POZORIŠNA KRITIKA - SAŽALJENJE I STRAH U SLUŽBI IZLEČENJA: Hana Anđeli Jovčić: "Lečenje duše in vivo", monodrama. Teatrijum

Dragana Bošković

16. 08. 2021. u 13:19

IZAZIVANjEM sažaljenja i straha vrši se pročišćenje afekata", slobodno interpretirano, ovako je Aristotel govorio o katarzi u drami.

ПОЗОРИШНА КРИТИКА - САЖАЉЕЊЕ И СТРАХ У СЛУЖБИ ИЗЛЕЧЕЊА: Хана Анђели Јовчић: Лечење душе ин виво, монодрама. Театријум

Novosti

Savremeno lečenje straha od života, koji je, verovatno, u osnovi svakog psihološkog kvara, u proteklih više od pet vekova, otkad nam je otac dramskog pisanja, Aristotel, propisao pozorište kao lek, izgubilo je, za razliku od straha, empatiju, obično ljudsko razumevanje tuđe patnje.

Hana Anđeli Jovčić, koju znamo iz velikih uloga (članica je Narodnog pozorišta), označila je kao tragikomediju dramsku ispovest o slikovitosti tipova, kakve je mogućno susresti, ako neko odabere psihoterapiju kao pomoć. Pritom, jasno je u svakom trenutku, da je u pitanju krivo ogledalo, izbor samo "oriđinala" u teškoj profesiji, koja zaista često i spasava ljude od sopstvenih demona. Srozavanje terapeutskog lečenja na trgovinu i fidbek terapeuta, kao stvarno oštećene psihe u tom duetu, glumica je prikazala vešto, uverljivo i duhovito, bez imalo karikiranja, ili patetike, očekivanih u ovom profajlerskom glumačko-rediteljskom zadatku.

Hana Anđeli Jovčić se, u crnohumornoj pripovesti o terapeutima, koji ne samo da nemaju snage, niti znanja da leče druge, nego bi bilo neophodno da pristupe najpre nekoj samopomoći, poigrala i šablonima, toliko prisutnim u ovom društvu, da postaju neka vrsta zakonitosti - kao što je onaj o prirodi glume, kao umetnosti, koja tog umetnika definiše kao foliranta i "netipičnog" u psihološkoj proceni, do mere da se zaključak o neizlečivosti - podrazumeva.

U impresivnoj koncentraciji, a lako, duhovito, majstorski, Hana je odigrala tragikomediju psihoterapije kao preobučenu tragediju, a da se pacijent uopšte nije pokazao publici. Njegov problem je bilo mogućno spoznati iz strasti terapeuta da ga što više zaplaši, da bi terapija delovala ozbiljno i imala svrhu, definisanu cenom, koja se za svaku seansu plaća.

Iako je o katarzi kroz psihoterapiju bila reč, igrokaz, izveden kao song na samom kraju monodrame, kada saznajemo da su radost života povratili zanat, kreativnost, konstruktivnost, postignuti šivenjem, kao profesijom (rezanje i prošivanje duše, života), bio je pravi komentar na neuhvatljivu pomoć psihoterapije, ovoga puta upotrebljene kao scenski veoma zanimljive teme glumačkog poigravanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

SINER I ALKARAZ SLAVE: Prvo čuli da se Novak Đoković povredio, a sad i ovo!