NA CRVENOJ IVICI BUDUĆNOSTI: Drugi dan prologa Bitefa sa predstavom "Cement Beograd"

Vukica Strugar

14. 09. 2021. u 10:26

GOTOVO fatalistički slogani Bitefa "poigravaju" se sa našom stvarnošću, ovog puta i sa samim festivalom: 54. i 55. izdanje pod krilaticom "Na ivici budućnosti" pretvorilo se, u poslednjem momentu, ne samo na ivicu (ne)očekivanja nego i snaga njegovih organizatora.

НА ЦРВЕНОЈ ИВИЦИ БУДУЋНОСТИ: Други дан пролога Битефа са представом Цемент Београд

Foto Arhiva

Simbolično prvo su "otkazala" iz Slovenije "Pluća", a potom je spuštena rampa na berlinsku predstavu "Neprijatelj naroda". Za sada je, još izvesno, da će do 25. septembra u Beogradu nastupiti ansambli iz Belgije, Francuske, Nemačke, Hrvatske, Srbije, Austrije, Meksika i Čilea.

Večeras, drugog Dana prologa, na programu Beogradskog dramskog je predstava "Cement Beograd" Sebastijana Horvata, a sledeće večeri sve je spremno da belgijski "Ultima vez" sa "Tragovima" svečano otvori festival na sceni JDP.

- Kao što je javnost upoznata, otkazane su dve od četrnaest predstava u glavnom programu: "Pluća" (Drama SNG Ljubljana), po tekstu Dankana Makmilana (u režiji Žige Divjaka) i Ibzenov "Neprijatelj naroda" u postavci Tomasa Ostermajera i izvođenju čuvenog Šaubine pozorišta iz Berlina. Mi nemamo najavu, niti predosećaj da se može desiti otkazivanje treće predstave, tako da mislimo da ostatak programa nije ugrožen - kaže Ivan Medenica, umetnički direktor i selektor festivala.

- Doduše, to ne možemo da garantujemo. Jer, sve se ovo dešava od kada se epidemiošloška situacija u Srbiji znatno pogoršala i kako smo došli na crvene liste mnogih zemalja.

Kako objašnjava Medenica, Bitef će se svakako održati i gledoci će uživati u vrhunskoj pozorišnoj umetnosti: jedino što će koncept i dramaturgija festivala biti donekle ugroženi otkazivanjem ova dva ostvarenja, budući da obe predstave pripadajaju onoj liniji koja se bavi ekološkom problematikom:

- One možda pokreću i najradikalnija pitanja kada je zaštita sredine u pitanju. Takođe, posebno mi je žao što je poremećen balans između dramskog teatra i onoga što su radikalnije pozorišne forme, kao što su savremeni ples, performans, instalacije i drugo. Ove godine, ravnoteža je narušena jer su otpale upravo dramske predstave sa dva fenomenalna glumačka ansambla u vrhunskoj dramskoj igri.

Umetnički direktor Bitefa veruje je da ne postoje drugi rizici otkazivanja, mada se godinu dana unazad suočava sa činjenicom da je mnogo lakša komunikacija sa nezavisnim trupama, bez obzira odakle dolaze, nego sa institucionalnim pozorištima:

- Njima je veoma važno gostovanje na međunarodnoj sceni jer, između ostalog, od toga i žive. Zato su se u svojim sredinama izborili za posebne "antipademijske" uslove i pojednostavljene procedure - naglašava Medenica.

- Glavni problem je sa repertoarskim pozorištima nemačkog govornog područja. Oni imaju manje interesovanja za turneje i gostovanja, pošto su na redovnim državnim dotacijama. Inače, moram da naglasim da se "Šaubine" do poslednjeg trenutka borio da dođe u Beograd, ali su morali da ispoštuju odluku svojih sindikata koji su tražili da se ne putuje. Za razliku od njih, neka druga pozorišta s kojima smo pregovarali, nisu se udostojila ni da nam mesec dana odgovore na mejl! Malo nam je čudno da se nemačka pozorišta gore ponašaju nego što bismo to od nas samih očekivali. Očigledno, kad ste finansijski zaštićeni, jednostavno, nećete da se "cimate" ne samo na Bitef, nego van granica, uopšte.

Večerašnja predstava "Cement Beograd" premijerno je izvedena u aprilu na sceni Beogradskog dramskog, a u njoj se posle mnogo godina u našem teatru pojavila nekadašnja velika jugoslovenska zvezda Milena Zupančič.

- Horvat je danas jedan od najboljih slovenačkih reditelja. Bavi se ozbiljnim pozorištem.

Njegove predstave ne možemo nazvati političkim teatrom, ipak, bira društvene teme koje su u fokusu. I to ne na neki nasilan način, niti na prvu loptu. Kada je o ovom naslovu reč, zamišljenom kao trilogija, svaka predstava je drugačija. Motivi su Hajnera Milera, ali prilagođeni našem vremenu - reči su Milene Zupančič.

- Predstava se sastoji iz dva različita dela. U prvom su samo mladi i njihova energija, u drugom Miki Krstović i ja, kao Daša i Gleb. Pripadamo svetu koji je nestao... U prošlosti je sve bilo drugačije, postojao je zajednički pogled na svet i razlog za bunt, dizale su se revolucije. Danas je veoma teško postići zajedništvo u bilo čemu. Ne samo u Beogradu, već u bilo kom gradu na svetu.

U predstavi uz Milenu i Mikija Krstovića igraju Ivan Zablaćanski, Emir Ćatović, Nedim Nezirović, Isidora Simjanović, Marija Pikić i Bojana Stojković. Scenograf je Igor Vasiljev, kostimograf Belinda Radulović, kompozitor Drago Ivanuša, a koreografiju i scenski pokret uradila je Ana Dubljević.

Igmanski marš

- PADAMO na nos. Sve smo bili spremni da uradimo, ali nas okolnosti prevazilaze.

Iscrpljeni smo, situacija se menja iz sata u sat. Ljudi su nam bolesni i kao u Igmanskom maršu, kad jedan padne - nastavi drugi. A sve smo uradili pošteno, ambiciozno i na vreme. Desilo se da "otpadnu" dve predstave kojih bih se poslednjih , da sam morao, odrekao u festivalskom programu - ističe Medenica.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SVETSKI DAN HRANE: Značaj zajedničkih napora u borbi protiv gladi