MAJSTORIJE OD SNOVA, FANTAZIJA I ČUDESA: Reditelj Milan Karadžić o seriji "Kalkanski krugovi", Milanu Lanetu Gutoviću...
U POZORIŠTU, na malom ekranu, kao i velikom platnu, reditelj Milan Karadžić decenijama stvara magiju i bajke pretvara u stvarnost.
Pre tačno 35 godina, kao tek diplomirani pozorišni reditelj, kročio je u svet "Boška Buhe", zaljubio se u ono što je tamo pronašao, i ostao. Tu je režirao predstave u kojima su deca uživala, a odrasli plakali od smeha jer su shvatali simboliku, pouke i poruke. Za režiju komada "Mačor u čizmama" i "Carev zatočnik" dobio je prestižnu Sterijinu nagradu, a "Snežna kraljica" donala mu je priznanje "Bojan Stupica". Već tri decenije, još od Nušićeve "Ožalošćene porodice", preko serija "M(j)ešoviti brak", "Premijer", "Pare ili život", "Budva na pjenu od mora", "Komšije" i "Biser Bojane", pokušava da razveseli publiku. Ipak, seriju "Kalkanski krugovi" svi su napeto pratili, a za njen nastanak bilo je potrebno - malo magije.
Hoće li se gledaocima obistiniti želja da vide nastavak "Kalkanskih", šta je pripremao sa nedavno preminulim Milanom Lanetom Gutovićem, šta bi voleo da radi i zašto su baš bajke njegov umetnički pečat, otkriva nam Milan Karadžić u razgovoru za "TV novosti".
- Zaljubio sam se u pozorište "Boško Buha" još krajem 1986, kada sam kao mlad reditelj pozvan da radim bajku o Vuku i Srbima, koju je pisao Milovan Vitezović. Od toga je kasnije nastala čuvena serija "Vuk Karadžić". U toj bajci bili su sabrani svi običaji u Srba, od paganskih do hrišćanskih, od kletvi do badnjaka. Listali smo knjige Veselina Čajkanovića i tražili sve te mitske običaje. Tada je to bilo fantastično, a publika je uživala u nečem novom, jer je još bilo vreme komunizma i antiverske ideologije. Čak je bilo, Ljuba Ršum bi se bolje sećao, nekih problema sa Centralnim
Komitetom zbog te predstave, a tema je bila rođenje i odrastanje Vuka Karadžića u selu Tršić sa svim paganskim, hrišćanskim i drugim običajima. Tada sam prvi put uradio takvo nešto, zavoleo i kasnije se, kroz mnoge predstave, tome vraćao, a "Kalkanski krugovi" su sve to sublimirali. Serija je prošla odlično, što mi je najdraže, jer smo se namučili. Nekoliko puta smo prolongirali snimanje zbog korone. Puno sam radio u životu, ali nikada nisam dobio toliko čestitki i pohvala.
Kada ste se susreli sa tim materijalom, kako ste videli tu priču?
- Pisac Đorđe Milosavljević i ja smo se tri godine, možda i duže, bavili ovom pričom. U početku je bila žanrovski drugačija i imala je drugu strukturu. Postojala je ideja da bude telenovela, da bude duža serija, ali stvari su se promenile sa "Fajerflajem". Đorđe je baš trenutno u tome. Pročitao sam prvu epizodu nove, druge sezone "Kalkanskih" i oduševljen sam. Ima toliko uzbuđenja, napetosti i, ono najintrigantnije - misterije, bajkovitosti, elemente horora, što je i teralo publiku da čeka i nagađa. Direktor fotografije, Dušan Ivanović, jedan je od najzaslužnijih za uspeh serije. Upravo zbog korone i odlaganja koja smo imali, Dušan i ja smo pripremali svaki kadar i knjigu snimanja. Sad smo mnogo sigurniji jer imamo spremne objekte i priču. Đorđe će završiti novih 10 epizoda do januara, kako je dogovoreno, a posle će producenti odlučiti o snimanju.
Hoće li biti ista glumačka ekipa? Koji novi glumac ili glumci će se pojaviti?
- Gledam da održim glavne glumce, Žarka Lauševića, Ivanu Zečević, Vojina Ćetkovića, Natašu Ninković, Ninu Janković, na okupu. Radnja se dešava godinu dana kasnije i važno je održati kontinuitet zbog nastavka priče. Biće vrlo interesantnih i iznenađujućih momenata upravo i za glumce. Veoma mi se dopada što je Đorđe neke stvari drastično okrenuo na glavu. Naravno, već postoje novi likovi i svi će biti jako interesantni, ali neću ni da pričam previše o tome dok ne budu gotove sve sledeće epizode. Vesna Trivalić je već Magdalena. Vesna je bila u seriji, ali samo na slici. Da bi Žarko i Vesna na slici bili mladi par, tražili smo njene fotografije od pre 20 godina, koje nam je Vesna slala iz Dubaija. Magdalena je starija Verina sestra, koju igra Nataša Ninković, i ćerka Gordane, koju tumači Vesna Čipčić. Ta žena je ostavila Velibora, koga igra Žarko Laušević, i to će sad biti jako uzbudljiva priča. Iz njihovog incestuidnog braka rođen je njihov sin - Mačji smeh. Biće tu svega, ali čekam Đorđa, kao i svi. U prvoj epizodi su stvari krenule, ali ne znam šta će biti jer Đorđe krije i od mene, voli da iznenadi detaljima. Ovo je samo mala najava da zagolicamo maštu gledalaca.
Koje vas priče inače u umetnosti zanimaju? Ima li nešto što vam je posebno milo?
- Bajkovitost, mitski elementi i fantastika, kojih ima i u "Kalkanskim krugovima", uvek su me privlačili. Pre svega sam pozorišni reditelj koji je svoju karijeru duboko ugradio u pozorište "Boško Buha". Ponosan sam što sam sve svoje nagrade, od Sterijinih do "Bojana Stupice", dobio radeći bajke i to baš u "Buhi". Bajke su moj omiljeni žanr. Radili smo bajke u pozorištu za decu vrlo ambiciozno. Za kostime je bila zadužena Božana Jovanović, koja je skoro preminula, jedna od naših najvećih kostimografkinja, a scenograf je bio Geroslav Zarić. U našem malom pozorištu scena je bila tunel pun fantazije, snova, čudesa... Kada sam došao u "Buhu", sa mnom su stigli i Milorad Mandić Manda, Slobodan Boda Ninković, Nenad Neša Nenadović, Olga Odanović i svi smo radili sa puno elana uz stari ansambl. Volim bajke i puno sam ih uradio. Jedina bajka koju nisam nikad je "Crvenkapa". Ne znam zašto. Kod nas u pozorištu, kada sam radio "Mačora u čizmama", Jagoš Marković je režirao "Crvenkapu". Ali sve ostale, "Snežanu i sedam patuljaka", "Pepeljugu", "Snežnu kraljicu", "Uspavanu lepoticu" i "Petra Pana" režirao sam.
Bajka je vaš idealan format, vaš umetnički otisak. Da li ste razmišljali da takav književni okvir ekranizujete u TV formatu?
- Naravno. Bajka je najozbiljniji žanr. Bajke ne pišu deca nego odrasli. U njima odrasli svoje frustracije prenose i žive svoju priču, a deca se pronalaze zato što se tu krije duboka istina o životu, psihilogija, igra, mašta, fantazija... Bajka je skupa produkcijski jer zahteva kostime, scenografiju, efekte u postprodukciji... Imamo neke elemente bajke u "Kalkanskim krugovima", ali to dosta poskupljuje projekat. Najviše bih voleo da radim neku domaću bajku, ali to je trostruko skuplje nego ekranizacija savremene priče. Čak i kada se radi epoha, bez obzira što je priča od pre 30 godina, opet je skuplje, a ako je još bajka...
Bili ste kao reditelj uključeni u nastanak serije "Don Gilić", u kojoj je glavnu ulogu trebalo da odigra Milan Lane Gutović.
- Jesam i mnogo mi je žao jer sam se bio dogovorio upravo iz mog velikog poštovanja prema Lanetu Gutoviću. To je sitkom koji je Lane smislio sa Milanom Puzićem, svojim drugom i scenaristom. Pozvali su me i rekao sam da moram da radim u pozorištu jer imam rokove, ali da mogu prvih mesec dana da režiram prvih desetak epizoda. Lane je u junu, kada smo se o svemu dogovarali, obilazili objekte i pričali o liku i njegovim dogodovštinama, meni delovao zdravo i dobro. I tada je bio duhovit, lucidan, u elanu, i mnogo se radovao radu. Postoji vrlo konkretna ideja da se taj projekat održi, kao omaž Lanetu, ali videćemo. Nikola Burovac je mladi producent koji je vrlo agilan i vredan. Pre svega mi je žao što je Lane u najboljim godinama za glumca otišao. Velika je to šteta. Mogao je još mnogo toga da odigra. Bio je specifična pojava i najveći naš komičar kome niko nije bio ravan. Igrao je velike predstave, od "Otela" do "Pučine", i bio fantastičan i u ozbiljnim dramskim ulogama. Bio je beskrajno šarmantan i duhovit. Samo pogled njegov... Zvao me je na probu maske za seriju i jednom je stao pred ogledalo i stavio tu bradu, kosu, brkove... Ali, šta god da stavi, kada me pogleda onim očima koje su toliko ozbiljne i otvorene sa upitnim pogledom, počnem da se smejem. A što je bio ozbiljniji to je bio smešniji jer bio je - čudesan. Stalno je bio kao zbunjen, a imao je prefinjenu ironiju.
HUMOR KAO LEK
DA li, pored pozorišnih predstava i nastavka "Kalkanskih krugova", publici pripremate još nešto novo?
- Spremam komediju, što mnogo volim. Reč je o nekoliko monodrama, radio-drama, pripovedaka i komedija, koje nisu nikad ekranizovane. Autor je Miodrag Karadžić, koji je umro prošle godine pre korone, a koji je bio vanserijski komediograf čije komade sam veoma voleo da radim. On je pisac "Đekne", zatim "Jesi li to doš'o da me vidiš", od kog sam snimio film i seriju "Gorčilo", kao i monodrame "Prve bračne noći" koju je igrao Mima Karadžić. Imam pet-šest Miodragovih komada koji su ostali, i sa Ivanom Dimić, mojom saradnicom, dramaturgom i piscem, pravim serijal od desetak epizoda. Ima mnogo više soka, dramske radnje i likova i sad polako izvlačimo, spajamo i pokušavamo da adaptiramo sve te komade u kojima ima fantastičnog gogoljevskog i nušićevskog humora o karakterima i naravi. Mislim da bi publici prijao jer je taj humor kao lek. Bio bi zaista lekovit za naš narod danas.
UKRAJINA U RAT POSLALA ROBOTE BEZ IJEDNOG ČOVEKA: Bitka dobila neočekivani ishod (VIDEO)
BRIGADA Ukrajinske nacionalne garde izvestila je o uspešnom napadu u kome su učestvovali samo roboti - od kopnenih robota naoružanih mitraljezima do letelica borbenih dronova. Ovi roboti su napali ruske položaje u Harkovskoj oblasti, na severu Ukrajine, i - pobedili.
27. 12. 2024. u 09:04
DRAMA U KOMŠILUKU: Otkrivena nepoznata letelica, stanovnici upozoreni da potraže skloništa
RUMUNSKI radarski sistemi otkrili su sinoć mali leteći objekat, za koji se sumnja da je dron, koji je ušao u nacionalni vazdušni prostor do šest kilometara u jugoistočnom okrugu Tulčea, saopštilo je ministarstvo odbrane Rumunije.
27. 12. 2024. u 09:23
BILjANA O RAZVODU: Bolje bolan kraj, nego bol bez kraja
BILjANA je nedavno prokomentarisala epidemiju razvoda na domaćoj estradi.
27. 12. 2024. u 22:26
Komentari (0)