INTERVJU Dušica Tasić: Noćima nisam spavala zbog Nikole Jokića

MAGIJU televizije stvaraju ljudi iza kamere, koji najčešće nisu u fokusu javnosti. Jedna od takvih je Dušica Tasić, urednica Jutarnjeg programa na RTS. Njenu brigu za srpske muzeje nedavno je nagradio Nacionalni komitet Međunarodnog saveta muzejskih organizacija (IKOM).

Foto V. Danilov /Privatna arhiva

Četvrtkom, Dušica Tasić seda ispred kamere i u svom Jutarnjem programu vodi serijal "Na putu za Tokio", u kojem možemo čuti zanimljive priče o Japanu, sportistima Srbije i istoriji Olimpijskih igara.

- Kada me je IKOM zamolio da napišem nešto o sebi sa akcentom na muzeje, pitala sam da li mogu da pišem sa fokusom na sport - kaže kroz smeh sagovornica "TV novosti" i dodaje da sa ovom muzejskom organizacijom sarađuje godinama. - Manifestacije kao što su "Noć muzeja" ili "Muzeji za 10" uvek su praćene u Jutarnjem programu. Fasciniralo me je to što su prošle godine muzeji u Žagubici i Senjskom rudniku napravili onlajn prezentacije kako bi ljudi mogli da prate šta se tamo dešava i dok sede kod kuće. Najmanje što je Jutarnji program mogao jeste da im da prostor da to pokažu. Muzejima je to verovatno godilo i značilo i zbog moći RTS.

Kako Dušica primećuje, rečenicama poput "zaštitimo kulturnu baštinu" danas se pokrivaju mnoge rupe:

- Ako nešto treba da se zaštiti, onda je to kulturna baština po kojoj smo prepoznatljivi. Kada ljudi dođu ovde žele da vide Kalemegdan, Medijanu, Gamzigrad, manastire... Nažalost, zaštita kulturnog nasleđa sve više mi izgleda kao priča, a njegova promocija kao prilika da se zaradi, a ne način da i mi ostavimo trag tako što ćemo ono što je nama dato u nasleđe bolje da predstavimo našim pokolenjima. Jedna sam od onih koji bi voleli da se radi sistemski i da se za sve zna zašto, kako, ko, gde, kad, a ne ad hok. Ako se ne ide od temelja, odnosno promišljeno, uvek negde nešto pukne ili promakne. Zadivljena sam Miškom Koraćem i onim što radi u Viminacijumu i kako predstavlja 17 rimskih vladara koji su rođeni na našim prostorima.

Sa košarkašicama / Foto Privatna arhiva

Kada već govorimo o istoriji, Olimpijske igre su prošle godine prvi put u modernoj istoriji odložene, što je uticalo na Dušičinu emisiju "Na putu za Tokio".

- Još od 2000. godine, i Olimpijade u Sidneju, na različite načine pratim pripreme najveće svetske sportske manifestacije. Prošle godine sam prekinula emisiju kada je proglašena pandemija. Nije imalo smisla pričati o sportu kada smo svi bili izbezumljeni i kada smo mislili da se svako od nas bori za svoj život. Pošto se pandemija malo stišala, odlučila sam da završim ovaj ciklus. Prošle godine smo emitovali unapred snimljene razgovore sa sportistima, govorili o istorijatu OI i zanimljivostima u vezi sa domaćinstvom, odnosno kako se priprema Tokio. Sada je malo drugačije jer u studiju obično ugostim bivšeg i sadašnjeg sportistu, a kolega Ilija Musulin iz Tokija nudi zanimljive priče, recimo o robotima, koji će takođe pomoći u organizaciji olimpijade. Malo je ostalo do Olimpijskih igara, i svi sportisti su na pripremama, pa je veoma teško da dođu u emisiju baš u 10 časova. Privilegija je biti na RTS, lakše dolazimo do sagovornika, pogotovo jer javni servis jedini ima pravo prenosa Olimpijskih igara - priča nam Tasićeva.

Petosatnu emisiju Jutarnjeg programa, pored Dušice, uređuju Aleksandar Tucaković, Vanjica Ratković i Zorana Živadinović.

- Redakcija je takva da smo uglavnom svi, jer malo je mladih, u isto vreme počeli. Osnovna funkcija javnog servisa je da pomogne ljudima koji, recimo, ne znaju kako da dođu do predsednika opštine ili da upišu dete u vrtić. Mislim da je to njegova suština, da pokreće takve teme i da ljudima kojima su zatvorena vrata bude prva pomoć. Možda ne možemo ni mi mnogo da uradimo, ali bar možemo glasno da pitamo umesto njih. Insistiramo da Jutarnji program to uvek ostane - kaže Dušica Tasić i dodaje:

- Uvek želimo i da reagujemo na pisma gledalaca, probleme ili humanitarne akcije, odnosno da nađemo toplinu da program ne čine samo puke informacije. Takođe, pošto sam sportski fanatik, skoro da nama emisije u kojoj nema nekog našeg asa, na šta sam ponosna. Godinama sam u Jutarnjem programu i bila sam tu još kada su neki sadašnji šampioni počinjali karijere. Jutarnji program je jedina emisija u kojoj Ivana Španović hoće da gostuje, zato što sam je intervjuisala kada je imala 16 ili 17 godina. Mislim da je sportistima značajnije da ih neko podrži u početku, kada niko za njih ne zna, i kada se roditelji odriču mnogo čega da bi im omogućili da odu na neko takmičenje, nego posle, kada im hiljade ljudi kliče ispod baklona Skupštine grada.

Za sportski "fanatizam" Dušica pretpostavlja da su krivi geni jer joj je i otac "fanatik":

- U prvom razredu osnovne škole učiteljica je od svih devojčica jedino mene puštala da idem da gledam utakmice reprezentacije. Iskreno, nema više te čistote u sportu i nema više igre koju smo gledali dok smo odrastali. Sport je bio prepoznatljiv po tome što u njemu nema šta da se sakrije, jer rezultat pokazuje ko je bolji. Nažalost, sada ni tu nije sve crno i belo, i ima mnogo mešetarenja, ali fanatizam je ostao u meni. Bez obzira na to šta se u sportu događa, i dalje sam mu privržena. I sada noćima nisam spavala jer sam gledala utakmice Nikole Jokića. Oduševljava me što je najboljim igračem sveta imenovan dečak koji ovde skoro nije bio primećen, iako je bio proglašen za MVP ABA lige dok je bio u Megi. Ima i u drugim sferama života takvih ljudi. Sport je popularan i sportisti su prepoznatljivi, pa znamo za to, ali ne znamo za naučnike koji su odavde otišli u inostranstvo kao anonimni i tamo postali najbolji na svetu. U Jutarnjem programu volimo da pričamo i o takvim ljudima.

Na konstataciju da bi mogla da spoji lepo i korisno, i napravi muzej sporta, Dušica podseća da izložbene postavke postoje u Košatnjaku, na DIF-u:

Sa navijačima Brazila /Foto Privatna arhiva

- Ono što vidimo od sporta jesu rezultati. Na kraju sportisti budu naš ponos, a niko ne razmišlja kroz šta su sve prošli. Njima je sa 35 godina, kada završe sportsku karijeru, teško da počnu ispočetka. Trebalo bi da imaju odskočnu dasku u vidu sportske penzije ako su već promovisali državu i narod. Sport nam je u mnogim periodima bio preko potrebna inspiracija, 90-ih tokom bombardovanja, 2000-ih, kada smo pokušavali da izađemo u svet, pa i sada. Može Novak Đoković i da nas nervira kada gubi 2:0 od nekog Italijana koji ima devetnaest godina, ali on je najbolji teniser sveta, a pritom je naš.

ODGOVORI UNAPRED

KADA Dušica Tasić organizuje gostovanja i uključenja gostiju, najlakše joj je, kaže, da se dogovori sa ostvarenim ljudima.

- Onaj ko vredi, hoće da kaže kako je uspeo, da podeli svoja iskustva, a onaj ko je na čudan način došao do nekih rezultata uglavnom izbegava da se pojavi ili postavlja uslove i traži pitanja unapred. Počinjala sam u nekom drugom vremenu, kada si gosta u emisiji imao pravo da pitaš u tom trenutku, i on crveni jer je neki funkcioner, a ne zna da odgovori. Sada mi kažu da pošaljem pitanja, pa sam takve sagovornike nekoliko puta šaljivo zamolila da mi pošalju odgovore.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije