BRANKO ĆOPIĆ ILI PRIČA O ODBAČENOSTI: Reditelj Saša Hajduković o novoj seriji, kultnoj banjalučkoj trilogiji, odnosu sa Nikolom Pejakovićem...

OD filma "32. decembar", preko serija "Hotel Balkan" i "Advokado", do trilogije "Meso", "Kosti" i "Koža", Saša Hajduković uglavnom se režiserski kretao kroz naturalističke krimi-drame i komedije duboko uronjene u slike, zvuke i mirise njegove rodne Banjaluke. Glavni "krivac" da grad na Vrbasu dobije mesto pod reflektorima je Nikola Kolja Pejaković, koji je, kako kaže za "TV novosti" Hajduković, prigrlio njegovu ideju za "Meso".

Foto Fejsbuk/Bosonoga produkcija

Dok je u fokusu ove serije, i potonjeg filma, bila proizvodnja ćevapa, a "Kosti" su pričale o istoimenim junacima dovedenim do tačke pucanja, "Koža" je takođe saga o jednom gradu, mentalitetu i traumama, ali sa najviše autobiografskih elemenata.

Od početka emitovanja sve tri serije bile su u samom vrhu gledanosti u Srbiji. Milionski auditorijum davao je pozitivne komentare, a banjalučka trilogija osvojila je i mnoge nagrade. Autorski tim zatvorio je jedno poglavlje, a uskoro će otvoriti i novo o Branku Ćopiću.

- Napisao sam scenario koji pokušavam da dalje razvijam, a Kolja i ja spremamo "Jeretičku priču prvu". Reč je o seriji zasnovanoj na delu biografije, odnosno liku i delu Branka Ćopića, ali je tema najviše njegovo pisanje "Jeretičke priče". Ono što me kao autora sada interesuje je odnos individue i društva, šta znači jeres i šta znači izopštenost. Trenutno smo na tom fonu, ali, naravno, videćemo šta će se sve dešavati u toku stvaralačkog proseca. Nećemo još o tome koliko bi to epizoda moglo da ima i kako bi izgledalo. Blizu smo da to definišemo, ali još nam je malo u magli - kaže za naš list Saša Hajduković.

* Zašto baš Branko Ćopić?

- Branko Ćopić je identitetski vezan za ovaj prostor i on je neko ko je ikona, bolje rečeno simbol ovog prostora. Njegove priče i njegov svet su i naše priče i naš svet. Drznućemo se da uhvatimo taj njegov svet.

* I ovde je, naravno, poštovan i cenjen Branko Ćopić, ali koliko će današnjoj publici biti blisko to što je vama, pogotovo zato što je njegov život i sve što mu se dešavalo relikt prošlog vremena?

- Neće to biti baš klasična biografija. Kažem, opet, više me interesuje taj trenutak odbačenosti. Jer i u ovom vremenu živiš kao neki izopštenik. Ovo je vrlo individualističko vreme i gaji tu jednu laž da sam, kao pojedinac, možeš, ako se trudiš da ostvariš nešto... A onda imaš primer obožavanog i voljenog čoveka koji, kada vidi nešto loše u sistemu i ukaže na to, gubi prijatelje i sve ostalo u životu. Bukvalno ga svet šutne niz ulicu i to je večna tema, u smislu šta možemo sami, a šta ne možemo, šta nam znači okolina, kako nas spasava i kako nas i ubija u isto vreme. I sve je to ispričano kroz slučaj Branka Ćopića, odnosno kroz njegov primer.

Foto Fejsbuk/Bosonoga produkcija

* Možda su zbog te izopštenosti tako malo ekranizovana Brankova dela?

- Ekranizovani su "Orlovi rano lete", "Nikoletina Bursać" uz još dva ili tri filma, ali on je bio zabranjivan i u pozorištu. Bilo je dosta nekih stvari u vezi sa njim, pre svega, ideoloških neslaganja, bez obzira na to što je skoro do kraja života Branko stvarno verovao u tu ideologiju, iako se nije uvek slagao sa njom. Poslednje Ćopićevo delo ekranizovano je početkom devedesetih kada je Bata Čengić pisao i režirao "Gluvi barut". Vrlo je zanimljivo i simbolično i ko je reditelj i ko je pisac i šta je tema. "Gluvi barut" je priča o izolovanom selu u Bosni u kome živi oficir kraljeve vojske i gde dolaze partizani, odnosno komesar kog ubijaju. I onda počinje priča o tom selu koje je između četnika i partizana i čiji meštani trpe nasilje i jednih i drugih. Otprilike posle objave tog romana Branko je isključen iz partije. To delo nije dalo klasičnu ideološku sliku iz Drugog svetskog rata, o Nemcima i partizanima, nego šta se sve tu još dešavalo i koliko je bilo prljavo i koliko je tu bilo raznih ideologija, interesa i svega. Pri tom, taj film je radio Bata Čengić, koji je režirao i "Slike iz života udarnika" i koji je kritički posmatrao tu stvarnost.

* Da li sad znate ko bi mogao da igra Branka Ćopića ako će ga biti u seriji?

- Neću još o tome dok ne stavimo celu priču na papir.

Foto Fejsbuk/Bosonoga produkcija

* Prošlo je sedam godina od kada ste počeli ovu trostruku priču. Kako sada, sa ove distance, gledate na banjalučku trilogiju? Da li ste očekivali ovoliko pozitivnih reakcija gledalaca?

- Nismo imali nekakva očekivanja i projekciju budućnosti, više smo išli korak po korak, iz projekta u projekt. Utisci koje su ljudi dobili posle gledanja prve, potom druge serije nosili smo malo kao teret, malo kao priznanje u sledeću priču. Krenuli smo sa "Mesom", koji je bio hibridni projekt, jer tu priču sam počeo, pa se Kolja priključio i nastavio. Posle toga smo shvatili da nas u stvari taj milje i te teme obojicu interesuju i da bismo mogli još da radimo. I na već zadate okolnosti i teme, poput posleratne Banjaluke i svega što veže sve tri serije, pričamo potpuno različite priče u okviru toga.

* Šta vas je zapravo nagnalo da pričate takve priče o Banjaluci, inače vašem i Koljinom rodnom gradu?

- Normalna je želja da pričaš o vremenu i mestu u kom živiš. Tačnije da univerzalne teme i priče koje te interesuju lokalizuješ u svoju zajednicu, da nađeš specifičnost svoje zajednice i da daš neku vrstu identiteta svom gradu.

Foto Fejsbuk/Bosonoga produkcija

* Da li vam bilo teško da napravite distancu, pošto priče, koliko god vama bile bliske, nisu lične?

- Uvek ideš s tim da prebacuješ na ono što znaš. Ako i ne znaš baš datu situaciju, tražiš šta za tebe znači ta situacija ili kako bi je identifikovao u svom životu, i onda tvoje osećanje te date situacije prebacuješ na to što je napisano. Naravno, u saradnji sa svim ostalim ljudima na setu, pogotovo glumcima, dolaziš do toga da napraviš karakter koji je autentičan, što je i cilj.

* Kada pominjete glumce, jedna fotografija sa seta svedoči o vašem zagrljaju sa Jovom Maksićem koji plače, dok Milica Janevski pored vas briše suze.

- Bio je to Jovin i Miličin poslednji dan na setu i dobar deo glumačke ekipe je tada, na svadbi, završavao snimanje. To jeste kolektivan doživljaj koje nije samo fizički nego i duhovni rad. Kada se završi, s jedne strane si zahvalan i dobro si, s druge strane ti je teško, jer nije samo posao u pitanju nego je više jedno intimno iskustvo. I sa Jovom i sa Milicom, odnosno svima, uvek je specijalan događaj kada se završi. S jedne strane, zato što je posao naporan i fizički, sav si srećan, a s druge strane ti je i žao što se završava, a s treće strane si zahvalan svima što su posvetlili vreme tvojoj priči i što su stavili talenat u službu te priče.

Foto Fejsbuk/Bosonoga produkcija

* Kritičar "Novosti" Božidar Zečević je u kritici "Kože" pohvalio Kolju, ali i vas i uopšte priču serije. On je istakao da je smirenje najvažnija pouka, a vi?

- Pre svega, hvala mnogo Božidaru Zečeviću za kritiku. Slažem se, ali ne može se rečima opisati i staviti u jednu rečenicu - pouka je ta i ta. Pogotovo za "Kožu" je jasno da je to priča o razumevanju, prepoznavanju i odnosima ljudi koji mogu da se završe vatrometom ili smirenjem. To je vrlo tačno i vaš kritičar primetio. Više je to pitanje nekog osećaja sveta i vremena u kom živiš, nego što ima neku tačku. Zato i jeste kraj otvoren, u smislu da ne dajemo pouke ljudima ili da se ponašamo kao da znamo kako treba da se živi. Jednostavno, tu smo svi zajedno i treba da se borimo za dušu, da je sačuvamo.

ŠKOLA POSLE ŠKOLE

* KAKAV je vaš odnos sa Nikolom Pejakovićem, kako izgleda razmena poetika, energije, ideja?

- To je odnos profesora i učenika, i ta saradnja je za mene bila prava škola. Od "Mesa" do "Kože" naš odnos se razvijao i emotivno. Naravno u tome svemu smo se sprijateljili i taj odnos je sad na drugom nivou. To je neverovatno iskustvo i kao da sam iz projekta u projekat nove stvari učio i snalazio se. Bukvalno mi je banjalučka trilogija bila kao škola posle škole.

Preporučujemo

Kultura

0 0

ADVOKAT BRANA MENjA ŽIVOT IZ KORENA: Reditelj Saša Hajduković otkriva šta donosi nova crnohumorna komedija "Advokado" (FOTO)

30. 10. 2021. u 11:18

Kultura

1 1

INTERVJU Saša Hajduković: "Kostima" smo ljude dirnuli u emocije

03. 01. 2021. u 13:00

TV Novosti

0 4

VATRA MI HRANI DUŠU: Milica Janevski o posestrimi Nataši Ninković, snažnim ženskim figurama, ulogama Tanje Bošković i Marine Tucaković...

27. 01. 2024. u 09:29

TV Novosti

0 0

KRAJ BANjALUČKE TRILOGIJE: Dugoočekivana serija "Koža" od 20. januara, na RTS 1

20. 01. 2024. u 07:00

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije