INTERVJU - HTELA BIH PO SVOM DA ŽIVIM "DO KRAJA ŽIVOTA": Zlata Numanagić o serijama "Igra sudbine", "Lako je Raletu", "Srećni ljudi"...

POSLE dužeg vremena, jedna od naših najomiljenijih glumica, Zlata Numanagić, ponovo krasi domaće TV ekrane.

Foto Vojislav Danilov

Ljubitelji sapunica trenutno je gledaju u najdugovečnijoj seriji "Igra sudbine" (Prva, svakog dana, od 20.00) kao tetku Lilu, umesto Danice Ristovski.

Zlati se slično desilo pre skoro 30 godina kada je došla u seriju "Srećni ljudi" kao zamena Tanji Bošković, zbog čega za sebe kaže da je "glumica iz druge ruke". Ta uloga Lole Golubović donela joj je veliku popularnost, a nešto stariji gledaoci pamte je kao "damu sa oranž šeširom" iz serije "Otpisani", ili kao Rumenku iz originalnog "Pozorišta u kući". Čuvena Dorćolka oduvek je važila za jednu od najlepših glumica za kojom su uzdisali mnogi muškarci. I sada, u osmoj deceniji života, pleni harizmatičnom pojavom i vitalnošću. To ne čudi jer skoro svaki dan snima, a slobodne trenutke provodi sa unukom ili prijateljima u kafani. Svojevremeno je sa drugaricom otvorila restoran u Albaniji da bi, kako objašnjava u intervjuu za "TV novosti", zadovoljile svoje avanturističke porive. Ipak, gluma je ostala Zlatina jedina i prava ljubav i ona traje već više od 60 godina.

Već nekoliko meseci snimate seriju "Igra sudbine". Kako vam se dopada ekipa sa kojom radite, a kakav je lik tetke Lile?

- Uvek sam imala privilegiju da budem sa veoma pristojnim, a pritom talentovanim i profesionalnim mladim ljudima. Tako je i sada i vrlo sam srećna zbog toga. Tetka Lila je najstariji član porodice. Žena koja voli da kontroliše sve i koja bi sada htela da preuzme glavnu poziciju takozvanog saobraćajca u kući. Poput džangrizavih baba kojima je, u suštini, život dosadan jer nemaju nijednu okupaciju, Lila kontroliše celu kuću, od kućne pomoćnice do dece, i drugima kroji živote. Dobro znam takve osobe i zanimljiv mi je zadatak da ih dočaram.

Vojislav Brajović i Dragan Nikolić, Foto Arhiva "Novosti"

A kakvi ste vi kao baka?

- Jao, popustljiva sam. Bila sam stroža prema sinu, i sada mi je žao zbog toga, ali ovaj mali mi je potpuno pomerio mozak. Srećom, sve se kreće u granicama normale i ne traži mi ništa neobično. Neverovatno je koliko je maštovit. Pre nekoliko godina se interesovao za astronomiju i od njega sam naučila koje su po redu planete u Sunčevom sistemu. Kada smo išli u opservatoriju, vodič mu je dao gomilu bombona i rekao da takvo znanje nije čuo ni od nekih odraslih ljubitelja astronomije. Sada su mu  zanimljivi Drugi svetski rat, istorija i geografija. Igra šah, a ja sam ga naučila da sastavlja sudoku. To rešavam da bih vežbala mozak jer imam tone teksta koje moram da učim, a više nisam u prvoj mladosti.

Ipak, deluje kao da živite drugu mladost jer ste veoma aktivni.

- Hvala Bogu, dosta sam dobrog zdravlja i nadam se da će tako i da ostane jer ne bih volela da se mrljavim u nekom krevetu, nego da hodam, sedim, čujem, vidim, pijem, jedem, pušim... Dakle, hoću da živim do kraja života. Izem ti život ako ne živim i ako treba da prestanem da jedem slano, ljuto, slatko... Ja ljute paprike samo za doručak ne jedem. Znam da moj karakter i nastup varaju ljude zato što sam veoma aktivna i dinamična u govoru, a i fizički sam prpošna još uvek. I kada kažem da sam iscrpljena i da ne mogu da izdržim, sigurna sam da svi ljudi misle da se foliram ili da sam se olenjila. Nadala sam se da ću da radim u mojim godinama, ali pomalo. Tako sam koncipirala ovu treću trećinu života. Rekoh, naradila sam se za tri nečija života i mogla bih sada još ponešto u svom životu da uradim, a to je, dok smo još živi, da se vidim sa prijateljima, porodicom i da se posvetim svom unuku da me zapamti dok sam još pri sebi. To su mi bile ideje, a onda je prvo došla serija "Lako je Raletu", pa "Igra sudbine". Tako sam išla iz jednog posla u drugi, a pre toga nisam sigurno više od 10 godina dobila tako zamašan zadatak.

"IGRA SUDBINE" Vladan Savić i Darko Tomović, Foto Innovative Production

U seriji "Lako je Raletu" igrali ste Ljiljanu, majku glavne junakinje Ivane Todorović (Maša Dakić), koja živi na visokoj nozi i zajedno sa mužem Mišom putuje po svetu.

- Da, Rade Marjanović je tumačio oca, odnosno mog muža, i nas dvoje smo gostovali u dve, tri epizode. Uloga te svetske žene mi se baš svidela i ležala mi je, moram da priznam, jer umem to da igram. Međutim, žao mi je što mi niko nije dao da igram ženu sa sela jer znam tačno kako bih je dočarala. Reditelji verovatno misle da sam mnogo urbana i da to ne bih mogla. A ja znam da ne bih pravila karikaturalnu ženu sa sela, jer veoma poštujem poljoprivrednike. To je društveni sloj koji je izuzetno mudar, bez obzira na to što nije išao u velike škole. Oni žive u saglasju sa prirodom ceo život i poštuju starije, i njihovo veliko iskustvo, znanje i mudrost koriste i prenose sa generacije na generaciju.

"LAKO JE RALETU" Rade Marjanović, Foto Promo Vision Team

Svim gledaocima ostala je u sećanju serija "Srećni ljudi", a i često je se podsećamo kroz reprize. Kako ih vi pamtite?

- Ja sam stalno glumica iz druge ruke. Nakon što mi je reditelj Aleksandar Đorđević ponudio ulogu, ja sam, naravno, pozvala Tanju Bošković, moju klasnu koleginicu i veoma dobru drugaricu. Ni do danas ne znam zašto je odustala, ali sećam se da mi rekla "tebi će ta uloga mnogo bolje da legne nego meni". Pristala sam, ali desilo se nešto što nije dobro po mene, jer sam dobila "vruć krompir" i bila je "suva zamena" pošto nigde nisu objavili da je glumica promenjena. To me je jedino uznemiravalo, ali pošto sam sa Acom puno radila, znala sam da sam u sigurnim rukama. Bila sam zaista opuštena i polaskana što ću da igram sa Radom Savićević, Batom Živojinovićem, sa kojim sam već glumila u mnogim filmovima, Nikolom Simićem, sa kojim nisam sarađivala pre toga pa mi je bila čast i zadovoljstvo što imam priliku, a Desko Stanojević je bio sa mnom u pozorištu i bili smo kućni prijatelji, tako da smo dobro igrali taj bračni par.

Da li ste zato što vas ljudi prepoznaju ikada doživeli neku neprijatnost?

- U vreme serije "Srećni ljudi" nisu svi imali mobilni telefon, pa nije toliko često bilo slikanja, ali dešavalo se da u restoranu dok jedem supu neko pita za autogram. I, šta ću, ostavim kašiku da potpisujem autograme i na kraju mi se supa ohladi (smeh). Svi se menjamo, ali gledaoci bi želeli da mi, glumci, ostanemo isti kao pre dvadeset, trideset, pa i pedeset godina. Oni žele da zauvek budem kao onda sa oranž šeširom iz "Otpisanih". Bila je vrlo nezgodna situacija kada me je jedna gospođa ugledala na ulici, videla da nema ni traga od one devojke i kaže "Al ste se vi...", pa pauza jer ne zna šta dalje da izgovori. Ipak, snašla se i rekla "promenili", a ne ofucali ili ostarili.

Nisam vična tome da u sekundi odgovorim, ali tada mi je nešto došlo i kažem joj "Gospođo, nemojte da gledate reprize, pogledajte u svoj album od pre 30 godina pa ćete da vidite koliko ste se i vi promenili".

Mnogima slava "udari u glavu". Kako ste vi naučili da se sa njom nosite?

- Bojim se za mlade glumce jer oni su sada toliko slavni da to nije normalno. To je neodoljivo i niko ne može da ostane imun na slavu i popularnost. Međutim, strašno je kad se završi serija i vi nekoliko godina ne dobijete ništa da radite. Pitate se šta nije u redu sa vama i mislite da ste propali. Ali, slava je u talasima. Niko nije ceo život slavan, nego je u žiži interesiranja publike onog trenutka kad ima neki posao. Kada glumci to osveste, biće im mnogo lakše da prežive prazan hod. Čula sam od ne znam više kog starijeg kolege da je teže podneti uspeh nego neuspeh. Poručila bih mladim glumcima da razmisle o tome. Svi smo uvek spremni na neuspeh, a na uspeh nas niko nije pripremao jer ni u školi ni u životu nas nisu učili kako da se nosimo sa tim.

"SREĆNI LjUDI" Radmila Savićević i Žika Milenković, Foto Arhiva "Novosti"

U jednom trenutku ste se okrenuli ugostiteljstvu. Kako je došlo do toga?

- Mogu da imam sto godina, ali ja sam avanturistkinja po vokaciji. Srećom, imala sam prijateljicu koja je takođe isto to i nas dve smo letujući 2015. u Albaniji shvatile da možemo da tamo otvorimo kafanu i da bi to bio interesantan posao koji bi zadovoljio naše avanturističke porive. Pošto smo bile u Sarandi, nazvale smo našu kafanu "Sarandina". Bilo je lepo, ali naporno i trajalo je samo jedno leto. Ne bavim se više ugostiteljstvom, ali obožavam kafanu. Moj otac je stalno išao u kafanu i mi smo porodično izlazili najmanje dva do tri puta nedeljno, a on je bio tamo svakog dana.

Kafana je mesto gde najradije odlazim i kad me mrzi da kuvam povedem tamo svoje društvo. To više volim nego da se okupljamo po kućama.

UČESTVOVALI ste u onome što je sada istorija domaće televizije. Kako iz današnje perspektive gledate na početke vaše karijere?

- Igrala sam kao dete još dok je televizija bila uživo i nije bilo magnetoskopa, koji se pojavio 1961. godine. Bila je to emisija "Milica u zemlji čuda", što je bila replika na Alisu Luisa Kerola. Moja prva snimljena televizijska drama bila je "Kobna pločica", prema delima Marka Tvena, u režiji Ace Đorđevića, kome je to bio debi. A igrala sam glavnu ulogu. Pošto u kući nismo imali televizor, porodično smo otišli u mesnu zajednicu da gledamo. Ljudi su me prepoznali i počeli da me dodiruju jer nisu mogli da veruju kako u istom trenutku mogu da budem na ekranu i tu sa njima.

Preporučujemo

TV Novosti

0 1

NAJLEPŠE TEK TREBA DA MI SE DOGODI: Igor Benčina o liku blizanaca u "Nemirnima", ambicioznom muzičaru u "Kruni"...

10. 05. 2023. u 11:00

Kultura

0 1

IMAM HRABROST DA POBEDIM SEBE: Nina Nešković o ulogama, prirodi u kojoj pronalazi mir, adrenalinu na sceni i u životu...

09. 07. 2022. u 14:21

Kultura

0 3

U OVOM POSLU MORAŠ BITI MIRAN I SREĆAN: Sofija Juričan o liku jake i ranjive kapetanice u "Aviondžijama", glumi, odluci da ostane u Srbiji...

03. 07. 2022. u 10:00

Poznati

0 0

MISLILI STE DA JE UVEK "SMERNA"? Prepoznajete li jednu do najvećih zvezda "Srećnih ljudi"? Težak posao!

28. 06. 2022. u 13:12

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije