Dodatak Kultura

POGLED ISKOSA: Slika kao magični objekt

Дејан Ђорић

06. 11. 2024. u 09:00

NEDAVNO završena samostalna izložba objekata, slika i crteža Snežane Petrović (Novi Sad, 1977) pod nazivom "S druge strane" u Maloj galeriji Doma Vojske Srbije u odnosu na svoju izuzetnost mogla je da bude medijski bolje predstavljena, pa joj se vredi i naknadno obratiti.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Слика као магични објект

Snežana Petrović/"Fly baby fly" 2022.Foto D. Kurucić i M. Stanojev

Reč je o jednoj od najvažnijih mlađih srpskih umetnica, koja je veoma cenjena te se za njena dela neprekidno zanimaju kolekcionari i strani i domaći galeristi. Njoj je teško da priredi svoju samostalnu izložbu i odgovori na pozive galerista jer sve što uradi zainteresovani odnose. Njena posebnost je i u tome što se jedina izražava slikom, objektom, crtežom i grafikom, koju predaje na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.

U katalogu je odličan tekst književnika i likovnog kritičara Dragana Jovanovića Danilova pod naslovom "Čarobne kutije Snežane Petrović". Na žaru svoje imaginacije Danilov odgovara na uzornost i zagonetnost opusa Snežane Petrović. Dobro je uočio povezanost njenih ostvarenja sa asamblažima Džozefa Kornela koji u XX veku prethode svim pristupima estetici kutije, tj. slike kao objekta, nadrealnog predmeta koji izlazi u treću dimenziju. Prva takva nastojanja pre više godina ove umetnice bila su donekle i naivna, međutim, ova uporna slikarka, koja stvara sistematski, nadograđuje i širi svoj likovni prostor, pronašla je samo svoj ključ za ulazak u kutijastu slikovnu pojavnost, u sliku kao magični objekt. Izložba bi možda mogla da se nazove i "S druge strane slike". O malim kutijama su razmišljali Vasko Popa i Leonid Šejka, crtao ih je Vladimir Veličković, njima se bavi Marina Nakićenović, a pre njih čarobne kutije stvarali su orijentalni umetnici. U tom smislu na otvaranju izložbe Danilov uočava da je mala kutija izuzetna pre svega zbog svog sadržaja, tajne koju skriva, ili se sluti.

Reč je o svojevrsnoj vizuelnoj inteligenciji, o sintezi likovnih elemenata a ne samo o umetnosti kao ezoteriji. Snežana nas vodi lavirintima svog likovnog mišljenja, upućuje u tajne likovnog jezika koji postepeno razotkriva, koji traži vreme i uvid. Njena dela ne pripadaju glavnom toku (post)moderne jer su slojevita i zagonetna, ne daju se lako i odmah sagledati a još manje pročitati, podrazumevaju vreme i život sa njima da bi se otvarala u punoj meri. U tom smislu Ljuba Popović je uočio da posedovanje apstraktnih dela podrazumeva njihovo vizuelno trošenje, ona posle nekog vremena dosade. Slike i druga ostvarenja Snežane Petrović su mašine smisla, mali generatori ideja i vizija, kumulativni predmeti neke nove likovne začarnosti. Zato Mihailo Đoković Tikalo govori o slici koja pretpostavlja "seanse čuđenja" a iz čuđenja je po Platonu i Aristotelu nastala i filozofija. Ako na slici nema tajne, čuda i misterije ona ne treba ni da postoji, takvo je likovno vjeruju svih fantasta, kojima otvoreno i ova kultivisana Novosađanka pripada.

Preporučujemo

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
Tagovi

Drugi pišu

Pročitajte više

Komentari (0)

Ostavi komentar

Najnovije iz rubrike

Politika
Tenis
Fudbal
SA HRVATIMA OVAKO NEĆE MOĆI DA SE IGRA: Golman Danske oštar pred veliko finale

"SA HRVATIMA OVAKO NEĆE MOĆI DA SE IGRA": Golman Danske oštar pred veliko finale