SRCE JE NAJSLABIJA TAČKA SVAKOG MUŠKARCA Kris Not: Ako izuzmemo "Seks i grad", moje najznačajnije uloge povezane su sa policijskim poslom

UPRKOS tome što glumac Kris Not (68) u svojoj biografiji ima kultne naslove poput franšize "Red i zakon", serije "Dobra žena" ili trilera "Pravednik", sasvim je jasno da će ova holivudska zvezda zauvek ostati gospodin Zverka iz neponovljivog "Seksa i grada".

Foto:Foks

Trenutno ga na kanalu Foks krajm gledamo u krimiću "Nestali" (radnim danima od 23.00) što je bio i povod da u ekskluzivnom razgovoru sa Notom za "TV novosti" otkrijemo nešto više o njegovoj sklonosti ka policijskim proceduralima, ali i da ga pitamo kako se nosi sa slavom serije koja mu je obeležila karijeru i činjenicom da ga većina gledalaca u kojoj god seriji ili filmu da glumi doživljava kao večitu, a nesuđenu ljubav Keri Bredšo.

- To je nešto sa čime sam se davno pomirio. Postoje uloge koje vas obeležavaju i to je bio slučaj i sa Zverkom. Ne žalim zbog toga. Ovaj junak je već 20 godina neizostavan deo mog života, i dugujem mu predivne uspomene. Naravno, pre toga sam pet godina i 111 epizoda, kao Majkl Logan, bio deo serije "Red i zakon", ali sada to iz ove perspektive gledam kao drugi život - objašnjava za "TV novosti" Kris Not koga, osim u seriji "Nestali" na Foks kanalima, već dve sezone gledamo i u seriji "Pravednik", TV adaptaciji istoimenog holivudskog blokbastera u kom je glavnu ulogu tumačio Denzel Vošington.

Foto:Foks

Šta je to što vas neprekidno vraća "uniformi"?

- Ako izuzmemo "Seks i grad", nekako su moje najznačajnije uloge uvek na neki način bile povezane sa policijskim poslom. Nemam neku privatnu sklonost ka rolama i projektima tog tipa, ali pretpostavljam da kasting menadžerima i producentima zbog svoje građe, ali i te veze sa serijom "Red i zakon" uvek delujem kao dobar izbor za nekog inspektora, policajca ili detektiva. Čini mi se da se taj šablon, iako u seriji "Seks i grad" nemam veze sa snagama zakona ,"prepisao" i na rolu Zverke. Jer on je snažan i autoritativan alfa muškarac, mačo prototip, onaj kog bi sve žene na neki način volele da osvoje upravo zbog te činjenice što je neosvojiv. Moja sudbina je, izgleda, da budem taj neosvojivi alfa.

Kao što ste i sami rekli, već dugo ste u koži snažnih muškaraca. Imaju li oni neku slabu tačku?

- Kao i svim ljudima na svetu, srce je uvek najveća slabost. Na tome padaju i najveći.

U seriji "Nestali" još jednom ste u ulozi policajca. Ipak, priča je ovog puta drugačija. Je li vas upravo to privuklo ovom projektu?

- Ceo koncept bio mi je od početka veoma zanimljiv. Obično u policijskim serijama jurite zločince i tragate za telima. U ovoj seriji, međutim, to uopšte nije slučaj. Zločini su stari godinama, a moj posao kao inspektora sastoji se u tome da donesem utehu bližnjima tih žrtava za koje je život stao onog trenutka kada je neko njihov nestao. U ovoj seriji zapravo se bavimo traumama i posledicama onih koji su na bilo koji način upleteni u tragediju. Akcenat nije toliko na samom procesu istrage koliko na životnim pričama ljudi povezanih sa zločinom.

Imate neobičnog pomoćnika u ovoj seriji.

- Gledaoci su navikli da u tandemu rade policajci. Međutim, moja desna ruka je devojka koja je kao mala, sa nekih 5 godina, i sama bila žrtva otmice. Dugo je držana u zatočeništvu, a oslobodila se tako što je pobegla. Ja sam bio umešan u njen pronalazak i na neki način ona je odrasla uz mene. Moj junak bio je joj zaštitnik, ali i mentor. Zahvaljujući obuci koju smo zajedno prošli ona je uspela da pobedi svoje traume, ali i da doprinese u rešavanju ostalih sličnih zločina. Svakodnevno nestaje mnogo ljudi, naročito dece. Ono čemu su nas učili roditelji da ne uzimamo poklone od stranca, ili da ne ulazimo sa nepoznatim ljudima u automobil, danas više jednostavno nije dovoljno. Izloženi smo opasnostima sa svih strana, a interenet uz sve blagodeti nosi i najveći rizik. Tamo su svi stranci.

Postoji li ta neka "tajna nit" koja povezuje sve junake koje ste dočarali na malom ekranu i velikom platnu tokom proteklih decenija?

- Čini mi se da ih najviše povezujem ja. Ne mogu da se prepoznam u njima, ali sam im beskrajno zahvalan na svakom novom delu moje ličnosti koji sam otkrio u sebi tumačeći ih. Svi mi nosimo u sebi pomalo Zverke, borca za pravdu, psihologa, detektiva... Situacije u kojima se nađemo tokom života otkrivaju nam koja od tih crta je u nama najsnažnija i koja nas čini onim što jesmo.

Na koji način vam je Zverka promenio život?

- Ako ostavimo po strani sve što je svima poznato i što svi očekuju, rekao bih da mi je Zverka, pre svega, napravio haos od života. Gde god se pojavim, ljudi očekuju da vide upravo njega. To traje otkako su ljudi počeli da me prepoznaju zahvaljujući ovoj seriji. Međutim, do velike promene došlo je onog trenutka kada su izmišljene ove nove verzije mobilnih telefona. Od  tada obožavaocima više nije bilo dovoljno da vas prepoznaju na ulici, već svako želi i da se slikate. Ta selfi era mi je pala najteže.

Jeste li ovako zamišljali svoju glumačku karijeru kada ste počeli da se bavite ovim poslom?

- Verovatno svi koji žele da se bave glumom u sebi nose tu neku dozu egzibicionizma. Svesni smo toga da ćemo sa prvom ulogom prihvatiti i tu dozu odgovornosti koju nosi sa sobom izloženost u javnosti. Ipak, nikada ne možete biti do te mere spremni na sve ono što popularnost donosi. Za mene je to bio potpuni gubitak anonimnosti. Zbog glume sam zamrzeo Njujork. U svom gradu sam počeo da se osećam kao turistička atrakcija. Trebalo mi je mnogo vremena da se priviknem na to da gde god se pojavim ljudi zure u mene. Taj osećaj ne može se opisati čak ni kao neprijatnost. Ako ne savladate u sebi sve što nosi popularnost, lako možete popustiti pod njenim teretom.

Na koji način ste se vi izborili sa tim?

- Nisam dopustio da me slava samelje. Nisam ustuknuo pred njom i pred pogledima nepoznatih ljudi. I dalje se vozim metroom i gradskim prevozom kao što sam činio pre tri decenije. Ne skrivam se iza naočara ili kačketa. Jednostavno sam se pomirio sa tim ko sam. Mada, zahvaljujući mojoj karijeri uverio sam se u istinitost starog indijanskog verovanja da kamera i objektiv kradu dušu. Meni su ukrali onaj deo duše koji me je činio običnim građaninom. Sada sam jedan neobičan čovek koji na ulicama svog grada pokušava da prođe što je neprimetnije moguće. Ako ne uspem u tome, to je deo koji sam morao da platim kameri za popularnost koju mi je donela. Nije mi teško da živim sa tim.

Foto: Фото:Фокс

POGLEDAJ GALERIJU

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije