Kultura

POZORIŠNA KRITIKA - ODJECI 54/55. BITEFA: Pokazna vežba

Piše Dragana Bošković

06. 10. 2021. u 21:30

Prateći ovaj pandemijiski dupli Bitef, pišemo o svim predstavama iz Glavnog programa, pa i o onima, u kojima nema mnogo povoda da se analizira, niti da se raspravlja u pozorišnoj kritici. Takva je predstava "Future Fortune" naše umetnice, Dragane Bulut, za koji potpisuje autorstvo za koncept, umetničku direkciju i koreografiju projekta.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - ОДЈЕЦИ 54/55. БИТЕФА: Показна вежба

Izveden na sceni "Hau" u Berlinu, gde koreografkinja i igračica živi i radi, ovaj jednostavni performans o robotima i ljudima podseća da je prvi pojam robota nastao u Češkoj, a autor mu je Karel Čapek i da ima poreklo u reči "rintati" (teško raditi), pa su dobronamerni tumači odmah progovorili o njegovoj angažovanosti za prava radnika i za slobodu kao takvu. Simpatični "robotenko", večni dečak, zna, naravno, mnogo više od ljudi, on vidi budućnost, i publika se aklamacijom izjašnjava da hoće da se predstava kreće ka budućnosti, a ne u prošlost. Smešni kviz, na koji se straći bar trećina predstave, dokazuje već dokazano, da tehnologija sve zna o nama i za nas, da se u robotizovanoj budućnosti krećemo ka svojoj propasti, ka prirodnom ukidanju ljudskosti i razuma, nepotrebnih uz vrhunsku tehnologiju. Robot se kvari, umetnice nam izvode sopsvenu neposrednu igru, "radnja" je dekonstruisana naivnim kontekstom dečjeg razgovora Bulat sa robotom, sa publikom, sa samom sobom, sa besmislom "velikog brata", koji je već odavno tu...

Stalno prisutni problem selekcije predstava za Glavni program 54/55. Bitefa ovde postaje bolno vidljiv. Beznačajne instalacije, koje ne pokreću ozbiljne razgovore o tome ko smo i šta nam je činiti u katastrofi koju živimo (ne samo zbog pandemije), samo pokazuju marginu problema, nedostojnu teatra, koji se dve ipo hiljade godina hvata u koštac sa teškim pitanjima, na koje gledalac (uz proživljavanje sopstvene patnje) daje sebi odgovor.

Nastao uz pomoć programa Bitef teatra, namenjenog nezavisnoj sceni, ovaj performans bi, kao većina ove duple selekcije, imao svoje mesto u nekom pratećem programu kvalitetnog festivala.

Da li je neophodno da se svake večeri mukotrpno probijate do pozorišta, da rizikujete ozbiljno zaražavanje, da treperite u želji da saznate nešto suštinsko o Atlantidi, koja nestaje (a to su ovih godina naš život, priroda, živi svet, razum...), da bi vas učinili smešnim, izvodeći vas na scenu, da sa robotom u kvizu dokazujete koliko ste, kao rod, nemoćni i otpisani?!

Istraživanje o strategijama preživljavanja svega pomenutog u budućnosti, u predstavi "Future Fortune" Dragane Bulut, koja se, ne svojom krivicom, našla u Glavnom programu Bitefa, nije bilo bitno ni filozofski, ni duhovno, ni scenski.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 52

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

Kultura

0 0

BIOSKOPSKI HITOVI I CRTAĆI: Dva festivala ruske kinematografije istovremeno u srpskim gradovima

NAJPOPULARNIJI naslovi u Rusiji biće na repertoraru petodnevnog "Festivala ruskog filma" i to od 27. novembra u Beogradu, Novom Sadu i Nišu.

26. 11. 2024. u 16:35

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

Kultura

0 0

KNJIGA O SRPSKIM SLAVAMA: Promaocija u Etnografskom muzeju

POVODOM deset godina od upisa porodične slave na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa čovečanstva, u sredu 27.novembra u 18 časova u Etnografskom muzeju biće predstavljena knjiga koja se bavi savremenim odlikama proslavljanja porodičnog sveca zaštitnika.

26. 11. 2024. u 16:14