OTAC je znao da me uzme za ruku i odvede u svoj atelje na Kosančićevom vencu, jednu veliku sobu sa pogledom na Brankov most. U njoj je bila "kraljica peći", a pored nje u pilovini, male mace. Kada bi padalo veče bilo je divno - osvetlili bi most, a reka bi počela da huči. On bi oblačio beli mantil i počinjao brzo da se primiče i odmiče od platna koje je bilo na štafelaju. Tu je bio potpuno drugi čovek. Pred slikom se uzdizao, bio sasvim različita osoba.
AKO "smeti znači želeti, a želeti smeti", kako Ana Atanasković veli u rano jutro svog novog romana, onda se može reći da je autorka dela "Zmajeva žena" i u svom kreativnom postupku, a i u svom životu uspela da ostvari sintezu ili, bolje reći, simbiozu smelosti i želje.
JEDNOGLASNOM odukom žirija nagrada „Poleksija Todorović“ 37. Čukaričkog likovnog salona pripala je Aleksandru Đuriću, slikaru i počasnom predsedniku udruženja „Lada“, za rad „Karta severnog neba“.
NOVINARSTVO za Slavicu Vučković (1947- 2024), koja je najveći deo svog profesionalnog puta prešla u „Večernjim novostima“ , nije bilo profesija, već način mišljenja, i pitanje stava. A kako je pisala, ne praveći kompromise i ne uzmičući ni pred čim, tako je i živela- uspravno, osobeno, i do kraja dosledno.
Komentari (0)