TV Novosti

NEMANJA VELIKIĆ: Verujem u sebe danas isto kao na početku i ne radim za šer, već za zadovoljstvo

J. B. L.

22. 10. 2023. u 14:10

VEOMA se vezujem za momente, ljude, događaje i emocije koje sam sa nekim ili povodom nečeg doživeo.

НЕМАЊА ВЕЛИКИЋ: Верујем у себе данас исто као на почетку и не радим за шер, већ за задовољство

Zato se tako nepogrešivo sećam kada sam kao student analizirao tekstove iz "Večernjih novosti" i prepoznavao elemente koje smo učili iz novinarskih predmeta. Evo, i sada mi naviru emocije jer sam jedan od prvih, ako ne i prvi ozbiljan intervju u karijeri dao upravo za "TV novosti" kao urednik i voditelj na Televiziji 5 u Nišu.

Naravno, i dan-danas čuvam taj primerak i slike koje smo uradili. Dok sam kao mali čitao sve moguće novine, upijao izjave i misli pametnih ljudi, sanjao sam da ću se nekada i ja naći na tim stranicama i evo me danas na naslovnoj strani "TV novosti". Živim svoj dečački san.

Ovako za naš list govori Nemanja Velikić, koji je u svet medija zakoračio s nepunih 18 godina.

Tokom dve decenije prešao je put od rodnog Paraćina, preko Niša, gde je diplomirao novinarstvo na Filozofskom fakultetu, do Beograda, ali i od TV Jagodina i Televizije 5, preko Foksa i TV Avala, do Pinka i kanala Vesti. Za sve ovo vreme ostao je dosledan medicini, za koju kaže da mu je najveća ljubav, zato ne čudi što sa velikim entuzijazmom priprema svaku epizodu autorske emisije "Infoklinika", čiju osmu sezonu pratimo nedeljom, u 14.30, na kanalu Vesti.

Kako birate teme za emisiju "Infoklinika"? Šta je novo u osmoj sezoni?

- Ovo je svojevrsna TV ordinacija kroz koju prolaze najveća imena srpskog zdravstva. Trudim se da pružim informaciju gledaocima, a na njima je da li će je primeniti ili ne. Ipak, u stalnom sam kontaktu sa njima, putem mejla i "Instagrama", i osluškujem šta bi želeli da vide. Odlučio sam da od ove sezone u svakoj emisiji pitam gledaoce koji su njihovi brojevi zdravlja (vrednosti krvnog pritiska, holesterola, šećera, težine, bodi mas indeksa) i podstaknem ih na preventivne preglede jer tako mogu da se spreče mnoge bolesti. U osmom serijalu "Infoklinike" jedino sam zadržao rubriku "Zdravstvene vesti", a uveo sam nove, poput "TV apoteke", u kojoj govorimo o tome kako se pravilno uzimaju određene grupe lekova, jer svaki lek može biti i otrov, dok u rubrici "Digitalno zdravlje" otkrivamo gde je na internetu dostupna proverena informacija, jer u moru tekstova i "Gugl doktora" nije lako snaći se.

Zašto kažete da vam je medicina najveća ljubav?

- Ta ljubav se razvijala od najranijih dana. Kao dete se nikad nisam plašio odlaska kod lekara, igrao sam se lekara i davao zamišljene injekcije svima po kući. Za mene nema suštinske razlike između medicine i novinarstva jer pomažu ljudima u muci. Istinski novinar je lekar svom gledaocu, pomoć u raznim situacijama. Ako želite da doprete do publike, morate je upoznati i biti uz nju. I dobar lekar mora da poznaje pacijenta, da ga detaljno ispita da bi mu dao terapiju, a onda stvara neraskidivo poverenje sa njim. Veličina je pomoći čoveku, a ne očekivati ništa zauzvrat.

Pošto je vaša emisija posvećena zdravlju, pretpostavljam da ste i vi, ali imate li neki porok i koji? I da li ste pokušali da ga se oslobodite?

- Neskromno, ali nemam poroke ili zavisnosti. Trudim se da živim zdravim životom i koliko mogu sprečim neke bolesti koje, nažalost, nosim u nasleđu. Budimo iskreni, ima i primera gde su ljudi živeli maksimalno disciplinovano, a svejedno se razboleli. Ali, hajdemo da uradimo što je do nas, da idemo na preventivne preglede, jedemo zdravije, umereno, treniramo, pronađemo balans u svakodnevnoj jurnjavi za boljim životom. Jedino volim slatkiše, ali se istinski trudim da ih svedem na minimum ili jedem zdravije varijante bez šećera.

Koji vam je omiljeni svakodnevni ritual?

- Nisam od onih kojima je svaki dan isti, ali obavezno je da mi dan počne doručkom i kafom. Ponosan sam na to što sam u poslednjih nekoliko godina uveo neka pravila kojima olakšavam sebi, a najviše svojoj psihi i organizmu da uspostavi harmoniju. Red je nešto što je najteže uspostaviti, ali su blagodeti neverovatne. Treniram tri puta nedeljno i hranim se koliko god mogu uravnoteženo. Odstranio sam iz života ljude koji su me opterećivali, čak i neke do tada dobre prijatelje koji su me izneverili po ko zna koji put. Za takve više neće biti mesta u mom životu.

Šta vam je bio najveći izazov u vašoj emisiji, možda to što ste išli u Tursku na transplantaciju kose i to zabeležili kamerom?

- U svakoj emisiji trudim se da, koliko je moguće, praktično ilustrujem ono o čemu govorimo, bilo da je to spremanje zdravijih obroka ili pravilno nošenje beba u nosiljci. Sa distance od sedam meseci, mislim da je transplantacija kose jedan od najboljih poteza koji sam uradio. Nema dana a da mi desetak ljudi ne uputi komentar kako je promena izuzetna. Vlog o transplantaciji sam snimao, montirao, režirao potpuno sam. Želeo sam da svojim primerom pokažem kako je sve izgledalo i da nema razloga da se krijete iza zavese ako kao muškarac radite estetsku intervenciju.

POGLEDAJ GALERIJU

Na šta ste najponosniji u dosadašnjoj karijeri?

- Na to što i dalje kada nekog pozovem sa ciljem da mi dođe u emisiju, i predstavim se, kao iz topa odgovore: Nemanja, kod vas uvek. To je kredibilitet koji se gradi godinama, jer dobar ste novinar koliko imate debeo telefonski imenik. Teško je koračati sam kroz svet javnog života, ali slađi je uspeh kada se ujutru probudite mirne savesti. Ponosan sam što sam verujem u sebe danas isto kao na početku. Što sam brojne neuspehe pretvarao u uspehe, ali samo onda kada sam iz tih neuspeha nešto naučio. Ako mislite konkretno na neke goste i emisije, spomenar je pun.

Čime je taj spomenar ispunjen? Pomislite li nekad da ste mogli biti i nešto drugo?

- Često volim da kažem da su moj život i karijera primer kako se od sudbine ne može pobeći, samo ako umete da pravilno dešifrujete signale. U drugoj godini srednje škole sam počeo na radiju. Iako sam imao nekoliko ideja i pokušaja da se ostvarim u nekim drugim profesijama, nisam mogao da pobegnem od novinarstva. Inače, moji roditelji su iz potpuno drugih profesija i nisu živeli u Beogradu. Kucao sam na mnoga vrata, predstavljao se, nisam imao problem da krećem maltene uvek iz početka, jer me niko nije "gurao". Nisam imao problem, jer sam svestan svojih kvaliteta. Najvažnije je biti svoj i čuvati svoje dostojanstvo. Redakcije sam menjao najčešće zato što su se gasile ili menjali vlasnici. Novinarstvo me je naučilo mnogo čemu, omogućilo da budem na mestima gde kao običan čovek ne bih mogao, upoznam predivne ljude i stvorim prijateljstva koja će tajati ceo život. Uvek sam voleo svoj posao, ali ne do mere da ugrozim svoj privatni život. Znao sam kada je potrebno biti posvećen i kada je važno balansirati.

Nedavno ste izjavili da danas svako sebe naziva novinarom. Kako biste opisali današnju medijsku scenu?

- Današnje generacije ne poznaju šta znači lojalnost. Idu za novcem, a ne idealima i ličnim ciljevima. Televizija je danas postala poligon za samopromociju. Kada gledam voditelje novije generacije shvatam da je njima najlakše da pređu granicu blama i dobrog ukusa kako bi se dokopali nekog intervjua, i, eto, odmah zanimanja - novinar. Mene i danas "radi" u stomaku osećaj da imam odlično urađen intervju, ekskluzivnog sagovornika, prilog koji informiše... Ne radim za šer, radim za zadovoljstvo. Adrenalin mi proradi i kada vodim jedan od najvećih skupova u beogradskoj "Areni", pred 30.000 ljudi, i kada montiram prilog za Dnevnik za koji znam da će mnogim ljudima pružiti informaciju koju možda do tada nisu znali.

Od koga ste najviše naučili i dobili važne životne lekcije?

- Svakako ne od jedne osobe. Vešto koristim svoju socijalnu inteligenciju, kradem ono što prepoznajem kao dobro i eliminišem loše. Ljude gledam kroz njihova ponašanja. Sećam se da mi je mnogo toga, prevashodno moralnog, usadila majka tokom detinjstva, ali kao i svako dete nisam baš sve primenio. I majka i otac su mi uvek bili autoriteti, imao sam svu slobodu kao jedinac, ali valjda su znali kako da me ukrote rečima i delima, jer nikada nisu bili diktatorski nastrojeni prema meni. Verujem da najbolje učimo iz sopstvenog lošeg iskustva. Dok ne udarite svojom glavom o zid, teško da ćete shvatiti težinu udarca nekog drugog.

Šta vas najviše inspiriše u životu?

- Pozitivan rezultat u bilo čemu. Ne volim poraze, iako iz njih često izađem jači. Mene podstiče pohvala, a ne kritika. Moji prijatelji znaju da me posebno "radi" kada sam u prilici da nekome pomognem i time ga usrećim. Jer, kada delite i dajete, vaša sreća se udvostručuje.

Često putujete, što zbog posla, što iz zadovoljstva, ali gde se nalazi vaš skriveni kutak, oaza u koju bežite od svega?

- To su porodica i prijatelji. I česta putovanja (smeh). Veliki sam ljubitelj skijanja i zimskih sportova, pa dva do tri puta godišnje odem sa prijateljima na planinu i to mi je neverovatno punjenje baterija. Iskreno se nadam da ću u narednom periodu oazu imati i u svojoj porodici i klincima, jer to mi još nedostaje.

Gde vidite sebe, ili šta biste želeli da radite za deset godina?

- Poslovno ne bih mnogo toga menjao. Imao sam sreće da sam radio sve što sam u karijeri želeo. Od informative, zabave, bio domaćin najvećih događaja u zemlji. Voleo bih da me sreća pogleda, pa da za nekoliko godina budem domaćin nekog velikog šou programa, gde ću moći da pokažem da umem i da igram, zasmejavam, plešem... Na duže staze, prijalo bi mi da, recimo, radim nedeljno popodne koje bi sjedinilo sve moje dosadašnje TV iskustvo. Izvan televizije, počeo sam intenzivno da razvijam biznis sa prometom ekskluzivnih nekretnina. Stekao sam licencu za posrednika u prometu, otvorio agenciju i zasad me to veoma uzbuđuje.