IZ DALJINE SVET VIDIM KAO POD MIKROSKOPOM: Gordana Kaljalović o "Kompresijama", za koje je dobila nagradu ULUS, stvaralaštvu i izazovima

KNjIGE u kojima je sublimirana kolektivna energija i svest, kao i moralni odnos prema svetu, kroz istoriju su bile progonjene, čak spaljivane, kao i njihovi stvaraoci. Ovo, za "Novosti", priča Gordana Kaljalović.

Foto Milan Kralj

Njoj je na ovogodišnjoj izložbi ULUS-a "Vajari-vajarke Srbije" pripalo priznanje za rad "Kompresije", koji upravo pripada ciklusu "Nulti stepen knjige". Nagrađeno delo, kako kaže, implicira pritisak stvarnosti u kojoj živimo:

- "Kompresije" simbolizuju sabijenu energiju zabrana, osećanja, strepnji - objašnjava umetnica. - Svi smo omeđeni društvenim kontekstom, a ipak imamo svoje oaze, ostrvca slobodnog delovanja. To je zaštićen prostor, koji ima neku vrstu osmoze sa uticajima iz spoljnog prostora, koje umetnik filtrira. U tom prostoru se javljaju nebrojene mogućnosti, a lično, najradije startujem od nulte tačke. Počinjem gde mi je otpor najveći, što je i najizazovnije. Intenzitet je zato veći. Istovremeno, to me i distancira od svakodnevne problematike, a kako Hajdeger kaže: "Daljina približava". Kao posmatrač i istraživač, upravo sa distance mogu da gledam kao pod mikroskopom.

Tragajući u tom svom omeđenom, ali ne i zatvorenom prostoru, za modusima izražavanja, umetnica, decenijama prisutna na našoj likovnoj sceni kao vajar, kustos (u Galeriji Doma JNA, od 1978. do 1993) i profesor na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, stvarala je cikluse, u čijem u fokusu bile reči, knjige, pejzaži, ili odeća, kao simbol i metafora...

- Menjam cikluse, ali se dešava i da im se vraćam - nastavlja naša sagovornica.

- Matis kaže da jedna ideja ima prava na realizaciju tek kada se u dugom intervalu ponavlja.

Tako će uskoro u Čačku predstaviti izložbu "Mesečeva soba", nastalu u saradnji sa profesorom fotografije Đorđem Odanovićem, koja je nastavak višegodišnjih istraživanja na istu temu. Ovaj projekat sa životnim i umetničkim partnerom ("Lepo je raditi, ali je teško živeti zajedno"), započet je 2008, postavkom "Mesec i promene", koju je sledio "Mesečev atlas".

Svako umetničko delo je, prema mišljenju naše sagovornice, neka vrsta kvintensencije iskustva, rada, memorije, istraživanja, ali i sublimirana potreba za komunikacijom, a nagrada je vrednovanje tog truda. Posebno joj znači što ovoga puta dolazi od ULUS-a, koji je sada preuzela jedna generacija mladih, obrazovanih, talentovanih i ljudi od inicijative, dajući Udruženju koje je počelo da stari neku vrstu transfuzije.

- Na sceni je mnogo mladih, potentnih vajara, koji se slobodno kreću u prostoru umetnosti - dodaje.

- Imamo i fakultete umetnosti koji stvaraju odlične kadrove, profesionalce koji komunikaciraju sa internacionalnim umetničkim centrima i stvaraocima... To je dragocen potencijal, a okvir u kome oni stvaraju i žive nije nimalo stimulativan. Situacija je nepovoljna za mlade autore svih medijskih orijentacija, jer ih društvo i država ne stimulišu. Konkurs koji je grad raspisao 2019. je, recimo, ukinut, iako su umetnici krenuli da pripremaju projekte. To je kontradiktorno sa činjenicom da je došlo do proliferacije spomeničke skulpture i to vrlo problematičnog nivoa, koncepcije i realizacije, neprihvatljive za 21. vek. Ti radovi ne odgovaraju ni duhu vremena, ni karakteru grada u kome živimo.

Foto Đorđe Odanović

Izložba održana pre nekoliko godina u muzeju MoMA u Njujorku, naglašava umetnica, podsetila je na visoke domete naše posleratne spomeničke skulpture:

- Danas se suočavamo sa potpunom degradacijom svih vrednosnih kriterijuma - zaključuje naša sagovornica dodajući da su problemi u našoj kulturi kompleksni, od nedostatka novca, preko tretmana u društvu, do stanja svesti. - Ušli smo kao društvo u konzumersku fazu u kojoj je imperativ imati, a ne biti, a umetnici su vezani za tu kategoriju bitisanja, postojanja.

Foto Arhiva

Nemamo ugrađen memorijski kod

JEDNO od dela Gordane Kaljalović naći će se i na izložbi "To se nije desilo", koju ULUS organizuje u čast veka "Zenita", a kako sagovornica kaže, kao modus povezivanja i kreativnog dijaloga jedne umetničke pojave i savremene produkcije:

- Za našu sredinu je karakteristično da nemamo ugrađen memorijski kod, kao ni poštovanje za generacije koje su ostvarivale kulturni doprinos. Potrebno nam je da se neko potvrdi u svetu da bi ovde bio prepoznat. Kao da imamo kompleks manje vrednosti. Često zanemarujemo autohtone i autentične vrednosti, u odnosu na neke "sekend hend" proizvode, koji su ekvivalentni onome što je u svetu aktuelno.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije