ZA "VERU" SAM SE SPREMAO CEO ŽIVOT: Reditelj i scenarista Nedeljko Kovačić o novim likovima u seriji o srpskoj Mata Hari

DUGO očekivana serija "Vera", nastala prema istinitoj priči o četvorostrukoj špijunki iz vremena Drugog svetskog rata, 21. januara, stiže premijerno na RTS 1, gde ćemo je pratiti vikendom.

Foto N. Babić

Vera Pešić govorila je šest jezika, kretala se u najvišim beogradskim krugovima, uplovila je u špijunske vode i postala saradnik vrha nemačke, francuske i engleske obaveštajne službe. Informacije je marljivo prikupljala i raportirala jugoslovenskoj službi. Istoimeni film, snimljen po ideji producentkinje Danke Milošević, do sada je pogledalo više od 80.000 ljudi kod nas, u Republici Srpskoj, kao i u zapadnoj Evropi, a biće predstavljen i američkoj i kanadskoj publici. Reditelj Nedeljko Kovačić, koji zajedno sa dramaturgom Kristinom Đuković potpisuje i scenario, za "TV novosti", kaže da nije iznenađen uspehom ove melodrame sa elementima trilera.

Foto: D. Milovanović

- Od početka smo hteli da napravimo i film i seriju za publiku i, u tom smislu, nisam iznenađen. Vrlo mi je drago što je mnogo ljudi videlo "Veru" i što sam čuo da su mnogi gledali film na osnovu preporuke prijatelja. To je najbolja vrsta reklame koju jedan film može da ima - iskren je naš sagovornik, koji je završio filmsku i TV režiju na beogradskom Fakultetu dramskih umetnosti.

- Na premijerama su nam prilazili ljudi iz publike da nešto pitaju, da zapodenu razgovor, što mi je beskrajno drago. Priđe mi tako profesor istorije i pomislim sad će da me kritikuje, a njemu se zapravo svideo film i hoće da popriča malo.

*Da li su vam "zagrevanje" za filmski prvenac "Vera" bile dokumentarno-igrane serije "Tajne službe Srbije" (2020) i "Jovanka Broz i tajne službe" (2021), koje su snimane pod vašom rediteljskom palicom?

- Moje zagrevanje za "Veru" trajalo je 30 godina. Veliki sam ljubitelj istorije i istorijskih tema, od malih nogu. Volim da čitam knjige iz istorije, različite memoare, dnevnike, dokumentarnu literaturu. Snimao sam razne stvari pre "Vere", ali u smislu pripreme za bavljenje istorijskim temama, slobodno mogu da kažem da se za ovaj film spremam ceo život.

Foto N. Babić

*Temeljno ste istražili činjenice koje se odnose na datume, mesta, istorijske ličnosti i događaje. U kojim delovima teksta ste sebi dopustili slobodu da zađete u fikciju? 

- Odredio sam gde sebi mogu da dam slobodu da izmišljam privatne karaktere, odnose, psihologije, ali sam se trudio da zadržim činjenice. Odnos između realnog i romansiranog u filmu je pola-pola. Naši saradnici, general Svetko Kovač i novinarka Dragana Bokan, pripremili su solidan dosije o Veri iz raznih izvora, Arhiva Srbije i Beograda, zatim iz predratnih jugoslovenskih, nemačkih, četničkih, partizanskih izvora, kao i izvora UDBA. Kada smo sve to pročitali, shvatili smo da su podaci o njenom životu pomalo nedorečeni pa i kontradiktorni. Njen život kao špijuna nije toliko dokumentovan da bi onemogućio neku vrstu zalaženja u fikciju. I tako smo rešili da napravimo našu filmsku Veru, kao lik, kako je mi vidimo, da bi to privuklo i gledaoce. Osnovne činjenice smo zadržali onako kako je bilo prikazano i dostupno u dokumentima, ali dali smo sebi prilično slobode, naročito u priči o tome ko je bio Verin pravi otac. Tu smo puno domaštali, da bi napravili uzbudljivu filmsku priču, jer postoji intriga oko očinstva u stvarnim dokumentima, ali ne toliko prikladna za ekranizaciju.

*Film traje dva sata, a svaka od 10 epizoda serije po pedeset minuta. Znači li to da će Verin ljubavni život, kao i društveni život, biti mnogo detaljnije prikazan u seriji?

- Hoće, naravno! Vera se dva puta udavala, što u filmu niste videli. Imala je jedan brak pre rata, koji je kratko trajao. Upoznaćete njenog prvog muža (Bane Tomašević), koji se kasnije vraća u njen život za vreme rata. A za vreme okupacije ušla je u brak iz interesa sa visokim nemačkim činovnikom Hajncom, Krausovim kolegom (Vlada Aleksić). Uloge Milice Tomašević i Mione Marković mnogo su šire u seriji, a likovi koje tumače imaju i vrlo zanimljivu sudbinu za vreme rata, kada Vera i proba da im pomogne, a pomalo im i dođe glave. Takođe ćete upoznati Smilju, Verinu najbolju drugaricu iz detinjstva (Lenka Petrović), koja se udala za Jevrejina i tako nastradala u holokaustu. To je jedan vrlo emotivan i bitan deo priče. U seriji ćemo mnogo bolje upoznati i Pelagiju (Zinaida Dedakin), Verinu stanodavku koja je snabdeva raznim artiklima za vreme okupacije. U ulozi dr Nenada Prokića, Verinog kolege u nemačkom pres birou gledaćemo i Hadži Nenada Maričića.

Foto: Фото Н. Бабић

POGLEDAJ GALERIJU

*Vrlo emotivne su i one scene u kojima Vera shvata šta zapravo nacisti rade njenom narodu i u njenoj domovini, odnosno, u kakvom se vrtlogu zapravo našla... 

- Shvata gde je zašla. U seriji je proces njenog osvešćivanja mnogo duži i siroviji. I biće još mnogo atraktivnih scena za koje nije bilo prostora u filmu, poput one u kojoj se vidi Verin rad na pripremi notorne antisemitske izložbe, održane u Nedićevom Beogradu, kao i prvo prikazivanje televizije u predratnom Beogradu. Ima mnogo zanimljivih stvari u drugom delu priče, koji se dešava za vreme okupacije. U filmu je prvi, predratni deo priče, odneo prevagu, pa deo za vreme rata i okupacije dođe kao neki rasplet, epilog. U seriji, prvih pet epizoda prate period do rata, a drugih pet, za vreme rata. I upravo je taj okupacijski deo, koji je manje prikazan u filmu, mnogo bolje objašnjen u seriji.

*Hoćemo li saznati više i o Verinom odnosu sa narodnim poslanikom, Tanasijem Tasom Dinićem, istorijskom ličnošću, čiji lik tumači naš proslavljeni glumac Nikola Kojo? 

- Taj odnos je mnogo bogatiji i prisniji u seriji, pa će tako i doći više do izražaja. Kojo sipa šarm iz rukava, gde god se pojavi. Tasa Dimić bio je i ataše u Čehoslovačkoj, veteran Prvog svetskog rata i ministar unutrašnjih poslova za vreme Nedića. Sve vreme je radio za Engleze, a kada je pobegao pred partizanima, Englezi su ga vratili nalevokrug i predali Titu. I onda su mu sudili i streljan je. I lik Đorđa Roša (Željko Dimić) će biti više zastupljen, kao i njegov odnos sa Verom. Biće više zanimljivih intriga, jer će se ispostaviti da i Roš igra na više strana, tako da i on uvlači Veru u svoju špijunsku igru, paralelnu, koju krije od Karla Krausa (Petar Zekavica). Tako da svi sve špijuniraju i niko nikome ne veruje.

*Mada ste godinu i po dana tražili glumicu koja će igrati glavnu junakinju, već u prvom krugu kastinga za Jovanu Stojiljković rekli ste: "Ovo je Vera"...

- Ja sam oduševljen Jovanom! Bili smo svesni da glumica koja će biti u svakoj sceni filma, može ili da napravi ili da obori taj film. Drago mi je da se nisam prevario, jer Jovana ima ono nešto što sam tražio u glumici koja će oživeti Veru. Lik koji pliva kroz život zahvaljujući svojoj bistrini, samostalnosti i hrabrosti - odlike koje je teško odglumiti, pa i glumica mora da ih u nekoj meri ima, da bi bila uverljiva na platnu. Prava Vera, na istorijskim fotografijama je simpatična, lepuškasta žena pa sam se pitao čime li je toliko privlačila muškarce. Shvatio sam da je, za razliku od patrijarhalno vaspitanih predstavnica njene epohe, ona kupovala mušku naklonost na harizmu.

*Naš poznati glumac Aleksandar Srećković Kubura toliko je verno dočarao lik majora Slavka Radovića u filmu, da su scene prebijanja i silovanja Vere, neke od najpotresnijih...

- Kubura je sjajan glumac i divan čovek i bilo je pravo zadovoljstvo raditi s njim. Scena u kojoj prebija i siluje Veru ispala je toliko strašna, da sam je u montaži ublažio. I njegov lik će više proigrati u seriji, jer on sve vreme progoni Veru, i pre rata i za vreme rata. I, na kraju, ona ga ubije. U seriji ćemo imati prilike da objasnimo čitav splet okolnosti, šta se zbivalo sa njih dvoje i za vreme rata, kao i činjenicu da njegov lik, Slavko, nije jednodimenzionalan, jer i on ima razvojni put kao karakter.

*Možda zvuči paradoksalno, ali na kraju filma gledaocu je žao što je Vera, uprkos tome što je sarađivala sa nacistima, doživela takvu sudbinu i što je zajedno sa majkom Anđom (Anita Mančić) streljana u 25. godini...

- Drago mi je zbog toga, jer mi smo sve vreme to i želeli. Pošto smo se susreli sa problemom, da moramo da priznamo da pravimo priču o nekome ko je radio sa nacistima, i kako onda publika može da ima empatiju prema takvoj glavnoj junakinji? Gledalac mora da ima emotivno učešće sa junakom, da bi pratio priču, a taj junak radi sa nacistima. I zato smo se potrudili da objasnimo njenu unutrašnju motivaciju i čitav splet okolnosti kako je ona upala u sve to, a kasnije pokušala i da se iščupa. Da objasnimo šta je sve radila kako bi gledalac mogao da se emotivno identifikuje sa njom i da stvarno sagleda njenu sudbinu u tri dimenzije. U seriji ćete videti da je još kao devojčica u Leskovcu gledala čuvene holivudske glumce u bioskopu. I to je neko psihološko objašnjenje zašto je kao devojka iz provincije došla u Beograd, sa velikim snovima. Na bioskopskom platnu gledala je sav taj glamur, lepe ljude, automobile i haljine i htela je da bude deo tog velikog sveta. I to je ono što je nju motivisalo.

*Svi likovi u filmu prikazani su onako kako ih doživljava glavna junakinja, uključujući i četnike...

- Četnici su prikazani i kao malo zastrašujući, jer ih sve vreme gledamo iz Verine vizure. Biće još tih scena u seriji, jer će ona još nekoliko puta dolaziti kod Koste Pećanca (Tihomir Stanić) i na kraju kod Radoslava Đurića (Vuk Kostić), majora jugoslovenske vojske. Vuk je uneo vrlo zanimljivu notu u svoju ulogu, i to vrlo intuitivno, tako da smo vrlo brzo našli odnos između njega i Vere. Trudili smo se, kod svih likova, da dobiju još neku dodatnu dimenziju, jer niko nije jednostran, ništa nije crno-belo. Kao i u špijunaži, kao i u ratu, kao i u životu, i radnja "Vere" je najvećim delom u toj sivoj zoni, gde su stvari vrlo relativne i gde i moral i patriotizam mogu da se tumače i ovako i onako, zavisi od toga ko ih iskazuje i ko ih tumači.
 

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije