Kultura

ZAŠTO DRŽAVA NE ŠTITI ĆIRILICU: Šta imamo u svom nasleđu

Миро Вуксановић

25. 05. 2021. u 11:11

KAKO je došlo da Srbi zapostave pismo na kojem su se davno opismenili i ušli u učene evropske narode

ЗАШТО ДРЖАВА НЕ ШТИТИ ЋИРИЛИЦУ: Шта имамо у свом наслеђу

Foto S. S. J.

9.

Poželeo sam, dakle, da sastavim ovakav prilog, svečan u činjenicama, dubok u pominjanim godinama, omeđašen metaforičkim nazivima i imenima zaslužnih, sve tako u slavu ćirilice, što je pravi razlog, poželjan da bude povećavan i učestan, ali i u odbranu ćirilice, jer bi trebalo jasno reći, ako to može bilo kome biti jasno, kako je došlo da Srbi zapostave pismo na kojem su se davno opismenili i ušli u učene evropske narode, po kojem su se pročuli, kojim se služe u književnosti i drugim oblastima duha, i to dugo, čitav milenijum, koji su na ćiriličkom pismu dobili sve najbolje što imaju u svojoj kulturi, prosveti i duhovnoj istoriji, u rukopisima i knjigama, na svetim mestima, u hramovima, u arhivskim spisima, u pisanim tragovima koji su i neprebrojeni i neprebrojivi, pa sam zgusnuto i u jednorečeničnim odeljcima, da bi što više stalo u malo vremena, takvim povodima sam tražio simbolične primere za opomenu šta doista imamo u svom nasleđu, ali bi trebalo, isto tako, u primerima, reći kako se prema takvom dobru odnosimo i od koga bi trebalo tome da se učimo.

10.

Poželeo sam, na maločas rečenom tragu, na mestu gde otvaramo smotru u čast ćirilice, da ispričam deo istorije pisaće mašine (") bar kada je reč o onima što su stigle u ruke Srba koji su tako postali zavisni od drugih, u prvoj Jugoslaviji, pa još više u drugoj, socijalističkoj, kada su pisaće mašine prozivodile firme iz Slovenije, "Sava" iz Ljubljane i "Emona" iz Jesenica, zatim "Unis" iz Sarajeva i Vojna fabrika "Slavko Rodić" iz Bugojna, iz koje je stizala mala i retka "Biserica", jedina ćirilička, pa je zato moj prijatelj pre četrdesetak godina uporno tražio u beogradskim ispostavama sekretarijata unutrašnjih poslova da mu daju ličnu kartu na ćiriličkom pismu, da mu ime Đorđe ne pišu latinicom kao Djordje, kad je samo jedna stanica za takve poslove nadležna imala ćiriličku "Bisericu", u Ulici 29. novembra i nigde više, što kaže da je latinička "okupacija" ćirilice došla kao posledica tehničke i tehnološke zavisnosti, da Srbija nije proizvodila pisaće mašine, da ih je uvozila sa zapada, i sad zapadu okrenuta, a ne sa istoka, jer kad rano gleda u istok čoveka može da zaslepi jako sunce, a tako je bilo i kad su stigli računari i ostale digitalije koje su dobile ćirilicu tek kada su se Srbi već bili navikli na latinicu, usvojenu, vrlo često, i kao znak odvažnosti.

Izmene zakona čame u fioci

Republički sekretarijat za zakonodavstvo odbacio je postojeći Predlog izmena Zakona o službenoj upotrebi jezika i pisama, kojima se štiti ćirilica.
Predlog izmena uradilo je 2017. godine Ministarstvo kulture u saradnji sa predstavnicima Odbora za standardizaciju srpskog jezika SANU.

Sekretarijat je obelodanio da smatra da predloženi zakon nije dobar i da Ministarstvo kulture može da piše novi. Otišli su i korak dalje tvrdnjom da nam uopšte nije ni potreban zakon koji bi zaštitio nacionalno pismo, već će taj posao raditi strategija kulture.

Lingvisti i pisci su ogorčeni najavama da se odustaje od donošenja zakona o zaštiti ćirilice. Ocenjuju da je taj postupak primer državne nebrige, neznanja, arogancije i ignorisanja struke kad su posredi identitetska pitanja.

11.
I poželeo sam da kažem da naša deca, danas, u Srbiji, bukvarskim i drugim putevima uče ćirilicu, uče da pišu i čitaju tako, imaju ćiriličke udžbenike, a onda, već u drugom razredu uče latinicu, što je u redu, uvek je bolje imati dve mogućnosti nego jednu, ali zbog velike gustine latiničkih naziva na ulicama, gde su ćirilički natpisi tako retki da liče na nešto sramotno, što treba skrivati, zbog gustine latiničkih slova na televizijskim i filmskim ekranima, u knjigama za čitanje, jer izdavači kažu da su ćirilička slova šira, da uzimaju više prostora, da su takva izdanja skuplja u štamparijama, da se prilagođavaju zahtevima knjižara iz regiona, jer se region ne prilagođava ćiriličarima, jer su ćiriličari prilagođeni drugima, osim onih koji se udružuju i nameću kao jedini zaštitnici nacionalnog pisma, kao da to nije briga države i ustanova po nadležnostima, kao da to nije pitanje koje treba urediti jasnim i strogo primenljivim zakonskim propisima, bez straha da će im neko reći da na ulasku u savez sa drugim državama i narodima moraju nešto svoje žrtvovati, jer oni što su već u savezu savesno čuvaju i svoj jezik i svoje pismo.

Foto Ilustracija Goran Divac

12.
I poželeo sam, u svojoj završnoj želji, možda nametljivo isticanoj, ali je to tražio stil u govorničkom obraćanju koje nije slučajno sastavljeno u dvanaest rečenica i odeljaka, jer je dvanaest broj opšteg ispunjenja i zaštitni simbol nad ovom besedom koja je htela na malom prostoru da smesti što više znakova ćirilice, kao što hoće da na kraju bude potpisana, po redu stvari, pa sam krenuo da nađem primere i za potpis, što mi nije bilo teško, jer sam uzeo slova kakva je koristio vladika crnogorski Njegoš, o kome najružnije govore oni što ih je proslavio, a njegova ćirilica je od ujednačenih i složnih slova pa sam uzeo rukopis Nikole Tesle čiji je ćirilički potpis usred Njujorka bio razvučen, harmoničan u rasporedu slova, jednostavan i lep, pa sam uzeo potpis Mihajla Pupina koji je iz Amerike u Idvor i Beograd slao pisma otkucana na ćiriličkoj pisaćoj mašini, pre Drugog svetskog rata, koji je imao umetničkih sedam ćiriličkih slova u svom potpisu, originalnom po srednjem slovu i svemu, uzeo sam potpis Milutina Milankovića, čitljiv, različit prema prilikama, nekako običan kad nagoveštava kako je njegova naučna misao išla kroz vasionu i vekove, pa sam uzeo potpis sa više strana zavidljivošću opanjkanog Ive Andrića, u ćiriličkoj povezanosti imena i prezimena, kao da je to celina, kao što i jeste, samo takva, pa sam, posle skupljanja velikih pet ćiriličkih potpisa dobio slobodu da kažem Srbima da se potpisuju kao što su se potpisivali Njegoš, Tesla, Pupin, Milanković i Andrić, jer su to primeri koje valja slediti, jer malo takvih uzora u srpskoj nauci i kulturi imamo, jer im ništa nije falilo što su pisali ćirilicom, kad treba i latinicom, i na drugim jezicima, i što su se čitkom ćirilicom potpisivali, i što su, svaki na svoj način, poručili da učenom čovečanstvu svaki narod treba da daje najbolje što ima, ono što je izvorno i originalno kao što je originalna srpska ćirilica.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (1)

Svi komentari Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
OVO JE SKANDAL! NENORMALNO! Predrag Mijatović otkrio kakva prava ima 25 igrača Partizana: Nikad to nisam video!

"OVO JE SKANDAL! NENORMALNO!" Predrag Mijatović otkrio kakva prava ima 25 igrača Partizana: Nikad to nisam video!