BLAGOSLOV KRALJA ZA RAD AKADEMIKA: Najviša srpska naučna institucija svoj konačan oblik dobila je krajem 19. veka

SRPSKA akademija nauka i umetnosti već 180 godina najznačajnija je naučna i umetnička institucija u zemlji.

Foto D. Milovanović

Menjala je nazive, države u kojima je delovala, ali je u kontinuitetu čuvala srpsko nacionalno blago - spise i knjige, trasirala put nacionalnih nauka i okupljala najumnije predstavnike našeg naroda. Razvijala se od Društva srpske slovesnosti, preko Srpskog učenog društva, Srpske kraljevske akademije, pa do današnje Srpske akademije nauka i umetnosti.

Jovan Cvijić, Foto Arhiva

Tokom njene burne i bogate istorije, jedan od najvažnijih perioda je upravo onaj kada je Srpsko učeno društvo dostiglo puni zamah u radu i potom se transformisalo u Srpsku kraljevsku akademiju. Članovi Društva predano su skupljali istorijsku građu, ne samo u Srbiji, nego i šire, pa su 1865. počele pripreme za gradnju Arhiva. Tada je izrađena prva geografska karta Srbije, a započeta su ispitivanja klime, geografskih oblika i voda u našoj zemlji. Delatnost Društva proširena je na oblast svih Južnih Slovena. Iste godine, tadašnji akademici uspeli su da se izbore i za veću samostalnost u radu, u odnosu na Ministarstvo prosvete, tako što im je dozvoljeno da sami biraju svoje članove.

Tada su u članstvo vraćeni, između ostalih, Vladimir Jovanović, Đura Daničić, Stojan Novaković, Jovan Đorđević, Vladan Đorđević, Ilarion Ruvarac... Ali tek 1876. članovi su dobili pravo da sami biraju predsednika Društva.

Na čelo Društva, u međuvremenu, došao je Josif Pančić. Tadašnji ministar prosvete Stojan Novaković nije bio zadovoljan na koje projekte su trošili novac, delimično je obustavljeno finansiranje, pa je Društvo zapalo u finansijsku krizu.

Zbog ličnih sukoba sa Pančićevim naslednikom - Vladimirom Jovanovićem, sledeći ministar prosvete Milan Kujundžić pokrenuo je 1887. tužbe protiv uprave, razrešio je rukovodstvo i imenovao privremenu upravu. Društvu je obustavio državno finansiranje, čime je praktično onemogućen njihov rad.

AMANET JOSIFA PANČIĆA

Josif Pančić, Foto Arhiva

JOSIF Pančić, svega nekoliko dana pre smrti, od kolega akademika zatražio je da se u radu rukovode samo istinom i naučnom objektivnošću, kao i da u svojim delima čuvaju čistotu jezika, kako je rekao, "onako, kao što nam ga narod daje, i kao što su nam ga propisali naši veliki učitelji Vuk Karadžić i Đura Daničić". Savetovao je da se, za početak ograniče "one nauke, koje se srpstva i južnog slavenstva, a naročito zemalja Balkanskog poluostrva tiču".

- Tu je naša prošlost zakopana, a tu mislim da leži i naša bolja budućnost, u koju ja čvrsto i nepokolebljivo verujem - naveo je Pančić u svom testamentarnom obraćanju akademicima.

Višegodišnji nesporazumi sa državom, tačnije Ministarstvom prosvete, koji su otežavali, a na momente pretili i da potpuno zaustave, rad akademika rešeni su tek 1891. godine, kada je tadašnji ministar Andra Nikolić predložio zakon kojim bi se Srpsko učeno društvo pripojilo Akademiji. Procedura spajanja Društva i Akademije okončana je 22. decembra 1892.

Srpsko učeno društvo od 1886. do 1892. delovalo je istovremeno sa Srpskom kraljevskom akademijom, čiji je pokrovitelj bio kralj Milan Obrenović. On je Uredbom iz 1887. godine postavio prve akademike, a za prvog predsednika izabrao Josifa Pančića, koji se kasnije, pismom, sa samrtničke postelje, obratio akademicima na svečanom skupu 22. februara 1888. godine. Preminuo je samo tri dana kasnije. U tom trenutku već je bio izabran novi predsednik Čedomilj Mijatović.

Trud prvi akademici sakupljali i rukopisne knjige, Foto B. Subašić

Akademija je bila organizovana u četiri odseka ili četiri akademije - prirodnih nauka, filozofskih, društvenih i umetnosti. Započeta su brojna naučna istraživanja, a Stojan Novaković je pokrenuo inicijativu da se prikupi građa i objavi "Rečnik narodnog književnog jezika srpskog", i to povodom stogodišnjice rođenja Vuka Karadžića. Tako je osnovan Leksikografski odsek, preteča Instituta za srpski jezik.

Značajne uspehe u radu imao je i Etnografski odbor, u okviru koga su Jovan Cvijić i Jovan Erdeljanović pokrenuli naučnu seriju o naseljima i poreklu stanovništva, životu i narodnim običajima.

Akademija je najpre delovala iz prostorija Velike škole, da bi se potom preselila u kuću Jovana Gavrilovića. Predsedništvo SKA odlučilo je 1887. godine da na državnom zemljištu u Knez Mihailovoj ulici podigne svoju privremenu zgradu, a godinu kasnije je i predstavila plan građevine.

Godine 1987. otkriven je spomenik Josifu Pančiću ispred Kapetan Mišinog zdanja, a posmrtni ostaci Vuka Stefanovića Karadžića preneti su iz Beča u Beograd. Izdato je fototipsko izdanje "Miroslavljevog jevanđelja", a Akademija je donela odluku da svoja izdanja pošalje na Svetsku izložbu, koja se u Parizu održavala 1900. godine.

Akademija 1909. menja adresu - seli se u Brankovu 15, u kuću Sime Igumanova, gde je zvanično bila do 1952. U godinama do početka Velikog rata, akademici su bili veoma aktivni, objavljena su i važna dela Mihajla Petrovića Alasa i Jovana Cvijića. Zbog ratnih prilika, njihov rad je na nekoliko godina obustavljen.

Granata je pogodila zgradu u Brankovoj, u Nišu je preminuo predsednik SKA Stojan Novaković, a Jovan Žujović je ukazom 1915. godine postavljen za predsednika. Akademija je svoje aktivnosti nastavila 1919. godine, a krajem te godine na Konferenciji mira u Parizu učestvovali su njenu članovi, među kojima su bili i Aleksandar Belić i Jovan Cvijić, koji je posle postao i predsednik. Nova zgrada SKA u Knez Mihailovoj ulici 35 izgrađena je 1923. i 1924. godine.

Godine 1927. preminuo je predsednik Jovan Cvijić, a sledeće godine na čelo akademije dolazi Slobodan Jovanović. Akademija pokreće pitanje celokupnog svog naučnog rada i njegove organizacije. Donose potom i novi pravilnik o radu, a na zahtev državnih vlasti aktivnije se uključuju u proučavanje istorijske građe koja se čuvala u bečkim arhivima, a ticala se naše države.

Svečanost povodom 50 godina postojanja i rada Akademije organizovana je 1937. godine, a nešto kasnije za člana Akademije proglašen je Nikola Tesla, a za predsednika je izabran Aleksandar Belić.

Sa početkom Drugog svetskog rata Akademija je opet stradala. U bombardovanju Beograda 6. aprila 1941. godine, pogođena je zgrada u Brankovoj ulici 15 i uništen je ulični deo zgrade, a u njemu i snimci povelja i dokumenata iz pariskog arhiva i deo biblioteke. Već 6. maja 1942. godine okupacione vlasti donele su odluku o zabrani javnog rada Akademije, da bi njena uprava, kao reakciju na zabranu, odlučila da "Akademija rad produži u tišini".

Ratni period bio je posvećen sklanjanju i čuvanju građe. Posle oslobođenja formirana je komisija koja je napisala izveštaj o stanju i delovanju Akademije tokom okupacije.

Po naređenju i pod nadzorom reonske milicije, 19. oktobra 1945. godine, sa zgrade u Brankovoj 15 skinuta je tabla sa natpisom Srpska kraljevska akademija i zamenjena pločom sa novim imenom - Srpska akademija nauka. Tu počinje četvrta faza rada najvažnije naučne i umetničke institucije u našoj državi.

Serijal finansijski podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije