NA SUDBINU NEMA KOMENTARA: Odlazak istaknutog, nagrađivanog pisca Radoslava Petkovića (1953-2024)
PISAC koji je snažno obeležio srpsku književnost u poslednjih nekoliko decenija Radoslav Petković preminuo je u 72. godini preksinoć, u bolnici u Sremskoj Kamenici posle duge i teške bolesti sa kojom se hrabro i uporno nosio.
Rođen u porodici beogradskih intelektualaca, majka mu je bila profesor francuskog jezika a otac inženjer, Petković je završio studije jugoslovenske i opšte književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu i karijeru počeo kao glavni urednik uglednog časopisa "Književna kritika". Potom je radio kao sekretar zadužbine "Ivo Andrić", sedam godina je bio u statusu slobodnog umetnika, zatim generalni direktor "Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva" i zamenik sekretara i pomoćnik u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu Vojvodine. Živeo je u Beogradu, u Pančevu, a od 2006. u Novom Sadu, sa suprugom Vladislavom Gordić Petković, istaknutim književnim kritičarom i književnim istoričarem.
Redak književni dar pokazao je već prvim delom, romanom "Put u Dvigrad" (1979), ovenčan nagradom "Miloš Crnjanski". Usledila je knjiga pripovedaka "Izveštaj o kugi" za koju je 1989. dobio "Andrićevu nagradu". Pojava romana "Sudbina i komentari" (1993) izazvala je nepodeljeno oduševljenje i književnih znalaca i čitalaca. Za kratko vreme delo je dobilo tada jugoslovensku nagradu "Meša Selimović" za knjigu godine, o čemu je odlučivao izuzetno reprezentativan žiri od čak 90 književnih kritičara, istoričara i hroničara. Ovo delo je ovenčano i "Ninovom" i "Borbinom" nagradom kao i nagradom "Književnog kluba Jazzbina". Izuzetan odjek roman je imao i u Mađarskoj gde je odmah po objavljivanju dospeo na listu 10 najprodavanijih knjiga na mađarskom jeziku. Njegova proza zastupljena je u mnogobrojnim antologijama savremene srpske književnosti na engleskom, francuskom, italijanskom jeziku, a predstavljena je i u tematskim brojevima nemačkih i poljskih književnih časopisa. I sam je bio prevodilac, našim čitaocima predstavio je prozu Tolkina, Čestertona, Roberta Luisa Stivensona i Danijela Defoa.
Povodom Mešine nagrade, Petković je dao opširan intervju u "Novostima" u kome je govorio i o burnim ljubavnim romansama junaka romana "Sudbina i komentari":
- Uvek je zanimljivo suočavanje ljubavi, kao čovekovog najintimnijeg osećanja, sa nekim spoljnim istorijskim okolnostima, na koje čovek ima vrlo malo uticaja. Kada se ljubavi dogode, mislim da je to dovoljno čak i ako se porazno završavaju, kao što je to slučaj u oba moja junaka. Jer, ako ništa drugo, na taj način barem se produbljuje doživljaj sveta koji čovek ima.
Prvi izdavač Petkovićevih knjiga bio je Predrag Marković.
- Na sudbinu nema komentara. Jedini koji to nije prihvatao napisao je jedan od najboljih srpskih romana "Sudbinu i komentare" povezujući Krf i Seobe. Danas se odlučio za seobe. Uz Davida Albaharija, Dragana Velikića i Svetislava Basaru prvi je stavio potpis na pokretanje "Stubova kulture". "Stubova" više nema, ostaju nam seobe.
Nagradama su propraćene i knjiga pripovedaka "Čovek koji je živeo u snovima" ("Zlatni suncokret" 1999) i roman "Savršeno sećanje na smrt" ("Borislav Stanković" 2009). Petković je objavio i izuzetno zapažene esejističke knjige "Ogled o mački", "O Mikelanđelu govoreći", "Vizantijski internet", "Upotreba vilenjaka" i "Kolumbovo jaje" (nagrada "Dušan Vasiljev"). U saradnji sa uglednim vizantologom Radivojem Radićem objavio je knjigu "Srednjovekovni putovođa" (2011).
- Radoslav Petković je imao enciklopedijski dar, redak među piscima. To je očigledno u njegovim romanima, pripovetkama i esejima. Trošio je svoj književni dar na opšte dobro, a život je trošio na svoju štetu. Zato smo prerano ostali bez izuzetnog pisca koji je, ipak, uspeo da se potpuno ostvari - rekao je za naš list akademik Miro Vuksanović.
Kritičar dr Aleksandar Jerkov ističe da je Petković možda i prvi iz svoje generacije probio jednu "opnu" koja toj generaciji jedno vreme nije dozvoljavala da uživa u pravom respektu kakvo je njihovo delo već zasluživalo:
- To je njegova istorijska zasluga na početku devedesetih godina. Napisao je velike romane koji će tek biti čitani, bio odličan pripovedač, duhoviti esejista i čovek na svoju ruku.
Podelili smo lepe decenije književnog truda, poetičke bliskosti i prijateljstva. Neka mu je večna slava u društvu naših velikih pisaca.
Čitajući knjige Radoslava Petkovića čitalac se susreće sa izuzetnom erudicijom i pripovedačkim darom, sa bogatstvom ideja i intrigantnošću likova i događaja, sa ironijom, ali i razumevanjem za slabosti ljudske duše. Reč je o opusu koji ostvaruje dijalog sa najznačajnijim idejama i tekovinama filozofije, religije i umetnosti ljudske civilizacije, a u isto vreme u svoj svet uključuje i film, strip, naučnu fantastiku i druge elemente masovne kulture. Sve navedeno svedoči o tome da odlazak Radoslava Petkovića predstavlja veliki gubitak za srpsku književnost i kulturu, ali u isto vreme otkriva razloge zbog kojih će piščevo delo, sigurna sam, nastaviti da živi u vremenu koje je pred nama - rekla je Nina Živković, koja je priredila knjigu piščeve izabrane proze u okviru velike edicije "Deset vekova srpske književnosti" u izdanju IC Matice srpske.
Vreme i mesto sahrane biće naknadno saopšteni.
Selaković: Ostavio dubok trag
Ministar kulture Nikola Selaković izrazio je saučešće povodom smrti Radoslava Petkovića:
- Rastužila me je vest da je preminuo Radoslav Petković, jedan od najznačajnijih predstavnika savremene srpske književnosti. Ceo njegov život bio je u znaku pisane reči i to ne samo fantastičnim stvaralaštvom ovenčanim brojnim književnim priznanjima, nego i pregalaštvom u kulturi. Radoslav Petković je ostavio dubok trag na domaćoj umetničkoj sceni, a svojim antologijskim delima prevedenim na mnoge jezike dao je i snažan doprinos međunarodnoj promociji naše kulture.
Knjiga i naučni skup
Idućeg meseca u Somboru će se održati skup književnih kritičara o stvaralaštvu Radoslava Petkovića, a povodom nagrade "Veljkova golubica" koju je pisac za ukupno stvaralaštvo dobio pre dve godine. Istim povodom, kao deo priznanja biće objavljena i Petkovićeva knjiga "ogled o mački" u izdanju Gradske biblioteke "Karlo Bijelicki".
(UZNEMIRUJUĆE) BRUTALNO UBIJEN POZNATI PEVAČ: Isplivao jezivi snimak likvidacije (VIDEO)
ŠVEDSKI reper Gaboro, čije je pravo ime bilo Ninos Houri, ubijen je na parkingu u četvrtak uveče, javljaju lokalni mediji.
21. 12. 2024. u 08:06
PRVI SNIMCI UKRAJINSKOG NAPADA NA RILSK: Najmanje šest mrtvih i desetine povređenih, gore automobili (VIDEO)
ŠEST osoba, među kojima i jedno dete, ubijeno je u Rilsku, u oblasti Kursk, kao rezultat raketnog udara ukrajinskih oružanih snaga, saopštio je vršilac dužnosti guvernera Kurske oblasti Aleksandar Hinštajn.
20. 12. 2024. u 17:07
MAJKA JOJ SE ODREKLA PRAVOSLAVLjA, TITO JOJ SE DIVIO: Ona je bila najmoćnija žena Jugoslavije (FOTO/VIDEO)
BILA je najmoćnija političarka u velikoj Jugoslaviji u koju je maršal Josip Broz Tito imao toliko poverenja da je do danas ostala jedina žena premijer jedne komunističke zemlje
21. 12. 2024. u 21:27
Komentari (0)