SLOBODAN ŠARENAC ZA "NOVOSTI": I Srbiji i meni ovo su pete olimpijske igre, a da nisam novinar, bio bih zanatlija (FOTO)

VELIKI teret je na našim sportistima, jer su ovo velika takmičenja gde su potrebne ogromna koncentracija i prisutnost. Možda je malo teže onima u individualnim, jer su "sami", a u ekipnim sportovima je za nijansu lakše, jer uvek ima neko ko može da odigra za drugog, kada prvi "pogreši".

Foto: RTS

Ovako u intervjuu za "TV novosti" govori istaknuti sportski televizijski novinar i komentator na Radio-televiziji Srbije Slobodan Šarenac, koji trenutno iz Pariza izveštava o svim košarkaškim mečevima na 33. letnjim olimpijskim igrama. Takođe, dodaje i da je ovaj događaj više od sportskog takmičenja, te da je svojevrstan društveni fenomen koji privlači pažnju publike širom sveta. Slobodana Šarenca, inače, pratimo i u emisiji "Šarenica" koju vodi sa koleginicom Anom Emić, vikendom od 9.00, na RTS 1. Ovaj TV format, ističe, doneo mu je mnogo toga u životu, a pre svega da bolje upozna našu kulturu, tradiciju i srpski identitet.

*Koliko vam znači što ste peti put deo najveće sportske smotre?

- Imao bih na svom kontu i još koje igre, ali zbog nekih odluka tadašnjeg rukovodstva moje televizije i sportske redakcije, nisam se našao među putnicima u timu RTS 1996. i 2000. godine, u Atlanti i Sidneju, dok sam LOI u Atini 2004. propustio zbog bolesti, kao kada neki sportista propusti neko veliko takmičenje zbog povrede. Međutim, ovo mi je peti put da izveštavam sa Olimpijskih igara, kao što je Srbiji od samostalnosti peti put da učestvuje na najvećoj sportskoj smotri, pa ko zna zašto je to dobro. U mom poslu sve znači, svako takmičenje, svaka utakmica, pa tako i ove igre. Ali, sa druge strane, sve je to "samo" posao koji je potrebno odraditi. Svaki put, to je novi izazov.

*Koji trenutak sa komentatorske pozicije nikada nećete zaboraviti?

- Posebno mesto imaju osvajanja zlatnih medalja na evropskim prvenstvima, u Atini 1995. i u Istanbulu 2001, kao i u Indijanapolisu 2002. godine na Svetskom prvenstvu.

*Kada bismo sada osvojili zlato u košarci, kako bi to zvučalo u vašem komentaru?

- Ne može se napisati i objasniti rečima, mora da se čuje i doživi. Ne znam da li će se ponoviti takav momenat, ja za njega nemam plan unapred, sve je deo trenutka i inspiracije.

*Kakve emocije se bude u vama kada se setite dolaska u Javni servis Srbije?

- Od 1990. sam bio u Sportskoj redakciji Trećeg kanala, a na Radio-televiziju Srbije prešao sam 1994. godine, na poziv tadašnjeg urednika Sportske redakcije, legendarnog Marka Markovića. Emocije su tada postojale, jer su to počeci, tada sam kao mlad komentator, što uopšte nije bio običaj u televiziji, već naredne godine komentarisao sada već čuveno Evropsko prvenstvo u košarci, u Atini. Sve to je davno prošlo i na to gledam sada potpuno opušteno i bez mnogo sete i žaljenja za prošlim vremenima.

*Šta je razlog vašeg dugog trajanja na televiziji - ljubav prema košarci, želja da ostanete upamćeni ili borba za košarkaški primat u sopstvenoj kući?

- Razlog dugog trajanja na televiziji ne znam, verovatno postoji neki kvalitet, ali tu je i ogromna doza sreće. Prvo da se nađem na ovoj poziciji, a potom i da opstanem više od 30 godina.

*Da li i danas, kao prvog dana, emotivno doživljavate mečeve koje prenosite?

- Čovek se menja kako "dobija" neke godine. Emocija uvek postoji, samo intenzitet nije isti. Smatram da se proteklih godina menjao i moj način komentarisanja. Stariji sam, zreliji, a i uvek nešto mora da se promeni. Ne znam da li će se to nekome dopasti ili ne, ali sve ide svojim tokom.

*Šta vama znači "Šarenica", koju radite sa koleginicom Anom Emić i šta vam je donela u život?

- "Šarenica" je pre sedam godina postala još jedan izazov mog rada na televiziji. Bio je to "novi par cipela", koje su išle dobro utabanim putem, jer je emisija imala 13 sezona emitovanja, kada smo Ana i ja počeli da je vodimo. Pre svega, "Šarenica" mi je donela priliku da bolje upoznam lepote naše zemlje. Naša kultura i tradicija su ono na šta treba da budemo ponosni, i ako to izgubimo, izgubili smo naš kod, odnosno ono - ko smo, šta smo i odakle smo.

*Gde je bila najlepše dočekana "Šarenica"?

- Svuda gde smo bili gosti, širom čitave Srbije. Domaćini su uvek bili vrlo ljubazni.

*Kako biste opisali saradnju sa Anom?

- Ni danas ne znam čija je bila ideja da spoje Anu i mene, ali po reakciji većine, izgleda da je to bio pun pogodak. Nisam imao ideju da možemo da funkcionišemo kao voditeljski par, za koji većina ljudi kaže da je dobar spoj. Gledaoci su izgleda zadovoljni, što je najvažnije. Ana je u "Šarenicu" došla kao ozbiljan novinar informativnog programa, a ja sam stigao iz Sportske redakcije. Nas dvoje ne delimo savete jedno drugom, mislim da imamo obostrano poverenje i razgovorom dolazimo do toga šta da promenimo ili uradimo drugačije.

*Da niste sportski novinar i voditelj "Šarenice", čime biste se bavili?

- Bio bih zanatlija, majstor, sam svoj gazda. Mora da se radi, ali i dobro da se zaradi. Najvažnije, raspolagao bih svojim vremenom.

*Šta vas najviše inspiriše, a šta motiviše u radu?

- Ne verujem da više ima inspiracije i motiva. Na ekranu sam više od 30 godina. Voleo bih da brže dolazi vreme za penziju, a nisam od onih koji će patiti za nedostatkom pažnje javnosti, kada na kraju karijere "isključim televizor". Nešto manje od 10 godina biće to moj posao, ako se nešto ne promeni.

*U dosadašnjoj karijeri na šta ste najponosniji?

- Na sve emisije i intervjue koje sam uradio. Na sve moje lapsuse i bisere, komentare koji kruže internetom, mrežama i u medijima, kao i na sve komentare dobijenih, ali i izgubljenih utakmica.

*Za koje emisije svojih kolega rado izdvojite vreme?

- Najčešće na TV programima pratim sportske događaje, kao i filmove i serije. Tokom preostalog vremena, daljinskim upravljačem menjam kanale munjevitom brzinom. Sa više pažnje, ipak, odgledam emisije Jovana Memedovića, Zorana Kesića i Ivana Ivanovića. Jocin način pripovedanja, kao i humor Kesića i Ivanovića je potreban televizijskim programima.

*Od koga ste najviše naučili i dobili važne životne lekcije?

- Dugačak je spisak, ako bih nabrajao. Uglavnom, svakog sagovornika sam saslušao, i verujem da sam kasnije u poslu primenio neki savet koji sam dobio.

*Da li biste mogli da kažete da ste zadovoljni sobom i onim što ste postigli u životu?

- Uvek može bolje, ali ko to zna. Zadovoljan sam sasvim. Nisam od onih kojima nikada nije dosta, koji bi posle jednog aviona da kupe još dva, posle jedne kuće da sazidaju još tri, da otvaraju firme i gomilaju milione. To me ne ineteresuje. Ovo što imam je dovoljno za jedan pristojan i prosečan život. Radost i dobro u život će doći ako se potrudite, ne mora da se meri novcem, automobilima, stanovima, kamionima. Stajati čvrsto sa obe noge na zemlji i miran san su nešto što je najbolje i najvažnije.

Preporučujemo

Poznati

0 0

"DIJAMANTI BEND" NE PITAJU KOLIKO KOŠTA: Spremite se za novu svadbenu himnu (FOTO)

03. 08. 2024. u 21:55

Poznati

0 0

OKUPIO CELO PRIMORJE: Saša Matić publici priredio sjajan provod i veliko iznenađenje (FOTO)

03. 08. 2024. u 20:35

Poznati

0 0

SPORT SE PRATI U NAŠEM DOMU: Dejan Matić o letnjim aktivnostima, porodici i LOI u Parizu (VIDEO)

01. 08. 2024. u 21:10

Poznati

0 0

MOŽETE DA SE DRUŽITE S NjOM, SAMO URADITE SAMO JEDNU STVAR: Kakva odluka Maje Berović nekoliko sati pred koncert u Budvi (FOTO)

01. 08. 2024. u 19:35

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije