OPIPAVANJA PULSA STVARALAŠTVA: Nenad M. Kostić o svom javnom hobiju i zbirci koju drugi put predstavlja u "Iks vitaminu"
KOLEKCIONAR bi trebalo da skuplja umetnost svoga doba i svoga okruženja, jer nju najbolje oseća, sa njom može najbolje da se saživi, smatra Nenad M. Kostić, koji od prošle subote, drugi put predstavlja svoju zbirku u beogradskoj galeriji "Iks vitamin".
- Ograničio sam se zato na srpsku umetnost, jer sam na tom užem terenu mogao da sa svojim ograničenim sredstvima, napravim dobru kolekciju - objašnjava, za "Novosti", profesor hemije, koji je 38 godina predavao doktorandima i postdoktorandima američkih univerziteta.
Na prvoj izložbi "Javni hobi", početkom prošle godine prikazao je radove naših umetnika u usponu, a sada su na redu dela srpske apstraktne umetnosti, među kojima su i ona sa potpisom Lubarde, Gvozdenovića, Damjana, Bore Iljovskog, Olge Jevrić, Koste Bogdanovića, Bate Mihailovića, Ota Loga, Branka Miljuša, Mire Brtke...
Među oko 80 izloženih slika i skulptura, našla su se i dela iz tri gostujuće zbirke: Nikole i Jelene Marjanović, Marije Desivojević, i Dalide i Petra Stojanovića, kao i iz ateljea umetnika Zdravka Joksimovića i Nemanje Nikolića. Želja mu je, kaže, da kolecionari zajednički uživaju u svom hobiju, da hvale zbirke jedni drugima...
- Svi smo mi barometri istog atmosferskog stanja koje se zove tržište umetnosti. Problem je što je ono neuređeno, spontano... Ali, to mu daje i draž za kolekcionare - naglašava Kostić, upozoravajući umetnike, posebno mlade, da nikada ne govore da kod nas to tržište ne postoji, jer tako šalju poruku da ono za njih ne haje. - Imamo i prodavce, i kupce, i posrednike - trgovce, a tri naše aukcijske kuće nekoliko puta godišnje prave nadmetanja. Karakteristika našeg tržišta međutim, jeste da ponuda mnogo premašuje potražnju. Dela je lako kupiti, a teško prodati. To pogoduje kolekcionarima, ali ne i umetnicima.
Umetnost i njen kvalitet, ipak, više ga zanimaju nego tržište:
- Meni je zbirka trošak i zabava, pa ne očekujem nikakvu dobit od nje - kaže kolekcionar koji umetnicima, kao prijatelj, daje beskamatne kredite za kupovinu materijala za izložbe. - Kolekcionari i ljubitelji umetnosti, kod nas, još su fascinirani delima između dva rata. Tipuju na poznate veličine, što je ziheraški. Ja ne kupujem nešto što je pre mene prošlo kroz pet zbirki i deset trgovaca. Pokojni umetnik nema nikakve vajde od te moje kupovine, ali kada u zbirku unesem rad umetnika u usponu, onda ipak nešto učinim. Moja zbirka utiče na njegovo vrednovanje.
Naše javne zbirke, kako kaže Kostić, i dalje su mu etalon kvaliteta i opsega, na koje se on, kao kolekcionar, ugleda:
- Ipak, nisam sasvim siguran da u ovom trenutku nabavljaju ono što je najbolje u produkciji, zato što kustose tih institucija ne viđam na izložbama. Da bi javne zbirke zaista imale ono najbolje, njihovi rukovodioci moraju stalno da opipavaju puls stvaralaštva - tvrdi Kostić, prema čijem mišljenju je srpska umetnost imala kulminaciju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u sklopu jugoslovenske scene. - Sada je umetnički kvalitet, u poređenju sa evropskim, osrednji, sa nekim značajnim izuzecima.
Veze koje je uspostavio na ovdašnjoj sceni, na izvestan način su nastavak onoga što ga je pratilo tokom čitave univerziteske karijere - rad sa mladim, talentovanim i sposobnim ljudima. A na pitanje koliko zbirka liči na njega samog, odgovara:
- Lepša je, zanimljivija i raznovrsnija od mene. Ja sam hemičar i samozvani lingvista, a moja zbirka je sve i svašta - zaključuje Nenad M. Kostić.
Podstrek likovnoj kritici
IZLOŽBU "Javni hobi 2" prate i tri konkursa, sa novčanim nagradama: za esej sa osvrtom na razvoj apstraktne umetnosti u Srbiji, za tekst o popularisanju umetnosti i strogu kritiku ove izložbe (uz Kostićevo upozorenje: "Laskanje ti neće doneti nagradu").
- Pokrenuo sam inicijativu za podstrek likovnoj kritici koja jenjava, i nazvao sam je "Kritičarenje" - objašnjava kolekcionar. - Kod nas se o likovnoj umetnosti piše rogobatno, pretenciozno, sa mnogo suvišnih reči.
VALERIJ ZALUŽNI DAO PROGNOZU: Evo kada će ruska vojska da probije ukrajinski front
NOVI tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
23. 11. 2024. u 18:55
BRITANCI OBJAVILI ZASTRAŠUJUĆU MAPU: "Orešnik" može da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta (MAPA)
BRITANSKI list "Dejli mejl" ocenio je da bi balistička raketa "orešnik" mogla da stigne do bilo kog evropskog grada za manje od 20 minuta.
23. 11. 2024. u 15:58
POTPREDSEDNIK SAD UMRO TOKOM ODNOSA: Bio sa 50 godina mlađom ljubavnicom, Bela kuća nije znala kako da saopšti vest o smrti
BIO JE to 27. januar 1979. godine. U 1 ujutro, portparol porodice Nelsona Rokfelera objavio je zvaničnu izjavu za štampu. Bivši potpredsednik preminuo je U 71 godini života ranije te večeri.
22. 11. 2024. u 18:36
Komentari (1)