisa!
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić obratio se javnosti posle govora na Samitu KOP29 u Azerbejdžanu.
12. 11. 2024. u 12:33
ČITULjA KOSTIĆU OD DECE: "Živiš kroz nas - nastavljamo s ponosom"
MIODRAG Kostić, osnivač i predsednik MK Grupe, preminuo je u sredu ujutru.
14. 11. 2024. u 12:46
Komentari (0)