VELIKA MI JE ČAST ŠTO SAM IGRALA MILICU MILETIĆ: Katarina Kaja Žutić o značajnim ulogama u aktuelnim projektima, ekologiji, slikarstvu...

PAMTE je kao veoma mladu glumicu koja je svojim pojavljivanjem u umetničkom svetu napravila pravi tektonski poremećaj. Nesvakidašnja, buntovna, neprilagođena konvencijama i stereotipima, gamen, ženski mangup, urbana i energična, više nedostupna javnosti za razgovor nego prijemčiva.

Foto N. Skenderija

Svoja i nezavisna. Pomalo drska devojka dečijeg lica postala je ozbiljna umetnica i omiljeno filmsko i TV lice kod publike. Kažu "da ima ono nešto". Neki to nazivaju harizmom, neki životnim sokom, neki vulkanom kojim uz nezaobilazan razoružavajući osmeh "spali" kadar. Kako na filmskom platnu, tako i u pozorištu, ona se igra kao da je u svom domu. Svaku ulogu udobno nosi kao dobro skrojeni kaput. Ćerka velikana glumišta Miloša Žutića i Svetlane Cece Bojković, Katarina Kaja Žutić radi više nego ikada. Izgleda da domaće drame i serije nije moguće zamisliti bez "savršenog začina", pikantnog, ljutog, gorkog i slatkog, čije je ime Kaja.

Upravo je završena druga sezona neobične serije "Švindleri". Da li je priča o palanci i njenim "uvrnutim", iščašenim, stripovskim, pomalo i karikaturalnim likovima i njihovim kompleksnim odnosima i neočekivanim događajima zaokružena - ili su palanka i palančani večni?

- Mislim da su likovi iz palanke svakako stereotipovi i kao takvi jesu večni. To je bio još jedan projekat u kome sam uživala radeći. Zadatak je bio izuzetno zanimljiv, bilo je mnogo više činjenica koje je trebalo sakriti nego onih koje se pokazuju. Retko dobijam takve uloge, samim tim izazov i zadovoljstvo je bilo veće. Ekipa je bila divna, prvi put sam sarađivalja sa mladim Slavenom Došlom i sa rediteljkom Slobodankom Radun. Takođe sam imala divnu saradnju sa mojim dragim kolegom i prijateljem Dejanom Lutkićem.

"Tate", Foto A. Krstović

Mini serija "Porodica", koja prati poslednjih 48 sati zajedničkog života Slobodana Miloševića sa porodicom na slobodi, do momenta njegovog hapšenja i kasnijeg izručenja Hagu, izazvala je veliku pažnju publike. Jedni su oduševljeni kastingom i umećem kolega, a sa druge strane javljali su se oni koji su smatrali "da nema dovoljne vremenske distance od tog perioda, da bi se snimala serija". Da li su vam se slegli utisci, i kako bi vi ocenili ceo projekat?

- Meni je, kao nekom ko je učestvovao u tom projektu, zadatak bio izuzetno značajan.

Mislim da je važno da govorimo i razmišljamo o tom vremenu, jer nam ono prethodi, pa ćemo na taj način lakše sagledati sadašnji trenutak. Kao narod, skloni smo tome da neverovatno brzo zaboravljamo noviju istoriju, a onu stariju pamtimo kao slonovi. Imam utisak da gotovo svi mogu da vam kažu ko je bio Dušan Silni, pa se iza njega proteže veliko ostrvo ničega i onda današnje vreme. Zato mislim da je važno podsećati šta se dogodilo pre dvadeset godina. Meni je bilo zanimljivo to što mi Slobodana Miloševića nismo komentarisali, hoću da kažem da ga nismo ni napadali ni branili, on nije predstavljen ni kao pozitivan ni kao negativan lik, iznesene su samo činjenice koje su poznate i ostavljeno je svakome ponaosob da donese svoj zaključak o tim događajima i likovima koji se tu pojavljuju.

Dejan Lutkić, Foto N. Vukes

U seriji ste tumačili lik Slavice Đukić Dejanović, i danas aktivne političarke. Kako ste je vi doživeli kao ženu i političarku?

- Pošto se radi o mojoj savremenici, osobi koja je i dalje aktivna na javnoj i političkoj sceni, odgovornost je bila velika. Gledala sam sve njene intervjue i nekako pokušala da dočaram likovnost uloge, ali držala sam se napisane linije lika. Slavica u našoj seriji predstavlja osobu koja se drži svojih načela i u najtežim trenutcima, i ta doslednost, kodeks časti i hrabrost čini kičmu tog lika i meni je bilo bitno da se to vidi i prepozna, pored, naravno, prepoznatljive mimike i načina govora.

Da li je "Porodica" i za vas priča o "početku kraja jedne porodice, jedne zemlje i jedne epohe", kako je to rekao reditelj serijala Bojan Vuletić?

- Slažem se sa Bojanom, to jeste i po mom mišljenju ono o čemu govori ova serija. Bilo mi je izuzetno potresno kad sam je gledala, jer sam ja iz svog ugla svedočila tom vremenu.

Publika vas je zavolela i u ulozi Ruže Šišarice u telenoveli "Tate". Školovani ste da igrate u svakom žanru, kako vam je "legla" uloga u ovoj žanrovskoj mešavini komedije i telenovele? Volite li da igrate u toj vrsti projekata?

- Uživala sam u ulozi Ruže i moram priznati da mi je mnogo žao što to nije duže trajalo. Jedva sam čekala da pročitam šta će dalje taj lik da zakomplikuje i stvarno je bilo zadovoljstvo raditi na tom projektu. To je bilo odlično napisano, nekako životno i pitko, ekipa je bila u divnom, veselom i radnom raspoloženju i s vremenom smo svi postali kao neka proširena porodica.

Foto Strahinja Aćimović

Vaša Vida u seriji "Moja generacija Z" takođe je uloga koju je publika zavolela. Nekada su vas doživljavali kao mladu, buntovnu ženu, a kako vi doživljavate današnje klince? Mnogi ih kritikuju kao generaciju bez ideala, sa pogrešnim muzičkim ukusom, kao drske i ohole, koji ne poštuju nikoga i ništa?

- Meni ti epiteti zvuče poznato kada se setim svoje mladosti, i tada su bili neki matorci koji su isto tako komentarisali nas mlade. Mislim da to nije tačno, da su mladi jednostavno mladi i da se kao takvi ne snalaze najbolje među nama starijima. Ili se mi ne snalazimo sa njima? Svakako, ja navijam za mlade i ako i jeste ponešto od tih epiteta istina, to je greška roditelja, a ne mladih.

Lako i sa umećem igrate i u serijama iz epohe kao što je "Santa Maria della Salute". Ulogom Vesne Milojević bili ste deo ekipe koja nam priča nezaboravnu priču o našem divnom Lazi Kostiću. Puno se snima serija iz epohe, iz naše bliske i one dalje istorije. Učimo li sopstvenu istoriju iz početka kroz serijske projekte, učimo li ono što nas nisu učili u školi?

- Priznajem da ne znam šta sada klinci uče u školi, ali mi smo učili o Lazi Kostiću. Međutim, uvek je zanimljivije kad se umesto brda knjiga pred vama nađe TV i onda iz serije naučite puno toga. Moglo bi se reći da je to moderan način učenja, ali ipak je najbitnije da se to znanje prenese i na mlade generacije, a i stariji da se malo podsete.

Film i serija "Ime naroda", priča o životu i radu uglednog advokata Svetozora Miletića, borbi njegovoj i njegovih naslednika, Milice Miletić, koju ste tumačili, i Jaše Tomića, za prava srpskog naroda u Austougarskoj, u režiji Darka Bajića i po scenariju Milovana Vitezovića, visoko je vrednovana i izazvala je veliku pažnju. Kakva iskustva nosite sa ovog projekta. Kako ste vi doživeli hrabru Milicu Miletić?

- Kada sam pročitala scenario nisam mogla da verujem da sam dobila da igram tu ulogu.

Delovalo mi je toliko dobro kao da ne može da bude istina. Sa velikim poštovanjem pristupila sam radu i pripremama za snimanje. Nisam znala gotovo ništa o toj velikoj ženi pre snimanja i zaista mi je drago da mi se pružila prilika da tako odvažnu i znamenitu ličnost odigram pred kamerama. Ona je bila jedna od prvih borkinja za ženska prava početkom 20. veka, uzdigla je novinsku redakciju i bila hrabra novinarka koja je pretrpela mnogo teških životnih udaraca i iz te borbe izašla čista i veličanstvena. Zaista je bila velika čast igrati tu ulogu.

"Davne" 2013, osnovali ste sa prijateljima bend "Kamikaze". Kao glavni razlog bavljenja muzikom navodili ste skretanje pažnje na ekološke probleme. Oni su aktuelniji nego ikada. Šta će "Kamikaze" da rade danas?

- Nažalost, "Kamikaze" su na pauzi iz mnogo različitih razloga. Istina je da bi danas, možda više nego ikad, bio potreban podstrek da treba da čuvamo prirodu i njena bogatstva, ali postoje i drugi načini te borbe, samo je bitno da u njoj istrajemo.

 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije