URUČENO PRIZNANJE "NOVOSTI" ZA KNJIGU GODINE "MEŠA SELIMOVIĆ": Igoru Marojeviću za roman "Ostaci sveta"

Marina Mirković

04. 06. 2021. u 16:47

NA PRAVOM mestu, prepunom simbolike - na Kosančićevom vencu, danas je piscu Igoru Marojeviću svečano uručeno veliko priznanje, nagrada "Novosti" za knjigu godine "Meša Selimović", kojom je ovenčan za svoj roman "Ostaci sveta" u izdanju "Derete".

УРУЧЕНО ПРИЗНАЊЕ НОВОСТИ ЗА КЊИГУ ГОДИНЕ МЕША СЕЛИМОВИЋ: Игору Маројевићу за роман Остаци света

Foto: N. Skenderija

Mesto sa kog se nekada uzdizalo zdanje Narodne biblioteke Srbije, koje je šestoaprilsko bombardovanje pretvorilo u zgarište, danas tek u korov zarasli nagoveštaj urušenih zidina - postalo je, sasvim prigodno, poprište literarne svečanosti u čast Marojevićeve bolne pripovesti o stratištima, zločinima i udesima stoleća za nama.

 

Slađana Ilić, kritičar "Novosti" i jedan od čak šezdeset književnih znalaca koji su birali knjigu godine, i velikom većinom glasova izabrali "Ostatke sveta", govorila je upravo o tome - o cikličnosti zla koju Marojević tematizuje u romanu, zahvatajući širok vremenski raspon od šezdesetak godina, prepunih stradanja i stradalnika, o radijaciji tog zla koja na uvek istorijski trusnom području deluje i uslovljava stalnu eroziju.

Foto: N. Skenderija

- Da li smo kao narod ikada izašli iz Jasenovca? Da li se to uopšte može bez pokajanja zločinaca? Da li se to može ako proterivanje čitavog jednog naroda drugi slavi kao državni praznik? Da li se to može dok se ne udostoje svi nevino stradali, dok ne dobiju utvrđeno mesto u nacionalnoj istoriji, kao i memorijalne komplekse, za početak bar kod Nebojše kule? Da li je krivica stradalih ontološka? Da li su krivi samo zato što su postojali? - zapitala se Ilićeva, naglasivši:

- Roman Igora Marojevića dovodi nam do svesti momente naše kolektivne i individualne sudbine, podstičući nas da mislimo i da ne zaboravljamo ono što je najvažnije - kako kao čovek preživeti zlo... Knjiga "Ostaci sveta" razotkriva nam prirodu i mehanizme zla, ali i prirodu i mehanizam očuvanja ili pak obnavljanja naše oštećene i ugrožene ljudskosti. Tome je težio i Meša Selimović. Zato je ova nagrada i pripala onome kome treba.

Foto: N. Skenderija

Izrekavši besedu naslovljenu "O svetu čistog zla", književni kritičar Mladen Vesković istakao je da je Marojević, kao pripovedač primarno urbanog senzibiliteta, došavši do najtraumatičnije tačke srpske istorije 20. veka - upravo zbog toga delu dao posebnu umetničku uverljivost:

- Izuzetno važna tema i način na koji je literarno interpretirana dobar su primer kako velike istorijske priče mogu biti ispričane na način saobrazan našem vremenu.

Umesto odviše estetizovanog izraza, Marojević donosi hladan, gotovo dokumentaristički opis svakodnevnih stradanja jasenovačkih logoraša, reči su kojima je Vesković opisao način na koji nam pisac otkriva otkriva mračnu celinu sveta - odnosno "drugog sveta - sveta čistog zla koje se otelotvorilo u ustaškim dželatima iz Jasenovca, onog sveta čije su konture naslutili početkom 20. veka Franc Kafka i Džordž Orvel".

Foto: N. Skenderija

- Marojević se rukovodio činjenicom da tzv. logorska književnost nije samo oblik svedočanstva, već da je ona i odavanje pošte stradalima - dodao je Vesković. - U doslednoj antideologičnosti koja želi da otkriva koren zla, autor je i ovoga puta bio dosledan. On nas neštedimice suočava sa zlom koje je nesputano divljalo godinama. I tim činom Marojević je nadišao svaku literarnu modu i samosvrhovitu igru i ušao u krug autora čija dela pokušavaju da odgonetnu najteža otvorena pitanja iz veka iza nas, ali i onoga u kojem živimo.

Sam laureat besedio je pre svega o posve jedinstvenom pristupu koji u odabiru autora, odnosno knjige godine, neguju "Novosti" i naš Veliki žiri, a koji odlukuju krajnja demokratičnost i nemogućnost uticaja, naglasivši:

Foto: N. Skenderija

- Za autora romana koji pod Mešinim znakom i transparentnim merilima trijumfuje u konkurenciji od oko 130 naslova gotovo svih žanrova iz prošlogodišnje produkcije, početna ambivalentnost spram nagrada (svakom stvaraocu bliska, bila prirođena ili stečena) se neminovno smanjuje u korist značaja priznanja.

Marojević je citirao deo Selimovićeve misli iz "Derviša i smrti" (a kao da je iz Montenjovih "Ogleda", ili Paskalovih "Misli", ili bar Larošfukoovih "Maksima"): "Pisanje je, piše Meša glasom Ahmeda, nemilosrdo isljeđenje, šejtanski posao (...) pobuna! Je li to samo riječ ili je misao?", i rekao:

- Primenjeno na skromni roman moje neznatnosti, i "Ostaci sveta" su, makar i šejtanska, pobuna: protiv uopštenog i ideološki jednosmernog prikazivanja ili književnog ignorisanja bitnih istorijskih - i ne samo istorijskih - zbivanja.

VUČELIĆ: UMEĆE I PODVIG

GOVOREĆI o ustaškom logoru u Jasenovcu - "srcu tame", "najmračnijoj tački istorije Balkana, istinskom pandemonijumu" - kao centralnom prstenu romana, Vesković je naglasio da je ova bolna tema ostajala na marginama decenijama. Nešto slično rekao je i glavni urednik "Novosti" Milorad Vučelić, uručujući laureatu plaketu - reljef sa likom Meše:

- Verovatno najveći izazov za stvaraoca leži u suočavanju sa ovim, najtežim i najužasnijim temama; odazvati se literarno valjano na takve užase, najveće je moguće umeće i podvig.

GATALICA: NIZ ZASLUŽENIH PRIZNANjA

NAGRADA "Novosti" koja nosi ime velikog Meše Selimovića i dalje je jedna od najvažnijih u srpskoj književnosti. Najnoviji dobitnik i njegov roman takođe to pokazuju, i na pravi način nastavljaju niz zasluženih priznanja i zapaženih nagrađenih dela - kaže Aleksandar Gatalica.

TEŠIĆ: KULTURNI DOGAĐAJ

JEDNA od najuglednijih književnih nagrada u nas, Mešina, izdvaja se i jer ne proglašava stvaraoca i njegovu knjigu najboljima samo u jednom žanru, već u celokupnoj godišnjoj produkciji, poetskoj, proznoj, esejističkoj... Ne samo zbog toga jedinstvena i izuzetna, ova nagrada pokazuje i veliku vitalnost, ne posustaje tokom godina već decenijama slovi za prvorazredni kulturni događaj - kaže akademik Milosav Tešić.

KECMANOVIĆ: ZNAČAJ

DRAGO mi je što se nagrada "Meša Selimović" još jednom dokazala kao najznačajnija književna nagrada na ovim prostorima, ako izuzmemo onu Andrićevog instituta u Višegradu, koja ne podrazumeva nužno prošlogodišnju produkciju, a i delom je međunarodna.

Među priznanjima koja podrazumevaju aktuelnu domaću produkciju, ovo sa Mešinim imenom je definitivno najznačajnije - kaže Vladimir Kecmanović.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Komentari (0)

ODRŽIVA ARHITEKTURA: Važnost energetske efikasnosti