KNJIŽEVNA KRITIKA: Biser u školjci

DNEVNIČKO-putopisna knjiga Nenada Šaponje "A Brisel se da prehodati lako" koju je objavio novosadski "Sajnos" 2018. godine, a koja je ove godine ponela nagradu Biblioteke grada Beograda "Moma Dimić", osoben je dnevnik, kao i putopis, i to iz mnogo razloga.

Foto: Privatna arhiva

Osnovni je taj što njen autor nije turista već naš izuzetno značajan kulturni poslenik - pesnik, književni kritičar, priređivač antologija, izdavač - koji u svet ide gotovo uvek književnim poslovima, pa tako svaku zemlju, svaki grad i sve što proishodi iz namere, kao i cilja putovanja, doživljava duboko, izrazito nijansirano i kompleksno, istovremeno i vrlo racionalno, kao uspešan poslovni čovek, ali i sa psihološkog, sociološkog, ekonomskog, pa i političkog i geopolitičkog stanovišta, što je najvažnije, i kao veliki čitalac.

Moguće je da ponešto od navedenog zvuči paradoksalno, pa i preterano, no ipak nije reč ni o paradoksu, ni o preterivanju. Sva ta stanovišta jednog čoveka moguća su zbog njegovih velikih, vrlo živih, dinamičnih, uvek svežih iskustava čija je odlika pouzdanost, a koja proishode iz otvorenog uma, čula i neopterećenosti predrasudama.

Foto Promo

Argumente za sve navedeno nalazimo, na primer, u tome kako Nenad Šaponja iskazuje želju, istovremeno i čežnju, da njegova zemlja bude deo sveta u kulturnom smislu, razumevajući značaj knjige kao retkog, izuzetnog bisera u školjci, kojeg bi trebalo pokazati svetu. Osim tog saznanja, iz ove knjige stičemo i fascinantna saznanja o tome koliko je u svetu ozbiljnog izdavaštva, sa željom da se sopstvena zemlja predstavi, a njena književnost presadi u druge jezike, moguće prodati izdavačkih prava, koliki su tiraži knjiga u Kini, koje knjige imaju povlašćeno mesto u knjižarama te zemlje, kakav je odnos prema književnosti za decu u Švedskoj i još mnogo toga. No, to je tek jedan aspekt ove slojevite i zanimljive knjige iz koje se iz pera pouzdanog pripovedača, kada rukopis dobije odlike romanesknog, može saznati o zanimljivim, zapravo izuzetnim ljudima i mestima. Pripovedač i te ljude i ta mesta predstavlja po njihovim specifičmostima, a najpre po lepoti, jer to u njima prvo i vidi - zato što je takav njegov doživljaj ljudi i sveta, kao i knjiga različitih kultura čije mu je čitanje omogućilo osećaj da je na tim mestima već bio, čak i kada je na njima prvi put.

Ova knjiga, a iskustvo čitanja Nenada Šaponje pre svega, svedoče o tome da je svet jedan. To vidimo po istovetnosti njegovog čitalačkog ukusa sa ukusom njegovih poslovnih saradnika s različitih tačaka zemaljske kugle među kojima su mu mnogi, upravo zbog književnosti, postali prijatelji. To vidimo na osnovu bliskosti ljudi koji u kontinuitetu, na različitim mestima, pišu svoju zajedničku priču. To, konačno vidimo, i po mogućnosti da se u istom pivu uživa u Nemačkoj, u Izraelu, u Argentini, kao i u Novom Sadu.

Dnevničko-putopisnu knjigu Nenada Šaponje "A Brisel se da prehodati lako", koja bi zapravo mogla imati bar još deset primamljivih naslova, iako vrlo dinamična, uzbudljiva i zbog iskustava njenog autora, istovremeno i pripovedača, nesvakidašnja, ne bi trebalo čitati u dahu, naprotiv. Trebalo bi je čitati vrlo lagano, možda čak po datumima zapisa, kako bi čitalac mogao da se dovoljno nauživa u lepoti koju donosi - iz različitih krajeva sveta, kojih se sećamo, iako u njima nikada nismo bili, iz knjiga koje su na svim tim mestima, na bilo kojim mestima, veliki razlog za radost.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije