Kultura

SIGURNOST ZA BLAGO NA SVETOJ GORI: Šta sve donosi budući zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa Hilandara

M. KRALj

06. 09. 2021. u 16:10

PROŠLE sedmice Vlada Srbije usvojila je i u dalju proceduru poslala Nacrt zakona o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar.

СИГУРНОСТ ЗА БЛАГО НА СВЕТОЈ ГОРИ: Шта све доноси будући закон о очувању културног и историјског наслеђа Хиландара

Pred skupštinskim poslanicima tako će se naći pravni akt čija je namera da sistemski uredi očuvanje materijalne i nematrijalne baštine ovog važnog spomenika na Svetoj Gori, ali i velike svetinje Srpske pravoslavne crkve.

Na pitanje šta je ono najvažnije što će ovaj zakon doneti, iz Ministarstva kulture i informisanja, koje je njegov predlagač, za "Novosti" su odgovorili:

- Donošenjem zakona se stvara pravni okvir kojim će biti obezbeđena kontinuirana pomoć Republike Srbije očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar i u tom okviru pomoć obnovi, rekonstrukciji i očuvanju manastira, uz stalnu, izvesnu i sigurnu finansijsku podršku iz budžetskih sredstava.

Ovim zakonom bi tako trebalo bi da bude olakšano finansiranje završetka obnove, kao budućnih restauratorsko-konzervatorskih radova, ali to nije njegova prevashodna namena, objašnjavaju u MKI:

- Ciljevi zakona ne predstavljaju samo konzervatorsko-restauratorske radove na objektima nepokretnog kulturnog nasleđa odnosno pokretnog nasleđa, ikona i rukopisa, već predviđa i podizanje nivoa društvene odgovornosti za zaštitu srpskog kulturnog i istorijskog nasleđa u okviru manastira Hilandar, a samim tim i podizanje svesti i znanja o srpskom kulturnom i istorijskom nasleđu na Svetoj Gori Atonskoj. Takođe, zakonom se predviđa i unapređenje stanja imovine i razvoj manastirske ekonomije.

Posle katastrofalnog požara, koji je u Hilandaru besneo, tokom cele noći, između 3. i 4. marta 2004, u novembru te godine, Vlada je donela Odluku o obrazovanju posebne Komisije za Hilandar, koja svoju misiju i danas obavlja.

- Zadatak Komisije je da predlaže aktivnosti, programe i poslove koji se odnose na očuvanje i negovanje istorijskih, verskih i kulturnih tradicija Hilandara, praćenje radova i stanja pokretne i nepokretne imovine Hilandara, obnovu i rekonstrukciju postojećih objekata, kao i izgradnju novih objekata Hilandara, obnovu i rekonstrukciju istorijskih i kulturnih spomenika koji su u sastavu Hilandara, kao što su freske, ikone, rukopisi - podsećaju u Ministarstvu kulture i informisanja.

- Među zadacima komisije je i organizacija proslava značajnih datuma iz istorije Hilandara, ali i razmatranje izveštaja i drugi poslovi od značaja za očuvanje tradicije i kulturno-istorijskih spomenika Hilandara.

Budući Zakon o očuvanju kulturnog i istorijskog nasleđa manastira Hilandar, tako će, u dva svoja člana definisati i nastavak rada ove Komisije.

OBNOVLjENO 80 ODSTO

TOKOM kobnog martovskog požara pre 17 godina u manastiru, koji je Stefan Nemanja osnovao 1198. na inicijativu svog sina Svetog Save, a koji se nalazi na listi Svetske baštine Uneska, izgoreli si objekti na površini od 1968,5 metara kvadratnih, odnosno 42,78 odsto njihove površine. Vatrom je zahvaćeno osam građevinskih celina, dok su i ostale pretrpele oštećenja. Republika Srbija je od 2004. do 2020. izdvojila više od 13 miliona evra za projekte obnove, a do ove godine završeno je 80 odsto radova na obnovi.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

Svet

7 67

SRAMNE REČI ANGELE MERKEL U MEMOARIMA: Evo šta je napisala o bombardovanju Srbije, ratovima i Zapadnom Balkanu

SA MNOGO pompe, u knjižare su stigli memoari bivše nemačke kancelarke Angele Merkel pod naslovom „Sloboda“. U njima se na nekoliko mesta spominju Srbija i Zapadni Balkan.

26. 11. 2024. u 17:09

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

Svet

0 8

(MAPA) RUSI NAPREDUJU U TORECKU: Oglasio se Pušilin, žestoke borbe vode se za grad (VIDEO)

JEDINICE ruske vojske napreduju u Dzeržinsku (ukrajinski naziv za Toreck), javio je na Telegram kanalu šef DNR Denis Pušilin.

24. 11. 2024. u 18:59

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

Svet

0 0

PUTINOV NOVI SAVEZNIK? Ko je potencijalni rumunski predsednik - NATO raketni štit naziva SRAMOTOM, divi se Mađarskoj

NEZAVISNI ultradesničarski kandidat na predsedničkim izborima u Rumuniji Kalin Đorđesku osvojio je najviše glasova u prvom krugu i najveći je favorit za pobedu u drugom krugu, u koji će najverovatnije ići sa Elenom Lasčoni ispred partije "Save Romania Union" (USR).

25. 11. 2024. u 15:22

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

Dodatak Kultura

0 3

POZORIŠNA KRITIKA: Demonsko držanje za razum

KADA savremeni britanski autor, H. Brenton "potegne" danas pitanje poništavanja Sokratove istinoljubivosti i pravednosti, poruka je jasna.

27. 11. 2024. u 07:45

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

Kultura

0 0

O DOBROVIĆU, UMETNOSTI I PRAVDI: Kuća legata organizuje veče posvećeno slikarskom velikanu

OSMA tribina u ciklusu "Angažovana vizuelna kultura", pod nazivom "Petar Dobrović - za umetnost i pravdu", posvećena je obeležavanju pedesetogodišnjice od osnivanja galerije sa imenom velikog slikara, a biće održana večeras u 18 časova.

27. 11. 2024. u 07:30

PREMIJERA FILMA DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG: Na programu Specijalnih projekcija 30. FAF-a

Kultura

0 0

PREMIJERA FILMA " DA LI JE TU BILO NEČEG AVANGARDNOG": Na programu "Specijalnih projekcija" 30. FAF-a

SRPSKA premijera dokumentarnog filma "Da li je tu bilo nečeg avangardnog?" slovenačkih reditelja Matevža Jermana i Jurija Medena biće održaće se u Jugoslovenskoj kinoteci, u četvrtak, 28. novembra, u u okviru programa "Specijalnih projekcija" na 30. Festivalu autorskog filma.

27. 11. 2024. u 06:30

Dodatak Kultura

0 0

KNJIŽEVNA KRITIKA: Žensko i muško

OSIM što u novom romanu "Palata na devet pogleda" Goran Petrović iscrpljuje sve tajne motiva prozora i pogleda, inače sveprisutnih u njegovom opusu, u ovom delu zahvaljujući stvaranju lutajućeg protomajstora Petra, romejskog graditelja koji gradi četiri impozantne građevine (u Konstantinopolju, Republici Svetog Marka, Beoradu i Sirakuzi), i što obnavljamo znanja o manifestacijama vlasti u imperijama, i načinu poimanja sveta moćnih, ali i onih koji to nisu, kao i o osećanju za meru - koja je potreban uslov da se, bar unekoliko, "nesreće izbegnu" - uviđamo i da je ovaj roman i svojevrstan primer susreta žene i muškarca.

27. 11. 2024. u 06:15