NENAD KAMIDŽORAC: Vraćamo veselu emisiju za celu porodicu, subotom uveče

SLAVICA, KAMI, JOCA I MOMA pozivaju vas da subotom uveče na Prvom programu RTS-a pratite nesvakidašnji zabavni program „Veselo veče“, koji pripremaju uz mnogo ljubavi i truda. „Veselo veče“ otkriva atmosferu redakcije u kojoj marljivo bitišu „mali ljudi iz Radija“: posvećena sekretarica Slavica koju tumači Anđela Jovanović, nadahnuti spiker Joca, koga igra Zoran Pajić. „Hodajuća enciklopedija“ Kami, koga glumi etnomuzikolog i muzički urednik Radio Beograda 1 Nenad Kamidžorac, i „glas mlade generacije“, ton majstor Moma koga je dočarao Semir Gicić, glumac i stendap komičar.

Foto: Igor Marinković

Za „TV Novosti“ Nenad Kamidžorac otkriva šta će ovaj mali, složni kolektiv doneti TV gledaocima u večernjim vikend satima.

- Zaista mi je drago što pripadam ovoj generaciji mladih ljudi kojoj sam se i ja priključio. Srećan sam što mogu da obeležim 100 godina Radio Beograda i dam svoj mali doprinos – ističe Kamidžorac na početku razgovora.

Foto: Igor Marinković

*Povodom 100 godina trajanja i uspeha Radio Beograda, u produkciji Radio-televizije Srbije kreiran je novi igrani TV format Zabavnog programa, „Veselo veče“, posvećen bogatoj istoriji najstarijeg elektronskog medija na Balkanu i najlepšoj narodnoj muzici.

- Nisam došao sam na ovu ideju. Ona je potekla od Zabavne redakcije RTS-a, reditelj programa Petar Stanojlović, muzički urednici Dušan Šukletović i Jovana Dukić, glumac Semir Gicić i ja napravili smo formu koja je na našim prostorima malo zaboravljena. Ovaj igrano-muzički program je donekle tradicionalan, u najboljem smislu, ali i u skladu sa vremenom. Slušaćemo narodnu muziku i pristojan humor. Takođe, mnogo istorijskih činjenica smo preko tih glumačkih šala i igara uvrstili u emisiju. Scenografkinja Mirjana Andrejević, kostimografkinja Aleksandra Aleksandrić, montažer Goran Mitrović Godža su na svoj način takođe dali poseban pečat „Veseloj večeri“.

*Kako ste došli na tu ideju? Slavica, Joca, Moma i Kami su članovi vesele i složne redakcije u kojoj brižljivo pripremaju izuzetan zabavno-muzički program, a ispunjavaju i muzičke želje, a gošća u prvoj emisiji Ana Bekuta “otpevala je početak”.

- Pevači su naši glavni gosti, razgovaramo sa njima i otkrivamo mnogo detalja o njihovim životima i karijeri. Videćete i čućete priču Nede Ukraden, kako Nedeljko Bilkić iznosi najtananije tajne, a Dušica Bilkić prisustvuje i sluša. Tempreramentna Nada Topčagić će biti interesanta na njoj svojstven način. Mnogo toga je zanimljivog i lepog, a između ostalog otkrićemo kako i gde su nastale neke najlepše narodne pesme.

Foto: Igor Marinković

*U drugom izdanju emisije, govorila (i pevala) je Lepa Lukić. Naredne epizode su rezervisane za velike zvezde kao što su Snežana Đurišić, Nedeljko i Dušica Bilkić, Nada Topčagić, Radiša Urošević, Neda Ukraden, Dragica Radosavljević Cakana, Dragan Kojić Keba. Ko se još očekuje? I šta će sve da nam donese „Veselo veče“?

- Lepa Lukić zaslužila je posebno poštovanje i veoma smo zahvalni što je bila naša gošća. Pored muzike i dobre zabave ovaj program, što nije baš često, namenjen je celoj porodici i druženju subotom uveče. Imamo i jedan od „sukoba“ u emisiji, jer je tonac Moma (Semir Gicić) pripadnik mlađe generacije koji ne voli narodnu muziku, ali posle izvesnog vremena spaja „Led Cepelin“ sa Draganom Kojićem Kebom.

*Da li na ovim prostorima ima sluha za narodno muzičko nasleđe?

- Na Balkanu su svi narodi izuzetno muzički talentovani, kada je u pitanju narodna i izvorna muzika. Lako je govoriti o Latinskoj Americi i njihovoj lepoj muzici, ali to je veliki kontinent, a Balkan je mali prostor. Ali sa izuzetnim muzičkim nasleđem, sjajnom rumunskom, mađarskom, bugarskom, srpskom, makedonskom muzikom. Sva ta obeležja i različitosti, a to je veliko bogatstvo, bili su veoma interesantni etnomuzikolozima koji su dolazili sa strane, posebno pedesetih i šezdesetih godina, kada su istraživačke ekspedicije bile češće, i sa velikim poštovanjem gledali su na Balkan.

*Koja je, po vašem mišljenju, uloga Radio Beograda u očuvanju i popularizaciji narodne muzike?

- Radio Beograd je odigrao ključnu ulogu 1924. godine, kada se smatra da je 1. oktobra krenuo sa emitovanjem. Međutim, probno emitovanje je bilo 19. septembra. Taj program nije bio redovan, emitovan je tri puta nedeljno – utorkom, četvrtkom i petkom od 18.45 do 19.45 sati. Izvođene su kompozicije, arije, segmenti koncerata slavnih kompozitora, a veliku pažnju privuklo je kada je prvak Drame Vitomir Bogić recitovao scenu „Pod  balkonom“ iz Rostanovog „Sirana“ i sonete Jovana Dučića. Na osnovu toga smo shvatili da osim muzike, koja je neraskidiv deo radija, imali smo i dobre govorne segmente. Veliko je kulturološko blago koje je stvarao i čuva Radio Beograd. Od samog početka realizovao je i direktne prenose, ne samo iz Kolarčeve zadužbine i koncertnih sala, na primer, prenosio je smenu straže ispred Kraljevog dvora. Prenošene su i pozorišne predstave. Radio je, naime, bio pravi čuvar, čuvao je muziku i kulturu srpskog naroda.

Foto: RTS/Gordan Jović i Nikola Ristić

*Šta se još može učiniti po tom pitanju?

- Mnogo toga. Kao medijski servis koji je najstariji, koji je počeo samo pola godine posle Radio Pariza, neko ko je perjanica na ovim prostorima i u čijoj senci su nastajale druge medijske kuće u našem okruženju, u drugim zemljama. Moramo da „privučemo“ mlade ljude, produkciju koja u svom sastavu ima Simfonijski, Džez orkestar, Narodni ansambl i Narodni orkestar, kao i Dečiji hor. Možemo da stvaramo čuda.

*Zanimljiva je priča o formiranju prvog orkestra Radio Beograda. Možete li da nam otkrijete još neke detalje?

- Vrlo su šturi podaci o tome, ali Vlastimir Pavlović Carevac 1929. godine na leto je osnovao prvi orkestar Radio Beograda, kada je krenulo redovno emitovanje programa. Pre njega je Sima Begović sa sestrom Lelom i još jednim pomoćnim muzičarem pratio pevače, pre njih, tu je bio Ante Grujić sa svojim orkestrom, koji je nedugo potom otišao u Minhen. Interesantno je to što je Carevčev orkestar imao mnogo promena, a članovi su bili viđeni ljudi – radnici Pošte, vojna lica, lekari, advokati, koji su bili odlični muzičari. To je bio orkestar intelektualaca koji je voleo narodnu muziku. Posebno je to što se sve uživo izvodilo.

Foto: RTS/Gordan Jović i Nikola Ristić

*O pesmi „Ide Mile“, koju su prepevali mnogi, raspredale su se legende. Da li je Mile koračao lajkovačkom prugom uskog koloseka kako ne bi ukaljao cipele?

- Pruga nije bila uskog, bila je normalnog koloseka i taj voz je imao brzine ovih savremenih. U okviru emisije „Ide Mile“ donosili smo i tradicionalnu i novu muziku, a narodu smo je predstavljali na pravi način. Pored muzičkog dela, u toj emisiji svako od gostiju je otvoreno pričao o sebi, počev od Bokija Miloševića, preko Ljubiše Pavkovića koji je na čelu Narodnog orkestra RTS-a, Šabana Šaulića koji je bio gost u prvom izdanju emisije, do Lepe Brene, Bore Drljače i drugih.

*„Muzička pletenica“ je jedna od najslušanijih emisija na talasima Radio Beograda 1. U čemu je, prema vašem mišljenju, tajna njenog uspeha?

- Na početku emisije, koja traje 54 minuta dajem komentar, zatim sledi rubrika „Stari gramofon“, u kojoj se slušaju pevači između dva svetska rata, a centralni deo zauzima „biser“ naše radiofonije. Trudim se da mnoge ljude vratim iz zaborava, kao i naše muzičko nasleđe, kroz intervjue i etnomuzikološke analize, i dam novo svetlo na muzičke legende prošlog veka i tradiciju Srbije i regiona.

*Gledali smo vas u emisijama „Ide Mile“, „60 najlepših narodnih pesama“ i sada u „Veseloj večeri“. Šta vas je motivisalo da zvučnu kutiju, bar nakratko, zamenite malim ekranom?

- Počeo sam na radiju i radio sam na „Stereorami“ umetničku muziku dok sam bio student. Nakon toga usledila je televizija i emisije poput „Jutarnjeg programa“ i bio sam deo sportskog programa, ali i dokumentarnog. Ne računajući honorarni rad, trideset jednu godinu sam deo Radio Beograda. Malo je teško očekivati da ću se u ovim godinama vratiti na televiziju, ali nikada se ne zna. Moram da istaknem da imam podjednako dobru saradnju sa kolegama i sa radija, ali i sa televizije, sa kojima godinama radimo.

Foto: RTS/Gordan Jović i Nikola Ristić

*Kakva je budućnost radija i muzike?

- Odlična. Radio mora da ima još više dinamike, kako bi pratio i zadovoljio ukuse savremenog i mladog čoveka.

*Kako vidite sebe u deceniji pred vama?

- Dajem sve od sebe, ništa mi nije teško i radujem se svakom poslu, druženju sa kolegama i najdraže od svega mi je što pripadam generaciji koja može da obeleži sto godina radija kao medija.

Foto: RTS/Gordan Jović i Nikola Ristić

*Šta radi Kamidžorac kada se odmara?

- Volim da gledam televiziju, a posebno sport. To je zbog moje kćerke koja igra fudbal u ženskom FK Milutinac, tako da nas dvoje zajedno gledamo fudbalske emisije.

Foto: Igor Marinković

*Kako je izgledalo najveselije veče?

- Svako je bilo veselo na svoj način, a imamo i takozvane skečeve, gde vaš televizor u boji gubi boju. Samo gledajte, i videćete!

BONUS VIDEO:

SVAKO TREBA DA BUDE SVOJ | Božićni "Novosti" intervju | Dragan Kojić Keba

Preporučujemo

Poznati

0 0

POPULARNOST ME NIJE PROMENILA: Slađa Alegro priznala da je ostala ista, od početka karijere do sada (VIDEO)

27. 01. 2024. u 18:35

Poznati

0 0

SVE ILI NIŠTA: Igor Simić promovisao nove pesme i istakao da muzička scena mora malo da se menja (FOTO)

25. 01. 2024. u 22:35

Poznati

0 0

POMOGLA UGROŽENIMA: Marija Šerifović pokazala humanost na delu (VIDEO)

25. 01. 2024. u 21:55

Poznati

0 0

ALEN ADEMOVIĆ: Muziku delim na dobru i lošu - pevam svoje pesme, ali tuđe snimajući kavere (VIDEO)

25. 01. 2024. u 21:25

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije