NEPRESTANO ZAGLEDAN U SRBIJU: Na rođendan velikog pisca Milovana Danojlića u Andrićgradu održan naučni skup o njegovom stvaralaštvu

NA rođendan jednog od najznačajnijih savremenih srpskih pisaca i pesnika, akademika Milovana Danojlića (1937), juče je u Andrićevom institutu u Andrićgradu održan naučni skup o njegovom bogatom i raznovrsnom stvaralaštvu.

Foto Andrićgrad

Uz prisustvo dvostrukog slavljenika, kome je na ovom mestu, na Vidovdan, uručena Velika nagrada Ivo Andrić, i njegove supruge Sanje, o Danojlićevoj poeziji, prozi i esejistici govorilo je dvadesetak profesora i tumača srpske književnosti, a učesnike je pozdravio Miloš Kovačević, rukovodilac Odeljenja za srpski jezik Andrićevog instituta.

Na to da je od 1957, kada se, kao tek svršeni gimnazijalac, oglasio prvom knjigom "Urođenički psalmi", do danas, Milovan Danojlić neprestano zagledan u Srbiju kao u neku nerešivu, strašnu zagonetku, podsetio je Duško Babić:

- Srbija je u njegovim pesmama, pa i u celokupnom opusu, prisutna toliko da se i ne može razumeti kao obična pesnička tema koja se obradi i ostavi po strani dok neke sledeće prilike. U Danojlićevoj poeziji Srbija je nešto više od teme - prostor spoznaje i samospoznaje, medijum kroz koji se projavljuje tajna neba i zemlje, sagledava skriveni ritam i smisao prirodnih pojava - pljuska, munje, mišje rupe, rose, jugovine, ponoći, svanuća; kroz Srbiju se otkrivaju zakoni istorije, amplitude ljudskih padova i uzleta, energija sažaljenja, rezignacije, prkosa, bola... Ukratko, Srbija je u Danojlićevim pesmama prisutna i tamo gde se ne pominje, gde je nema ni u naslovu ni u motivskom sklopu.

Po broju ispevanih pesama o Srbiji, ili još bolje, po meri njenog prisustva u emociji i misli pesnika, sa Danojlićem se u srpskoj poeziji može meriti samo Desanka Maksimović, dodao je Babić. Zato i ne čudi kad pesnik na jednom mestu kaže: "Mnoge njene reči i slike osećam kao svoje; dakle, u rodu smo." Rodoljubivo pesništvo Milovana Danojlića, kao i cela ova linija srpske poezije, potvrđuju tezu Jovana Deretića o tome da je jedna od primarnih tradicija srpske književnosti njena usmerenost na narod, na njegovu istoriju i sudbinu. Danojlićeva pesmarica o Srbiji, ispisivana duže od pola veka, pokazuje da kritička svest i rodoljublje nisu suprotstavljeni, naprotiv, jedno bez drugog skoro da i ne mogu, zaključio je Babić.

Uz poetsko i prozno stvaralaštvo Milovana Danojlića, možda najznačajnija knjiga, po čemu je on poznat u čitavoj bivšoj Jugoslaviji je "Muka s rečima", naglasio je Miloš Kovačević:

- Prvi je, i pre samih lingvista, pokazao kako se jezik raslojava i da postoji poseban tip jezika koji je stepenica ka vlasti ili stepenica od vlasti. Šta to znači? Da biste se domogli vlasti vi morate da se domognete njenog jezika. Vlast širi manipulaciju samim jezikom. To raslojavanje jezika se prenelo, kako je pokazao, na sve sfere i na same pisce.

Tako da je on u knjizi, koja je kasnije osuđivana, jer se smatralo da govori više o društvu nego o jeziku, što je istina, jer jezik je odraz društva, pokazivao kako možete biti veliki pisac a da uopšte pisac niste. Danojlićeva knjiga je nastala dve godine pre prve knjige iz sociolingvistike koju je u Jugoslaviji napravio Mićo Radovanović. A Danojlić je pokazao da sva lepota jezika jeste muka s rečima.

Govoreći o Danojlićevom značaju na polju književnosti za decu i podsećajući na knjigu "Kako spavaju tramvaji", Aleksandar Jerkov je naglasio:

- Gotovo je nemoguće obuhvatiti celinu Danojlićevog opusa, ne samo zbog izvanredno velikog broja dela koja je on napisao u različitim žanrovima, poeziji, prozi, ogledima, polemičkim spisima, publicističkim beleškama, prevodima na kojima smo odrastali i iz kojih smo svi učili i usvajali velike pesnike, već i zbog toga što se on strahovito menja u toku svog pesničkog stvaranja. I kad sve to stavite na gomilu, dobijete jedan kolosalan opus jednog velikog srpskog pisca.

U izlaganju koje je posvetio Danojlićevom pesništvu za decu, Milan Aleksić je rekao da ovaj autor pripada onoj vrsti književnih stvaralaca kod kojih je stalno prisutna težnja ka usavršavanju jezičkog izraza.

Foto Andrićgrad

GOVORILO DVADESETAK PROFESORA

Na skupu su govorili i Sanja Paripović Krčmar, Danica Andrejević, Valentina Hamović, Časlav Nikolić, Snežana Milosavljević Milić, Predrag Petrović, Mina Đurić, Branko Vraneš, Jelena Jovanović Simić, Milka Nikolić, Nina Milanović, Jelena Spasić, Neda Srećković, Tanja Rusimović, Julijana Despotović.

DANOJLIĆ: OČUVANjE NAŠE DUHOVNOSTI

U pauzi za ručak, organizatori skupa su Danojliću priredili iznenađenje - tortu sa ispisanim brojem 84!

- Dirnut sam pažljivim čitanjem mojih knjiga, ozbiljnošću sa kojom su ove mlade žene i mladi ljudi pristupili onome što sam pisao. Ovo je velika počast, ovolika pažnja i posvećenost književnosti, a i mojoj malenkosti. Čini mi se da je ovo mnogo važniji događaj za razvijanje i očuvanje naše duhovnosti nego što sam ja kao ličnost dao povoda tome - rekao nam je pisac.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije