"OKTOBARAC" NAS BUDI IZ KOVID MORE: Ilarija Marota i Andrea Baćin, o Beogradskom bijenalu

Miljana Kralj

20. 06. 2021. u 16:34

NE možemo da vas pustimo u svoje snove, ali naše snove možemo da podelimo sa vama, kaže, za "Novosti", Andrea Baćin, koji je uz Ilariju Marotu, autor izložbe "Sanjari", 58. Oktobarskog salona - Beogradskog bijenala.

ОКТОБАРАЦ НАС БУДИ ИЗ КОВИД МОРЕ: Иларија Марота и Андреа Баћин, о Београдском бијеналу

Foto: M. Anđela

Posle više odlaganja zbog izbijanja pandemije kovida 19 (od oktobarskog otvaranja stiglo se do junskog), izložba će konačno sledećeg petka biti predstavljena u Muzeju grada Beograda, u Resavskoj ulici, Muzeju Jugoslavije, galerijama i bioskopu Kulturnog centra Beograda.

Kao kustosi i urednici, Marota i Baćin, u paru sarađuju čitavu deceniju: osnivali su časopis i izdavačku kuću KURA, kako se zove i izlagački prostor u Milanu, gde su od 2019. umetnički direktori programa Open Studio Residency. Bili su kustosi više od 40 izložbi autora iz celog sveta, u Italiji i inostranstvu, sarađivali su sa muzejima, akademijama, umetničkim galerijama, i fondacijama.

Foto promo

Vil Benedikt

Izložbu "Sanjari" koncipirali su uoči najgore noćne more koja je potom zadesila čovečanstvo, a na pitanje, kakve su šanse da se iz nje uskoro probudimo, Ilarija Marota, odgovara:

- Budimo se polako, ova izložba će biti otvorena u stvarnom životu, posle više od godinu dana boravka u digitalnom svetu, izolaciji, udaljenosti od prijatelja, umetnika, a nama i Beograda. Poslednji put smo ovde bili tačno 15 dana pre nego što je pandemija počela u našoj zemlji. Italiji je bila prva zemlja u ovom delu sveta pogođena koronom. Nedostajao nam je Beograd za to vreme, navikli smo se na njega, dolazili smo često pripremajući Oktobarski salon. Otvaranje izložba bi zato trebalo da bude novi početak, posle tog ružnog sna.

Termin sanjari, koji su odabrali za naziv postavke, kako objašnjava, korišćen je kao metafora:

Foto promo

Vuk Ćuk

- Za nas su sanjari, zapravo vizionari, tačnije umetnici - vizionari. Valter Benjamin je govorio da moramo da pronađemo način da se kolektivno probudimo, da vidimo, razumemo, protumačimo svet oko nas. Zato je potrebno da otvorimo i oči i um. Naši sanjari tako nisu spavači, već oni koji sanjaju danju, otvorenih očiju. Sanjanje je zapravo buđenje.

Vreme dok se čekalo da epidemiološke mere popuste i vratimo se realnosti kakvu smo znali pre pandemije, stvorilo je i termin "nova relnost", o čemu naša sagovorica priča:

- Nova realnost je tehnologija i njoj je posvećen deo izložbe. Ta nova realnost bi se mogla nazvati i hiper realnost. U našoj percepciji sveta postoje tri važna elementa: snovi, realnost i hiper realnost, koja je potpuno izmenila naš pogled na svet u ovom digitalnom dobu. To se posebno osećalo tokom pandemije, karantina, kada smo svet promatrali gotovo isključivo preko različitih ekrana.

Foto promo

Sesilia Bengolea

Pripremajući izložbu, i sami tu hiperrealnost nisu mogli da izbegnu, jer su sa umetnicima komunicirali isključivo digitalno:

- Kako se u međuvremenu promenio i prostor u kome se održava Oktobarski salon, Muzej Jugoslavije smo, recimo, upoznali virtuelno. Isto važi i za umetnike koji su stvarali radove, bez mogućnosti da obiđu Beograd i posete prostor u kome će se naći njihova dela.

Za Andrea Baćina, prilagođavanje muzeja i galerija novoj situaciji, osvajanjem digitalnog prostora, ipak, nije dovoljno da bi umetnost komunicirala sa publikom, bez obzira što, kako u šali kaže, svi polako postajemo "digitalni građani".

- Mnogi umetnici su tokom ovog perioda dobili priliku da ponovo promisle svoje radove, novim sjajnim idejama, tako da ćemo predstaviti mnogo novih brilijantnih umova - tvrdi Ilarija Marota. - Na postavci će biti radova u kojima su ideje dematerijalizovane, odnosno predstavljene u različitim, novim medijima. Taj proces dematerijalizacije sjajno reflektuje vreme u kome živimo.

Foto promo

Dora Budor

U PODZEMNOM PROLAZU

KONCEPT same izložbe se nije mnogo promenio od kako su ga osmisli, ističu autori. Sve teme kojima su se umetnici bavili u svojim radovima pandemije je dodatno aktuelizovala. Osim u muzejskim i galerijskim prostorima, izložba će se raširiti po celom gradu, a jedno od tih dela ostaće i trajno u Beogradu. Reč je o radu Siprijena Gajara koji će biti izveden u podzemnom prolazu na Terazijama.

PODSVEST

- PODSVEST je najautentičniji deo ljudskog bića - objašnjava Marota zašto su snovi kao put ka nesvesnom važni za umetnost. - Tako, dok noću spavamo možemo da otvorimo našu percepciju prema drugim svetovima. Za stvaraoce je veoma važno da otkrivaju te druge svetove. Njihova praksa, njihova produkcija: instalacije, slike, skulpture, šta god da rade, otvaraju nam nove perspektive.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

CRNOGORCI KIPTE OD BESA ZBOG SKANDALA NA CRNOGORSKOJ TELEVIZIJI: U sopstvenu državu ne možemo da čujemo himnu!