PESNIČKI IDEAL NAŠAO NA BALKANU: Sabrana dela velikog Ruskog pisca Konstantina Leontjeva

D. Bogutović

24. 10. 2024. u 10:00

POSLE 14 godina izdavačka kuća "Paideia" završila je i juče na Sajmu, u sali "Borislav Pekić" predstavila je zamašan poduhvat - sabrana dela velikog ruskog pisca Konstantina Leontjeva (1831-1891). Na više od 2.600 strana pred čitaocima su romani "Podlitke", "U zavičaju", "Drugi brak", "Odisej Polihroniades", "Egipatski golub", kao i niz pripovedaka, dela koja sa malim izuzecima nisu ranije prevođena na srpski jezik.

ПЕСНИЧКИ ИДЕАЛ НАШАО НА БАЛКАНУ: Сабрана дела великог Руског писца Константина Леонтјева

Foto I. Marinković

O stvaralaštvu i liku pisca govorili su izdavač Petar Živadinović, Duško Paunković koji je sa bratom Zorislavom preveo ovo četvoroknjižje i Olivera Dragišić, istoričar.

Na zanimljiv životni put Leontjeva podsetio je Duško Paunković. Rođen u porodici siromašnog zemljoposednika Leontjev je završio studije medicine, a kao pisac je na početku imao podršku Turgenjeva, sa kojim se kasnije razišao. Kao lekar je dobrovoljno otišao na krimsko ratište, a kasnije se okrenuo diplomatskoj karijeri, koja je bila vezana za grčke i slovenske oblasti tadašnjeg Turskog carstva. Mesec dana krajem 1867. bio je i u Beogradu. Na samom početku karijere izazvao je međunarodni incident kada je bičem udario francuskog konzula zbog uvredljive izjave o Rusiji, ali ga to nije omelo da napreduje u službi. Kada se razboleo, oporavljao se na Svetoj Gori, a pred kraj života se tajno zamonašio. Svojevrstan pesnički ideal našao je na Balkanu, pošto je odbacivao uniformnost zapadne civilizacije, tu je otkrio poeziju stvarnosti i balkanskoj tematici posvetio ciklus romana i pripovetku.

Kako je uočio Zorislav Paunković, Leontjev dotiče skoro sve probleme kojima se bavi ruski realizam 19. veka, ali se o njima bavi diskretnije nego drugi i po pravilu, ima originalna rešenja. Njegova proza je izuzetno psihološka, a posebnu pažnju privlače njegove junakinje - ni svetice ni grešnice, već žene od krvi i mesa koje bez velikih drama prekoračuju granice koje je 19. vek nametnuo ženskom ponašanju.

- Lepota je za ovog pisca najvažnija, ona opravdava sve, pogotovo ženska lepota - rekla je Olivera Dragišić.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Komentari (0)

AKCIJA ZA KLIMU I ZELENA AGENDA: Ključni pravci za zaštitu životne sredine