OPIPAVANJA PULSA STVARALAŠTVA: Nenad M. Kostić o svom javnom hobiju i zbirci koju drugi put predstavlja u "Iks vitaminu"
KOLEKCIONAR bi trebalo da skuplja umetnost svoga doba i svoga okruženja, jer nju najbolje oseća, sa njom može najbolje da se saživi, smatra Nenad M. Kostić, koji od prošle subote, drugi put predstavlja svoju zbirku u beogradskoj galeriji "Iks vitamin".
- Ograničio sam se zato na srpsku umetnost, jer sam na tom užem terenu mogao da sa svojim ograničenim sredstvima, napravim dobru kolekciju - objašnjava, za "Novosti", profesor hemije, koji je 38 godina predavao doktorandima i postdoktorandima američkih univerziteta.
Na prvoj izložbi "Javni hobi", početkom prošle godine prikazao je radove naših umetnika u usponu, a sada su na redu dela srpske apstraktne umetnosti, među kojima su i ona sa potpisom Lubarde, Gvozdenovića, Damjana, Bore Iljovskog, Olge Jevrić, Koste Bogdanovića, Bate Mihailovića, Ota Loga, Branka Miljuša, Mire Brtke...
Među oko 80 izloženih slika i skulptura, našla su se i dela iz tri gostujuće zbirke: Nikole i Jelene Marjanović, Marije Desivojević, i Dalide i Petra Stojanovića, kao i iz ateljea umetnika Zdravka Joksimovića i Nemanje Nikolića. Želja mu je, kaže, da kolecionari zajednički uživaju u svom hobiju, da hvale zbirke jedni drugima...
- Svi smo mi barometri istog atmosferskog stanja koje se zove tržište umetnosti. Problem je što je ono neuređeno, spontano... Ali, to mu daje i draž za kolekcionare - naglašava Kostić, upozoravajući umetnike, posebno mlade, da nikada ne govore da kod nas to tržište ne postoji, jer tako šalju poruku da ono za njih ne haje. - Imamo i prodavce, i kupce, i posrednike - trgovce, a tri naše aukcijske kuće nekoliko puta godišnje prave nadmetanja. Karakteristika našeg tržišta međutim, jeste da ponuda mnogo premašuje potražnju. Dela je lako kupiti, a teško prodati. To pogoduje kolekcionarima, ali ne i umetnicima.
Umetnost i njen kvalitet, ipak, više ga zanimaju nego tržište:
- Meni je zbirka trošak i zabava, pa ne očekujem nikakvu dobit od nje - kaže kolekcionar koji umetnicima, kao prijatelj, daje beskamatne kredite za kupovinu materijala za izložbe. - Kolekcionari i ljubitelji umetnosti, kod nas, još su fascinirani delima između dva rata. Tipuju na poznate veličine, što je ziheraški. Ja ne kupujem nešto što je pre mene prošlo kroz pet zbirki i deset trgovaca. Pokojni umetnik nema nikakve vajde od te moje kupovine, ali kada u zbirku unesem rad umetnika u usponu, onda ipak nešto učinim. Moja zbirka utiče na njegovo vrednovanje.
Naše javne zbirke, kako kaže Kostić, i dalje su mu etalon kvaliteta i opsega, na koje se on, kao kolekcionar, ugleda:
- Ipak, nisam sasvim siguran da u ovom trenutku nabavljaju ono što je najbolje u produkciji, zato što kustose tih institucija ne viđam na izložbama. Da bi javne zbirke zaista imale ono najbolje, njihovi rukovodioci moraju stalno da opipavaju puls stvaralaštva - tvrdi Kostić, prema čijem mišljenju je srpska umetnost imala kulminaciju šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, u sklopu jugoslovenske scene. - Sada je umetnički kvalitet, u poređenju sa evropskim, osrednji, sa nekim značajnim izuzecima.
Veze koje je uspostavio na ovdašnjoj sceni, na izvestan način su nastavak onoga što ga je pratilo tokom čitave univerziteske karijere - rad sa mladim, talentovanim i sposobnim ljudima. A na pitanje koliko zbirka liči na njega samog, odgovara:
- Lepša je, zanimljivija i raznovrsnija od mene. Ja sam hemičar i samozvani lingvista, a moja zbirka je sve i svašta - zaključuje Nenad M. Kostić.
Podstrek likovnoj kritici
IZLOŽBU "Javni hobi 2" prate i tri konkursa, sa novčanim nagradama: za esej sa osvrtom na razvoj apstraktne umetnosti u Srbiji, za tekst o popularisanju umetnosti i strogu kritiku ove izložbe (uz Kostićevo upozorenje: "Laskanje ti neće doneti nagradu").
- Pokrenuo sam inicijativu za podstrek likovnoj kritici koja jenjava, i nazvao sam je "Kritičarenje" - objašnjava kolekcionar. - Kod nas se o likovnoj umetnosti piše rogobatno, pretenciozno, sa mnogo suvišnih reči.
BAJDEN HITNO POVLAČI POTEZ ZBOG UKRAJINE: Sve mora biti gotovo pre nego što Tramp stupi na dužnost
ADMINISTRACIJA odlazećeg američkog predsednika Džoa Bajdena planira hitno da pošalje Ukrajini poslednjih šest milijardi dolara pomoći.
06. 11. 2024. u 23:32
NAJJAČA SILA EVROPE NA UDARU: Tramp već zapretio - "Platićete visoku cenu!"
DONALD Tramp izjavio je prošle nedelje kako će Evropska unija morati da plati "visoku cenu" jer nije kupovala dovoljno američkih izvoznih proizvoda. Deo evropskih ekonomista i bankara upozorava kako bi pobeda Donalda Trampa mogla izazvati trgovinski rat koji bi zatim "gurnuo ekonomiju evrozone iz sporog rasta u potpunu recesiju".
06. 11. 2024. u 20:03 >> 20:04
KOLIKO JE DONALD STARIJI OD MELANIJE: Mnogi kažu, previše - uprkos razlici, njihov brak istrajava
DONALD Tramp je novi stari predsednik Amerike, a na poziciji prve dame je ponovo Melanija Tramp. Njihovo pojavljivanje juče u centralnom štabu Republikanaca privuklo je veliku pažnju.
07. 11. 2024. u 11:17
Komentari (1)